Бранко Станић

Бранко Станић: ОД РИМЉАНА ДО СРПСКИХ УСТАНИКА


 

07 IMG_0730 - Stevan Sindjelic

 Бранко Станић

 ОД РИМЉАНА ДО СРПСКИХ УСТАНИКА

Своје опредељење да на велики празник крене и путем великих догађаја Задужбинско друштво „Први српски устанак“ Мишар испунило је и на Ивањдан ове године. Крајње одредиште био је Ниш, а са њим и догађања још из времена Римљана и она новија, по Србе трагична, из времена Првог устанка

Да посети овај крај Задужбинско друштво имало је одавно у плану, и ето, то се остварило тек овог лета 2013. На пут се кренуло рано, у 6:00 часова изјутра, јер пут је био далек, а програм обиман.

Први застанак, и окрепљење, на дугом путу до Ниша био је Стари храст, којем би све више одговарало име Трули храст. Зуб времена одрадио је своје. На овог некадашњег дива данас указују жалосни остаци натрулог дебла пруженог подно преосталог стабла, које још усправно стоји. Из тог преосталог усправног дела штрчи малена крошња дајући на знање свима да из оронулог храста још није начисто ишчилио живот.

01 IMG_0602 - Stari hrast

Див још одолева вековима

А да Богдан Секендек зна све у вези Првог и Другог српског устанка, па и Првог светског рата, и све између и око њих, уверили смо се ко зна колико пута на разним екскурзијама и другим пригодама. Овога пута сазнали смо да му ни Римљани нису непознати. Био је то увод шта ћемо тог дана прво видети у близини Ниша. А била је то Медијана, римско насеље из времена владавине цара Константина Великог (306–337) настало на самом прелазу из трећег у четврти век.

„Археолошка истраживања на локалитету започињу 1932. године. Са повременим прекидима изводе се и данас. Систематским сондирањем терена 1961. године прецизније је утврђено пространство насеља – рекла нам је млада девојка, кустос музеја у Медијани. „Конзервиран је само део насеља око Музеја. Остали објекти су само регистровани и поново закопани да би се заштитили од пропадања. У неким повољнијим временима детаљно ће се истражити и на одговарајући начин заштитити.“

02 IMG_1251 - Medijana

Медијана данас

У прво време Медијана је била пољопривредно газдинство са којег се снабдевао храном римски град Наис удаљен око 3,5 миље. Временом насеље мења првобитну намену и постаје летњиковац за одмор, уживање и лечење. У њему су радо привремено боравили и римски цареви и високи државни службеници. И сам Константин, рођен у Наису, често је боравио у Медијани, који је познат по томе што је издао Милански едикт 313. године, којим је проглашена верска толеранција у читавом Царству.

 03 IMG_1263 - Rimski legionar

Римски легионар – статуа у холу

Медијана са својим становницима није дуго уживала у миру. Пошто није била утврђена, а налазила се у близини богатог града, ово насеље је као и сам Наис, често било изложено пљачки и разарањима. Крајем прве половине четвртог века, утврђени и добро брањени Наис, и заједно с њим Медијану, заузимају Хуни, а неколико деценија касније и Готи. Крајем шестог века ови крајеви су под ударом Словена. Ни Наис ни Медијана нису тада поштеђени. Пар година касније коначно су их докрајчили Авари.

Медијани и Римљанима посвећено је довољно времена, па се Друштво окренуло нашој историји.

Повратак у наше време, на римским развалинама, учинио је Душан Симић, члан Задужбинског друштва песмом Мишар нашег највећег живог елегичара Крстивоја Илића. По ко зна који пут, па и на овом месту одјекивали су завршни стихови његове песме: Нека се на небо други пењу, Србија жели царство земно!

04 IMG_0680-2

Испред капеле у којој се налази Ћеле-кула

У нишком крају догодили су се они трагични и немили догађаји 1809. године. „Српска посла – поновио је Богдан ко зна колико пута – посвађале се војводе!“ Друштво је прво посетило епилог тих збивања – Ћеле-кулу, јединствен споменик мрачног ума. Да би застрашили устанике и побуњену рају Турци су подигли споменик, и то не била какав, већ од одраних лобања погинулих Срба које су утиснули у свеж малтер. Било их је близу хиљаду, данас их има само 59. Немо су се кезиле на пролазнике, а они морали су проћи баш поред куле са лобањама, јер пут је водио управо туда. Намерно, да потлачену рају стално опомиње и прети јој да се више никада не сме супротставити турској сили. Но, догодило се супротно.

