Александар Недељковић

ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ: РУСКИ СОКОЛИ У ЗЕМУНУ


                          РУСКИ СОКОЛИ У ЗЕМУНУ

Ruske sokolice

Чеси су сматрали да је соколство установа која је позвана да поведе културну борбу против Немаца у свим словенским земљама. Ширили су соколство код свих Словена. У Русији се осећала потреба за оснивањем соколских друштава, али није било довољно стручних лица, да организују рад. Чешки соколи послали су своје најбоље предњаке у Русију. (1)   Руска бирократија дуго је ометала оснивање соколских друштава у Русији.  Међу противницима соколства у руској штампи били су конзервативци којима су се привиђале „револуције” и кадети (уставни демократи) који су се бојали да ће соколи унети у редове руске омладине народну свест и сузбити космополитизам. Упркос томе соколски гимнастички систем уводио се постепено у све руске школе и у војску. Савез  Руског соколства  своје порекло  води  од Тифлиског  гимнастичког  друштва  „Соко“ основаног 1907. (2)

Убрзо после Тифлиског друштва основано је 40 соколских друштава. Савез је  основан  4. јуна 1910. од стране соколског друштва у Петрограду, Тифлиског, Одеског и Руског сокола у Москви. О Ускрсу 1911. у Москви је одржана главна скупштина руског сокола, на којој је учествовало 50 изасланика. За старешину Савеза изабран је Александар Степанович Гижицки. Седиште Савеза било је у Петрограду.  (3)

После Првог светског рата Краљевина СХС. примила је велики број руских избеглица.  У Сремским Карловцима отворен је 22 новембра 1921. Сабор руског свештенства, представника и изасланика руске цркве у разним крајевима Европе. На Сабор су дошли и један српски и један бугарски владика. Присуствовали су бивши руски посланик Штрадман и Љуба Јовановић, председник Државног одбора за помоћ руским избеглицама. (4) Старешина Југословенског сокола др. М. Градојевић сматрао је да у Југославији 1928. живи око 50.000 Руса и Рускиња. (5)

Sokolski slet  u Zagrebu

Избегли руски соколи наставили су свој рад у Београдском и Земунском друштву. У Земуну су наставили рад Феодор Гопуренко, Иван Митрохин и И. Максутов. Прва двојица су били предњаци Тифлиског соколског друштва и наставили су да раде у земунском соколском друштву. Њиховим залагањем  добило је земунско друштво на Слету у Осијеку две дипломе и то једну за мушкарце а другу за жене.(6)

Руски  соко у Земуну  основан  је  јуна 1922. Био је културно средиште руске избегличке заједнице у Земуну. У друштву је 1930. било 99 чланова, 13 нараштајаца и 36 деце. Редовно је истицало зидне новине, повремено је издавало свој лист, као и неколико стручних књижница, дописница и слично. Друштво је имало сопствену књижницу смештену у сутерену Српског дома. Поседовало је  око 2.900 књига, којима су се служили сви Руси у Земуну. Организовало је забаве и предавања, поводом стогодишњице Пушкинове смрти одржало је свечану седницу са предавањем, декламацијом и концертом. Обележавани су и други значајни датуми из повести руског народа. Друштво је емитовало сребрни спомен прстен с  натписом „Памти Русију”. Друштвена застава освећена је у Дечачкој школи, а присуствовали су земунски градоначелник др Ђорић, генерал Милан Вуковић, изасланик министра војске и морнарице и командант Коњичке школе, више југословенских и руских генерала и друге угледне личности. Застава је предата заставнику Дрејлингу (7). Редовно су одржаване руске јавне вежбе и академије, од којих је посебно била свечана академија одржана 7 марта 1937, поводом петнаестогодишњег јубилеја друштва. Свечана академија одржана је у Дому Краља Александра I у Земуну  под покровитељством кнегиње  Олге. Старешина друштва Владимир Николајевич Пољански захвалио се дародавцу друштвене заставе кнегињи Олги (8). Дом Краља Александра I у Земуну  је после Другог светског рата срушен, а на месту где се налазио подигнута  је спортска дворана „Пинки“.

