All

Делегација руског Одбора за одбрану Генерала Младића – Сусрет са Александром Чепурином, амбасадором Русије у Србији


Сусрет са амбасадором Русије у Србији

делегация

Путовање у Београд био је важан корак руског Одбора за одбрану генерала Младића. У саставу руске делегације, коју је предводио председник Одбора Павел Сергејевич Дорохин, били су и извршни секретар Одбора Сергеј Мељник, као и члан Одбора, Јелена Јурјевна Гускова која је веома цењена у Србији као руски научник-балканолог и јавни радник. У пратњи делегације чланова Одбора био је директор Руског дома у Београду, Михаил Генадјевич Денисов.

Реализацију веома садржајног програма посете, руска делегација је почела посетом изванредном и опуномоћеном амбасадору Русије у Србији, Александру Васиљевичу Чепурину. Руски амбасадор се искрено обрадовао сусрету. Ушавши у пријемну салу, након што је срдачно поздравио госте, приметио је да лето са лепим временом у Беогрду представља добру прилику и за рад и за разгледање српске престонице.

Након протоколарног поздрава, Павел Сергејевич је брзо прешао на циљ посете, детаљно испричавши како јеу Државној Думи Руске Федерације основан руски Одбор за одбрану генерала Младића, о његовим циљевима и задацима.

SAM_1123

П.С. Дорохин није могао да не дотакне тему међународног кривичног суда. Он је испричао о његовом безакоњу и самовољи, о судским интригама, о томе како су чланови међународног права замењени циничним и арогантним јединим „правом“ – осудити било кога ко им не одговара, па и шефа државе. А то, са становишта Закона, потпуно нарушава суверенитет и међународно право. Са великом забринутошћу Павел Сергејевич је рекао да Русија сада мора да изрази свој став о овом питању: “ У противном – биће касно!“

Руском амбасадору у Србији било је важно да сазна више о пролећној посети чланова Одбора генералу Ратку Младићу.
А. В. Чепурин је са великим разумевањем слушао причу П. С. Дорохина о низу бирократских тешкоћа које су Руси морали да превазиђу у процедури за добијање дозволе за посету Међународном трибуналу за бившу Југославију. И о томе колико је тешко било остварити сусрет са генералом Младићем.

Јелена Јурјевна Гускова је испричала једну веома илустративну епизоду која се догодила у Хагу: о непланираном сусрету са једним од српских затвореника – Радованом Караџићем. Управо у то време када су чланови Одбора ишли на на састанак са Ратком Младићем, ходницима затвора су под стражом спровели бившег председника Републике Српске. Јелена Јурјевна је успела да поздрави свог старог и верног пријатеља рекавши му срдачне речи подршке. Не искључујемо могућност да је тај „неочекивани сусрет“ био пажљиво осмишљен с једним веома прагматичним циљем – да се руској јавности покаже „цивилизовано“ поступање Трибунала: „Видите, Председник је жив и здрав!“

Једно од питања које је постави руски амбасадор односило се на партијску припадност депутата који су основали руски Одбор за одбрану генерала Младића. П. С. Дорохин је испричао да је иницијативу за оснивање покренула Комунистичка партија, али сада је Одбор састављен од припадника разних странака уједињених с једним циљем: пружање помоћи и одбрана српских родољуба и подршка нашој српској браћи.

Са директношћу која је њему својствена, П. С. Дорохин је поставио тешко питање амбасадору Русије у Србији:  „Господине амбасадоре, какво је ваше мишљење и шта кажу Срби овде у Србији о проблему хашког суда?“, на шта је амбасадор одговорио: „Сами Срби, на моју велику жалост, о томе скоро да и не говоре… „. Морамо с тугом да признамо да српска јавност избегава дискусије на тему трибунала. О херојима који чаме у хашким тамницама, сада у Србији пишу само малобројни. За то има више узрока. И до посете представника Владе Србије трибуналу дошло је тек после добијања информација о резултатима руске посете!

