АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Биљана Ђоровић: Уколико не повратимо способност ДА МИСЛИМО, ПОСТАВЉАМО ПИТАЊА и ПРУЖАМО ОТПОР – неће нам бити спаса!


Уколико не повратимо способност ДА МИСЛИМО, ПОСТАВЉАМО ПИТАЊА и ПРУЖАМО ОТПОР – неће нам бити спаса!

969398_10151837757809879_1757345495_n

Биљана Ђоровић
26.08.2013

Глобалитаристички смртоносни обруч све јаче и брже стеже на самоуништење програмирано заглупљено човечанство, обамрло у медијском трансу и матриксу у коме су технологија и наука без савести изједначени са прогресом. Свест о оном што се догађа и слободна воља да се на то не пристане су последња линаја одбране: уколико се веома брзо не пробуди отпор великог броја људи према свеопштој контроли ума која се спроводи на свим нивоима друштва, људи ће постати андроиди који неће никада говорити ништа што би било у супротности са општеприхваћеним ставовима и вредносним системом, погубним за човечанство у најдубљем, онтолошком смислу.

mediji1Тријумф контроле ума остварен у нашем времену почива на три стожера: употреби и променама језика (у орвелијанском смислу – прозводњи новоговора, политички коректног говора и двомисли), образовног система и медија. Социјална контрола и програмирање која спроводе социјални инжењери константно су усмеравана на форматизацију базичних одлика људског понашања какве су навике као и неговању конформистичког односа према животу. Форматизацијом навика омогућено је да систем вампирски исисава енергију појединца стављајући је у погон за покретање новог циклуса све веће моћи.

Педагогија покоравања ауторитету и онеспосoбљавања појединца за преиспитивање и критичко мишљење реализована је путем школског система, медија, и ПР индустрије а преломни тренутак у историји реализован је спрегом политичке моћи и корпорацијских интереса са ПР индустријом и медијима, након чега је широм отворена могућност да се делује иза сцене манипулишући јавним мнењем.

another-brick-in-the-wall-do-pink-floyd

Испод наковња школског система, медија и индустрије забаве, рођена је нова популација робова, потпоно неспособна да сагледа реалност и своје место и улогу у њој.

Школе данас функционишу као институције за тренинг деце како би постала „људски ресурси“.

Реалне животне потребе су временом уступале место инжињерингом обликованим и у подсвест убаченим „потребама“. Идентитет човека је почео да се сужава и усклађује са менаџерски успостављеним идеалом продуктивности и ефикасности чији је крајњи исход претварање човека у људски ресурс и пуки шраф у машинерији државе.

Ствар је веома једноставна: уколико се у човеку распламса ватра мишљења, енергија тог пламена га сама води баш куда треба: ДАЛЕКО ОД КАНЏИ ГЛОБАЛИСТА И НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА И У СУСРЕТ НАЈБОЉИМ МОГУЋНОСТИМА ЧОВЕКА.

За будућност људског рода од највеће важности да почне да препознаје невидљиве силе које нас контролишу и програмирају.

Сагледавање метода коијима смо програмирани помаже у активирању процеса мишљења које је од пресудне важности за успостављање снажних жаришта отпора.

Јасно је: уколико не повратимо способност да мислимо, постављамо питања и пружамо отпор, неће бити апсолутно ничега што би могло да нас заштити од многоструких лица зла.