Соколи су  одржали  слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб је дошло 12.000 сокола из Србије, Војводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Словеније, Хрватске, Међумурја и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегација Пољског соколства. На II Југословенском Соколском сабору који је одржан заједно са слетом закључено је оснивање Свесловенског Соколског Савеза. (9)

Руски Дом  био је центар руског соколства у Београду. У њему је 1937. Руски отсек Соколског друштва Београд–Матица приредио свечану просветну академију. Приказиван је комад „Талисман” у позоришној сали Руског дома. Комад су написали чланови отсека. (10) Руски отсек Соколског Друштва Београд-Матица имао је 1931. 257 чланова, 40 нараштајаца и 159 деце. (11) У утакмицама Соколске жупе Београд учествовали су и руски соколи из Земуна. У позоришној сали Руског дома 20 јуна 1937. одржали су руски соколи свечану академију, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији.  Руски соколи из Земуна извели су апотеозу академије. У првој  слици апотеозе  приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена. (12)

Ruski sokoli

Руски соко је у почетку био секција југословенског соколства са широком аутономијом деловања. Министарство унутрашњих дела Краљевине „Указом о руском соколству” маја  1930.  дало је Руском соколу потпуну самосталност. У Београду, Земуну, Врању и Новом Саду Руски соко издавао је своје часописе а штампано је и неколико брошура.  Управа Савеза Руског Сокола прешла је 1933. из Прага у Београд. Исте године изабран је нови староста, генералштабни пуковник Роман Константинович Дрејлинг. Изабрана је нова Управа Савеза и усвојене идејне основе Руског соколства. Руски  соко био је ванстраначка  организација  доступна  свим  народима Русије, без  обзира  на  веру, политичка  уверења, различите  националне и  племенске  припадности. Савез  је окупљао 70 друштава и гнезда са више од 6.000 активних чланова (13). Савез руског Соколства  одржао је 23. јуна 1937. у Београду редовну VIII Главну скупштину  и прославу тридесетогодишњице руског соколства. Скупштина је одржана у позоришној сали Руског дома, а присуствовао је Митрополит Анастасије, поглавар Руске цркве ван граница Русије, претставници  Савеза Сокола Краљевине Југославије, Савеза бугарских Јунака и многих руских националних организација. Након свечане седнице присутни гости прегледали су руску соколску изложбу, која је приказала живот и рад руских сокола у току 15 година ван њихове отаџбине, како у Југославији, тако и у другим земљама широм целог света. Нарочито је приказан рад Руског Соколства у Југославији, а у вези са тим изложба Руског Соколског отсека у Земуну, који је изложио историјат Покрајинског Савеза Руског Соколства у Југославији, коме је био оснивач. На скупштини је било 123 делегата и то : из Југославије, Француске, Бугарске и Чехословачке, а била су достављена пуномоћја из Америке, Кине, Пољске и Латвије. (14)

На крају Другог светског рата Синод Руске православне заграничне цркве, руске установе и друштва у Југославији кренуле су у ново избеглиштво пред наступањем Црвене армије и партизана. Ухапшен је староста Дрејлинг, авионом пребачен у СССР и тамо ликвидиран у логору. Генерал Вјачеслав Матвејевич Ткачов, новосадски староста, био је репатриран у СССР, на робију. (15)

Међу руским избеглицама које је примила Југославија били су чланови руског сокола.  Соколи у Југославији тежили су да им на сваки начин помогну. Прво су радили у већ постојећим соколским друштвима а после су оснивали своје секције у оквиру друштава па и посебна руска друштва. Најактивније руско соколско друштво било је у Земуну. Пред долазак партизана  велики део руске емиграције побегао је из Југославије.

                                                              Саша Недељковић

                              члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

Напомене :

  1. Н.Д.Д.,  „За руске Соколе !”,  „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 1, стр. 28;
  2. „Српски Соко“, Сремски Карловци, 13. (26) јануара 1910, бр.6, стр. 120;
  3. „Српски Соко“, Сремски Карловци, 8 (21) маја 1911, бр. 7, Год. V, стр. 119;
  4. „Руски сабор у Карловцима”, „Народна Свијест”, Дубровник, 21. децембра 1921, бр. 51, стр. 2;
  5. Др. Михаило Градојевић, „Учимо руски језик !”, Соко Душана Силног, Весник Београдске соколске  жупе Душан Силни, мај 1928, бр. 5, Београд, стр. 83;
  6. Н.Д.Д.,  „За руске Соколе !”,  „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 1, стр. 28, 29; Мирослав Војновић, „Соколска Жупа Београд”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 2, стр. 49;
  7. Бранко Најхолд, „Хроника земунског спорта“, Алтера Београд 1989,стр.40;
  8. М.Ј. „Јубиларна академија Руског сокола у Земуну”, Око Соколово, Београд, 1 мај 1937,бр.6, стр.120;
  9. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
  10. Вести, „Око Соколово“,  Београд, 1 мај 1938, бр.5, Год.II, стр.129;
  11. Југословенски Соколски календар 1931, Љубљана, стр.167;
  12. „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, “Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 177, 178;
  13. Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.23;
  14. „VIII Главна скупштина Савеза руског соколства”, „Око Соколово“, Београд, 6.септембра 1937, бр.8,  стр.180-181;
  15. Бранислав А. Жорж, Исто;