У мају 2013. године мало коме је падало на памет да обележи неславни јубилеј хашког суда. Међутим, двадесет година представља довољно времена да се анализира његово деловање. Од првог дана рада ова нелегитимна институција, која постоји изван оквира међународног права, претворила се у казнени орган НАТО-а усмерен против Србије и њених најбољих синова! Западна штампа пажљиво заобилази чињеницу да Повеља Уједињених Нација не даје  право на оснивање међународних кривичних трибунала. Чак су и сами оснивачи Трибунала били свесни да незаконито делују.

Западна штампа често пише да после толико година нема потребе да се разговара о легитимитету Трибунала, стидљиво објашњавајући својим читаоцима да је Трибунал служио у „добром циљу“.  Подсетимо „заборавне“ новинаре шта је страшни резултат дводеценијског деловања суда – уништење највишег политичког и војног руководства само једне стране у југословенском сукобу. И то управо оне која је била подвргута НАТО агресији.

П. С. Дорохин је нагласио да је рад руског Одбора за одбрану генерала Младића почео путовањем у хашки трибунал. И тај корак није само представљао подршку српским родољубима, већ се испоставило да је представљао и проверу стања Трибунала! Он је био некакав шок за представнике хашког трибунала, јер је од оснивања Трибунала, то била прва посета делегације посланика Државне Думе Руске Федерације.

Јелена Ј. Гускова је испричала амбасадору о значају оснивања руског Одбора за одбрану генерала Младића, наглашавајући улогу Одбора у процесу обједињавања са српском јавношћу. Заиста, многи чланови Скупштине Србије су заинтересовани за рад Одбора о чему су питали сина генерала Младића – Дарка. Јелена Јурјевна је са великом топлином и интересовањем причала о представљању нове књиге о ратном генералу Младићу, коју је написала Љиљана Булатовић, познати српски новинар.

Са своје стране, њене речи је подржао Михаил Генадјевич Денисов, подсећајући присутне да ће се промоција књиге одржати у Руском Дому. Он је, такође, говорио о раду Руског Дома у Београду и како Руски Дом као и господин амбасадор, много помажу Русима који живе у Србији нагласивши притом да, не нарушавајући било чији интерес, та установа пружа подршку и Србима у њиховим одлукама. Михаил Генадјевич је подсетио на илустративну ситуацију са бројем гласова које је на последњим председничким изборима добила супруга хашког затвореника Војислава Шешеља – Јадранка Шешељ.

По мишљењу М. Г. Денисова српска омладина не жели да зна о својим родољубима. Млади људи су се уморили од рата, они га неће. “ Када покушамо да им говоримо о томе, као да се суочавамо са каменим зидом… „.

Господин изванредни и опуномоћени амбасадор Русије у Србији Александар Васиљевич Чепурин је рекао веома важне речи: „Русија је интересантна за Србију. Али , на жалост, сада Срби знају врло мало о Русији, много тога је за десет година изгубљено.“ Као пример, Александар Васиљевич је навео чињеницу да се у Србији готово ништа не зна о Организацији уговора о колективној безбедности (ОДКБ) и Евроазијској економској заједници ( ЕврАзЕС). Амбасадор је указао на неопходност и корист од сусрета са руским стручњацима које би могли довести у руску амбасаду или Руски Дом, што би, на крају било корисно за сарадњу .

Током састанка, господин амбасадор је питао П.С. Дорохина: „У чему се огледа главни интерес оснивања руског Одбора за одбрану генерала Младића“? Павел је одговорио јасно и језгровито: „У сарадњи и комуникацији са нашим браћом Србима!“

И овај састанак је, као и састанак са амбасадором Србије у Москви, господином Славенком Терзићем, био значајан и информативан. И, без сумње, користан за све присутне. У сећању је остала не само сасвим непротоколарна колективна фотографија учесника важног догађаја, већ и потврда Александра Васиљевича Чепурина да ће: „Са своје стране, у случају потребе, указати подршку руском одбору “

Сергеј Мељник – Извршни секретар “ руског Одбора за одбрану генерала Младића “
Наталија Пичурина – Члан „руског Одбора за одбрану генерала Младића“