05 IMG_0681 - Cele-kula

 И данас се кезе, али не да застрашују,

већ да опомињу да се тако нешто више никад не догоди

Од Ћеле-куле чланове Задужбинског друштва пут је водио право на Чегар, тамо где се и догодила та ужасна трагедија. Ту их је чекао Селомир Марковић Селе, који са својом породицом од 1988. године, без икакве надокнаде, чува српску светињу – спомен комплекс Чегар. Са погачом и сољу госте је дочекала Селетова унука Милица.

06 IMG_0705

Дочек с погачом и сољу

А када су се посетиоци разних група окупили под крошњом липе, тада је Селе, разбарушене седе косе, која је, као застава, вијорила на ветру, започео своју беседу: „На овоме светом месту догодило се нешто што никада не смемо заборавити… “

Правитељствујушчи совјет, боље рећи српске војводе, нису прихватиле Карађорђев план да се са југа и истока затворе прилази Нишу и тако спречи долазак појачања турском гарнизону у овом граду. Уместо тога поделили су војску на четири дела како би се устанак пренео на запад, у Босну, на исток, према Видину, на југозапад, у Санџак и на југ, ка Нишу. Све се то дешавало у пролеће 1809. године. На јужни правац биле су упућене прослављене војводе Петар Добрњац, Хајдук Вељко, Стеван Синђелић… са 18.000 наоружаних устаника, углавном пешадије. Водио их је Милоје Петровић, по предлогу Младена Миловановића, његовог кума и секретара Правитељствујушчег совјета.

У Нишу је било око 10.000 турских војника под командом Хуршид-паше. И како устаници нису располагали справама за освајање утврђења српске старешине се одлуче да ископају шанчеве и из њих воде борбу с Турцима. На најистуренијем делу фронта, на Чегру, био је Стеван Синђелић са својих 3.000 Ресаваца. Почињу прве чарке с Турцима, али и преговори са њима. Они то користе и довлаче нове снаге. У шатору команданта Милоја Петровића договарају се старешине, али се и све више гложе. Потајно трвење било је и због тога ко ће имати преимућство у подели ратног плена када се дочепају богатства у нишкој тврђави.

07 IMG_0730 - Stevan Sindjelic

Стеван Синђелић

08 IMG_0717 - Cegar

Поприште трагедије на Чегру

09 IMG_0724 

У ишчекивању беседе

10 IMG_0725 - Selomir Markovic Sele

Беседник и чувар српске светиње – Селомир Марковић Селе

11 IMG_0716 - Spomenik na Cegru

Споменик чегарским јунацима

 Хајдук Вељко и Петар Добрњац напуштају фронт и одлазе ка Књажевцу да се тамо бију с Турцима. У зору 31. маја Турци наваљују свом силином на шанац на Чегру у којем се очајнички боре Ресавци на челу са Стеваном Синђелићем. Главнокомандујући Милоје не мрда из свог шанца, већ Синђелићу поручује да свако треба да брани свој шанац, одбивши да му пошаље помоћ. Турци на шанац, у којем су Ресавци, наваљују све јаче уводећи у борбу свеже снаге. Мртвих је све више на обе стране. И када Синђелић схвати да се турској навали одупрети не може потеже кубуру, опали у прво буре с барутом и диже целу барутану у ваздух. Проломи се страховита експлозија, а оно у шанцу што би још живо од Срба и Турака, паде и то мртво.

 

Сутрадан Хуршид-паша, разљућен, видевши раскомадана тела турских војника нареди да се направи језива кула. Вест о поразу на Чегру Карађорђа задеси близу Новог Пазара. Он крену одмах натраг, ка Морави, да пресече Турцима пут ка Београду и поправи оно што су дотле оружјем били изборили. Међутим, био је то почетак суноврата устанка до коначне пропасти на Равњу 1813. године.

На крају своје беседе Селе поручи: „Чувајте се и борите против два највећа српска непријатеља – неслоге и беле куге!“

А Душан Симић је и овде, на Чегру, одрецитовао још једну песму Крстивоја Илића, примерену овом светом месту, Вождову молитву.

12 IMG_0761 - Dusan Simic

Душан Симић, сценариста, глумац, редитељ… а по потреби и рецитатор

13 IMG_0741 - Cegar

 Још један обилазак комплекса на Чегру

Друштво се захвалило љубазном домаћину и његовој породици са жељом да Селомира види и на Мишару, 13. августа, када се буде обележавала 207. годишњица Мишарске битке.

У излетишту Каменички вис направљен је још један предах. После тога преостало је тек толико времена да се мало погледа тврђава и прошета улицама Ниша.

 

Била је ово двадесета екскурзија у организацији Задужбинског друштва од његовог оснивања, саопштио је Стеван Симић, председник Извршног одбора.

 14 IMG_0777 - Cegar

За сећање на боравак на Чегру

 

2 replies »