Језик

ДРАГОЉУБ ЗБИЉИЋ: ИСТИНА О КЉУЧНОМ ВРЕМЕНУ НЕСТАЈАЊА (ЗАТИРАЊА) ЋИРИЛИЦЕ У СРБИЈИ


ЗАТИРАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ У СРБИЈИ…

 

Збиљић

Драгољуб Збиљић

 

(Данас у Србији не нестаје само ћирилица, него нестају и Срби. Тако се још једном испуњава успостављена насилна пракса која у Југославији и постјугославији показује на делу неписано, али стварно правило – где нестаје ћирилица нестају и Срби. То нестајање Срба без ћирилице најпре из Хрватске а онда и из других делова бивше Југославије данас је на делу и у Србији.)

 

У текстовима и коментарима у вези с текстовима данас на сајтовима о нестајању и затирању ћирилице у Југославији и у Србији често се не износи пуна истина о кључном времену нестајања ћирилице у Југославији, а посебно у Србији. Тиме се бавимо деценијама, а последње две деценије готово непрекидно. Стога осећамно професионалну обавезу и људску потребу да ту истину (и) овде, макар унајкраће, предочимо. Ово је, дакле, најтачнија истина о нестајању (затирању) ћирилице и Југославији, а посебно у Србији.

Тачно је, како се то чесро наводи, да је „млевење“ ћирилице почело још у Краљевини Југославији, јер је Југославија у самом старту почела као практична антисрпска творевина, а антисрпство је увек подразумевало латиничење Срба. Али је тачно да је однос према ћирилици био нарочпито ригорозан тек у комунистичкој Југославији која је, што се ћирилице тиче, била у пракси наставак политике према ћирилици из НДХ, само без формалне законске забране. Забрана ћирилице је сада била политичка.

И ћирилица је у Србији (свакако и у целој Југославији, осим у Македонији) „самлевена“ тек по конспиративном налогу комуниста сербокроатистима који су, по конспиративном договору, извршили латиничење Срба „постепено“, а не формалном забраном ћирилице као у НДХ, врло успешно од 1954. до 1968. године. Тада, тих година, ћирилица је у Србији од апсолутно већинског писма у српском народу сведена на мањинско писмо.

Политика Новосадског договора из 1954. је, потом, спровођена непрекидно све до данас. Зато и поред данашње исправне уставне и доста исправне и законске регулативе у корист ћирилице, настављена је комунистичка пракса и ћирилица у Србији данс одбројава последње дане. Од званичника, задужених и плаћених да је чувају, издали су је (тј. не држе се Устава ни закона ни власт и научно-стручне институције које, уз то, имају наопако решено питање писма (двоазбучје) супротно пракси целога света где се ро питање решава на друкчији начин (једноазбуичје).

Данас су за ово окончавање затирања ћирилице у Србији „задужени“ они који су за спас ћирилице задужени и плаћени — државне службе и институције за српски језик и писмо (Матица српска, САНУ, Институт за српски језик САНУ, факултетске катедре и др.

Ћирилицу данас, у ствари, докрајчује у Србији анархична држава, држава без реда у спровођењу Устава и закона и српска језичка наука и струка која је једина на свету решила питање шисма у језику Срба противно пракси целога света у двоазбучју.         У таквој ситуацији не нестаје у Србији данас само ћирилица, него нестају и Срби. Тако се још једном испуњава успостављена насилна пракса која у Југославији и постјугославији показује на делу неписано, али стварно правило – где нестаје ћирилица нестају и Срби. То нестајање Срба без ћирилице најпре из Хрватске а онда и из других делова бивше Југославије данас је на делу и у Србији.

(27. септембар 2013)

Аутор је председник Скупштине Удружења за зштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“.

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s