Фотографије Сергеј Мељник

_______
Превод: Редакција СРБског ФБРепортера

***

Встреча с послом России в Сербии

 

Важным шагом «Российского общественного комитета в защиту генерала Младича» была поездка в Белград. В состав российской делегации, возглавляемой председателем комитета Павлом Сергеевичем Дорохиным, вошли ответственный секретарь комитета Сергей Владимирович Мельник и член комитета – уважаемый в Сербии российский общественный деятель  ученый-балканист Елена Юрьевна Гуськова. Делегацию членов комитета сопровождал директор Русского Дома в Белграде Михаил Геннадьевич Денисов.

Насыщенную программу пребывания российская делегация начала с визита к Чрезвычайному и Полномочному Послу России в Сербии Александру Васильевичу Чепурину. Российский Посол был искреннее рад встрече. Войдя в зал приема, он, сердечно поздоровавшись с гостями, заметил, что  лето, с великолепной белградской погодой – это хорошее время и для работы, и для осмотра достопримечательностей сербской столицы.

После протокольного приветствия, Павел Сергеевич быстро перешел к цели визита, подробно и обстоятельно рассказав о создании в Государственной Думе Российской федерации «Российского общественного комитета в защиту генерала Младича», о его целях и задачах.

П.С. Дорохин не мог не остановиться на теме международного уголовного суда. Он рассказал о его беззаконном произволе, судейских интригах, подмене статей международного права на циничное и наглое единоличное «право» осуждать любого, не угодного им, главу государства. А это, если стать на точку Закона, нарушает суверенитет и международное право в целом. С большой тревогой и озабоченностью Павел Сергеевич отметил, что России необходимо сейчас высказать свою точку зрения по  этому вопросу: «Иначе – потом будет поздно»!

Послу России в Сербии было важно узнать о весенней поездке членов комитета к генералу Ратко Младичу. С большим пониманием А. В. Чепурин воспринял рассказ П.С. Дорохина о том, какую череду бюрократических сложностей пришлось преодолеть россиянам при процедуре получения разрешительных документов для посещения Международного Трибунала по Бывшей Югославии. И о том, как трудно было добиться встречи с генералом Младичем. Елена Юрьевна Гуськова рассказала об одном весьма показательном эпизоде, случившемся в Гааге: о незапланированной встрече с одним из сербских узников Трибунала – Радованом Караджичем. Именно в тот момент, когда члены комитета шли на встречу с Ратко Младичем, по коридорам тюрьмы под конвоем провели и бывшего президента Республики Сербской. Елена Юрьевна успела поприветствовать своего давнего и верного друга, сказав ему слова сердечной поддержки. Мы не исключаем, что эта «неожиданная встреча» была тщательно продумана, и преследовала одну, весьма прагматическую цель – показать российской общественности «цивилизованность» действий Трибунала: Посмотрите, президент жив!  Президент в полном здравии!

Одним из вопросов, заданных российским Послом, был вопрос о партийной принадлежности депутатов создавших «Российский общественный комитет в защиту генерала Младича». П.С. Дорохин рассказал, что инициатива создания принадлежит КПРФ, но сейчас в комитет входят члены любой партии, объединённых одной целью: оказание помощи и защиты сербских патриотов, и поддержке наших сербских братьев.

Со свойственной П. С. Дорохину прямотой Послу России в Сербии был задан жесткий вопрос: «Господин Посол! А каково Ваше мнение, и что говорят сербы здесь, в Сербии, о проблеме Гаагского судилища?» На что Посол ответил: «Сами сербы, к моему большому сожалению, об этом почти не говорят…».  Приходится с грустью констатировать, что сербская общественность избегает обсуждения темы трибунала. О героях, томящихся  в застенках Гааги, в Сербии сейчас пишут немногие. И тому есть разные причины. Да и поездка представителей сербского  правительства в Трибунал состоялась только после получения информации о результатах российского визита!

