ВЕРА

Надбискуп Скола из кола право у патријаршијски загрљај (за „дочек“ православних верника била је задужена – полиција)


Скола у Патријаршији – Миланска скала лицемерја над Србијом

20.09.2013.
Истинољубље

Милански надбискуп Скола са кола право у патријаршијски загрљај. “Шака јада” православних верника протестовало против промоција заједничке прославе Светог цара Константина и Миланског едикта, приликом посете надбискупа Милана Патријаршији СПЦ…

dscn2781

Нема места у екуменском срцу за Свето-Предањско учење побожности Светитеља Цркве, нема ни мало места ни за дојучерашњег брата, а сада пљуваног као „секташа“ Артемија, али…

Миланска скала лицемерја над Србијом

dscn2780

„ПРАВОСЛАВЉЕ = ИСТИНА;

КАТОЛИЦИ = ЗАБЛУДА;

УЈЕДИЊЕЊЕ = ПРЕВАРА“

dscn2785

„Св. Цар Константин је дао слободу

Гоњеним Правоверним Хришћанима

А не лажљивим „хришћанским“ јеретицима!“

 dscn2788

о.Петар Лукић са полицајцем је све вернике ревносно одгурао – једино није Антонија, само због чињенице, да га је еп. Андреј удостојио кратког дијалога

Ово повише су две писане поруке, које су истакли ИстиноЉубци, који и даље као и претходне три године певају пред Патријаршијом за очување чистоте Српске Православне Цркве, насупрот режираном дочеку надбискупа Милана у згради Патријаршије, а у склопу екумено-промотивне духовне мућкалице – заједничке „хришћанске“ прославе Миланског едикта.

Иако Латини кличу лукавим слоганом “за слободу ослобођени”, и поред поплавне екуменске љубави патријаршијске продржавне клике, ипак, свештеници су пред сам излазак драгог им госта из Патријаршије, покушали да шачицу верника са плакатима истерају из порте Саборне Цркве!? Међутим, папски гост их је изнедадио својим брзим изласком тако да смо ипак некако опстали између “сциле и харибде”, тј. полиције и амбициозних свештеника. Ипак смо, Богом и Бога ради, поручили свима који данас срамоте Веру у Србаља, какав им је профани карактер ове злоупотребне, глобалистички опредељене, екуменске приредбе.

dscn2775

Латин Скола се кратко загледао у неразумљиви му наш натпис на ћирилици, док је Хочевар са напором покушавао да прочита и запамти написано. Тако да молимо све који знају неки контакт са Надбискупијом београдском, да му проследе овај текст, у случају да га није добро сагледао.

d0b5d0bfd0b8d181d0bad0bed0bf-d0bfd0b0d0b4d0bed0b1d180d0b0d0bdd0b0d186-d198d0bed0b2d0b0d0bd-d19bd183d0bbd0b8d0b1d180d0ba-d0bdd0b5d0b4

Срећа наша да не би ту Епископ – падобранац Јован Ћулибрк који је недавно виђен, ваљда, као духовно-војно обезбеђење фратрима у цивилу из састава КФОР-а

Елем, после покушаја свештеника да нас уклоне, полиција је кренула да пажљиво преписује наше плакате ради детаљнијег извештаја, а епископ Андреј Ћилерџић (иначе, наш Иларион Алфејев) је кренуо у рутинску мирољубиву едукацију „заблуделих“ верника, тако да је тада пришао и монах-немонах Антоније, тј.  ја.

Конверзација је била класична: „Ми не издајемо Православну веру, никада се нећемо причешћивати из заједничке чаше, али морамо бити пристојни и захвални јер они су, ево, нама поклонили катедралу у Бечу, коју смо недавно освештали, мислио сам да си ти пристојан и интелектуално широк човек, али ти опет радиш са улице испод сваког нивоа…“

После „пристојног“ уводног узимања благослова, ја, Антоније, сам му одговорио, отприлике: „Да они својом претераном пристојношћу (или пристрасношћу) шире „пантомимну јерес“ јер уместо достојанственог стајања у Вери Светих, они грљењем и љубљењем немо проповедају велику блискост са папским јеретицима. Тиме се саблажњава и наш народ, да помисли да су наша и њихова вера блиске, али и њихов народ – да помисли да постоји спасење и без тражења истине Откровења, тих домостројних трагова спасења које нам је Сам Бог у историји оставио… Ви се непричешћујете из исте чаше, али својим јавним опхођењем чините све да народ помисли да нема ни разлике у те две чаше. ( ове наше Христове, и њихове Антихристове)… Да нису ни смели примати прилоге и дарове од јеретика, јер Светитељи никада нису примали дарове од иноверних за зидање Храмова Божијих… И није тачно да они не траже ништа од Вас заузврат, видите да траже директну подршку за своју промоцију у нашем народу… да сам ја од Вас и избачен на улицу, па ми је то и најприкладнији облик исповедања неслагања са јавним рушењем Предања Цркве…“

На крају је епископ поручио да „дођемо на трибине да се причамо о свему, али немојмо више на улици“…

… и нећемо више на улици, сем суботом, ради очувања рушеног Предања Православне побожности, класично, Пристојно, као и у протекле 3 године…

Молимо, Христу верне Нишлије, да уз ове горње поруке са ових плаката главним промотерима наредних нишких екуменских свечаности и нове које ће исписати у одбрану Свете Православне побожности, не клону духом, него да храбро, достојанствено и одлучно дочекају најављене духовне вашаре таштине, кривоверја и млакости у исповедању Истине, које нам потурају као непромењиву реалност дубоког народног сна, јер та Истина је Сами Христос Бог наш, ако ли смо стварно и срцем и разумом Његови!

ИстиноЉубљу, м-нм Антоније