В мае 2013 года мало кому пришло бы в голову «отметить» бесславный юбилей Гаагского судилища. Однако, двадцать лет – достаточный срок для анализа его деятельности. С первого дня работы нелигитимное учреждение, существующее вне рамок международного права превратилось в карательный орган НАТО, направленный против Сербии и её лучших сынов! Западная пресса, старательно обходит положение о том, что Устав Организации Объединённых Наций не предусматривает право на создание международных уголовных судов. Да и сами основатели МТБЮ прекрасно понимали, что действуют незаконно.

Западная пресса, нередко пишет, что по прошествии стольких лет нет необходимости обсуждать законность трибунала, стыдливо объясняя своим читателям, что МТБЮ послужил «благому делу». «Забывчивым» журналистам напомним, что страшным итогом двух десятилетий судилища стало уничтожение высшего политического и военного руководства только одной стороны югославского конфликта. И именно той, которая подверглась натовской агрессии.

П.С. Дорохин подчеркнул,  что «Российский общественный комитет в защиту генерала Младича» начал свою работу с поездки в Гаагский трибунал. И этот шаг явился не только шагом поддержки сербских патриотов, но и оказался проверкой всему штату Трибунала! Это было неким шоком для представителей МТБЮ, ведь с момента создания Трибунала это была первая поездка делегации депутатов Государственной Думы Российской Федерации.

Е. Ю. Гуськова рассказала Послу о важности создания «Российского общественного комитета в защиту генерала Младича», подчеркнув его роль в процессе объединения с сербской общественностью. Действительно, многих депутатов сербской Скупщины интересует работа Комитета, о чём они спрашивали сына Генерала Младича – Дарко. Елена Юрьевна, с большой теплотой и заинтересованностью,  поведала о презентации новой книги о боевом Генерале Младиче, написанной  известным сербским публицистом Лилияной Булатович.

В свою очередь ее поддержал Михаил Геннадьевич Денисов, напомнив присутствующим, что презентация книги состоится в Русском Доме. Также он рассказал о работе Русского Дома в Белграде, и о том, что он, как и господин Посол много помогает русским, живущим в Сербии. Подчеркнув при этом, что, не нарушая ни чьих интересов, поддерживает и сербов в их решениях. Михаил Геннадьевич напомнил показательную ситуацию о числе голосов, которые на прошедших президентских выборах собрала супруга гаагского узника Воислава Шешеля – Ядранка Шешель. По мнению М.Г. Денисова сербская молодежь не хочет знать о своих патриотах. Молодые люди устали от войны, они её не хотят. «Когда мы пытаемся им об этом сказать, перед нами встает глухая стена…».

Господин Чрезвычайной и Полномочной Посол России в Сербии Александр Васильевич Чепурин сказал очень важные слова: «Россия интересна для Сербии. Но, к сожалению, сейчас сербы очень мало знают о России, многое за десять лет было упущено».  В качестве примера Александр Васильевич привел то, что в Сербии почти не известно об Организации Договора о коллективной безопасности (ОДКБ) и Евразийском экономическом сообществе (ЕврАзЭС). Посол указал на необходимость и полезность встреч с компетентными российскими специалистами, которые можно было бы проводить в российском посольстве или в Русском Доме, что, в конечном итоге, могло быть полезным для сотрудничества.
В ходе встречи Господин посол спросил у П.С. Дорохина: «А в чём основной интерес создания «Российский общественный комитет в защиту генерала Младича»? Павел Сергеевич ответил чётко и кратко: «В сотрудничестве и общении с нашими сербскими братьями!»

И эта встреча, как и встреча с Послом Сербии в Москве господином Славенко Терзичем, была значимой  и информативной. И, безусловно, полезной для всех присутствующих. А в памяти осталась не только совсем не протокольная коллективная фотография участников важного мероприятия, но и заверение Александра Васильевича Чепурина о том, что: «Со своей стороны,  в случае ее необходимости, окажу любую поддержку Российскому общественному комитету!»

Ответственный секретарь «Российского общественного комитет в защиту генерала Младича» Сергей Мельник
Член «Российского общественного комитет в защиту генерала Младича» Наталья Пичурина.
Фотографии Сергея Мельника

1 reply »