АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

(Пред изборе тзв. државе Косово) СРБИ НА КиМ – КАО МРТВАК ПРЕД УКОП


Зашто је то тако, откуда тако слепо срљање и одрицање слободе без свести о страхоти нашег избора? Отуда, што су нестале, или су, пре бих рекла, уклоњене и демонтиране институције и личности које су вековима овоме народу биле живи углед, његови Пастири и Вождови. И наша „Света Црква“ и „Држава“ су се претвориле у гласноговорнике Брисела и Вашингтона, трећег рајха данашњице који гази све пред собом.

***

СРБИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ПРЕД ИЗБОРЕ ТЗВ. ДРЖАВЕ КОСОВО, КАО МРТВАК ПРЕД УКОП

06.10.2013.
Пише: Јована Баљошевић, Ораховац

hell

СРБИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ПРЕД ИЗБОРЕ ТЗВ. ДРЖАВЕ КОСОВО, КАО МРТВАК ПРЕД УКОП

Међутим, косовско – метохијски Срби, нису биолошки мртви, али добровољно у раку скачу. Иако знају  да после тога наступа густи мрак и неповратна тама, они се боре да добију неку повољност испред раке, грабећи сваки минут да остваре неки лични, ситан ћар пре него што их живе затрпају а они почну беспомоћно да се копрцају и запомажу.

Уместо тога треба да отмено, витешки заузму став својих светих предака, те изаберу живот у достојанству. Јер само усправан човек је слободан, а само слободан – срећан, а када умире, умире спреман, јер није изневерио ни једно начело СЛОБОДЕ.

А СЛОБОДА подразумева ону Боголику, Богом дану слободу да самостално направимо избор мерећи га једино Небом, да направимо избор који неће нарушити хармонију наше савести, који неће нарушити нашу везу са прецима!

Да ли ми после трећег новембра остајемо исти уколико пристанемо да укинемо сами себе­?

Како је живети као роб, јасно нам је из небројених примера посведочених у нашој трудовитој историји, али како то изгледа када добровољно у ропство ступамо, сазнаћемо после 03. новембра уколико дозволимо себи да изађемо на изборе тзв. државе Косово.

Зашто је то тако, откуда тако слепо срљање и одрицање слободе без свести о страхоти нашег избора? Отуда, што су нестале, или су, пре бих рекла, уклоњене и демонтиране институције и личности које су вековима овоме народу биле живи углед, његови Пастири и Вождови. И наша „Света Црква“ и „Држава“ су се претвориле у гласноговорнике Брисела и Вашингтона, трећег рајха данашњице који гази све пред собом.

Да ли је свети Владика Николај, свети патријарх наш Гаврило Дожић, да ли су они у своје време били гласноговорници Трећег рајха, гласноговорници римског папе? Не, они су били глас свог народа а глас народа је у свим временима био глас Божији.

У нашем времену овакви ГЛАСОВИ народа су ућуткани, најпре медијски облаћени а онда протерани из јавности у најновије србске катакомбе, илити  европским речником: културно -историјски underground, без могућности јавног утицаја на званичне догађаје, попут нашег Владике Артемија.

У тешким временима, будући да је савест Богом дана сваком појединцу, народ осећа опасност која му долази. Ипак, осећања траже сазнања и одговоре који су се увек очекивали од угледних појединаца у народу, како је то народ навикао да говори, од неког „са врха“. На жалост, данашњи србски врх је србско дно, народ нема на кога да се угледа. То и они знају, знају да су унизили своје позиције а тиме и позицију целог народа до прашине у којој се гмиже, а све што гмиже то се и гази.

Ми на Косову и Метохији смо и до сада били гажени али је онај који гази морао да погледа лево и десано пре него што на нас спусти своје безумно стопало. Сада то може да уради без претходног освртања. Београда више нема, он у нашем случају одриче своје постојање, а кад кости у грлу нема, плен се лако гута.

Београду сада једино преостаје да учини све, што и чини, да ми на те изоре изађемо у што већем броју и да на тај начин од нас пилатовски опере руке, а онда ће нам рећи: „Имате своје представнике за које сте гласали, обратите се њима!“. Тада ће и онај најнеписменији Србин на КиМ схватити да су избори у којима је учествовао, били његова последња МРТВА трка, трка мртвих а живих до  раке у коју својевољно ступају, у којој почива мрак, за који – кажу – нису гласали.

Но, у гробу, кајања нема. Зато размислимо, на којој старни историје ће стајатити наше име, светлој или тамној? То је по свему судећи наш једини избор у овом тренутку.

 

2 replies »

  1. Лепо је мој деда рекао,РАЈКО 2000 г. биће СРБА под шљиву да стану.Измислили сте на стозоне странака а неки сада износе шта су радили док су били у служби политикенепријатељски наклоњене Србској нацији. Кад у Шуми стално сечеш добро дрво а не гајиш замену за исто шта остаје у шуми, шумски честар-трње сиба и ниско сваколико растиње за косидбу лако.Ко је Србин и данас дани је човек за острел и то перфиднијим путем не може да напредује у служби, ако има среће да се запосли на боље место.Од малих ногу они су чистили вршили селекцију,није то добро.Понављам по ко зна који пут.Србин прави може ИЗДАЈЕ ДА ИСПРАВИ.Јер таквог се Србина плаши ова раја нема онда Западно Ватиканског Швалераја.Вратите те Србе на Косово и у Славонију и Далмацију и Српске Моравице и около.На Косово Србија годинама пара давала и од неког се задуживала нешто су и покрали и за себе оставили сада Србине свиње чувај и козама у дупе дува.Заузмите чврсти став,поглед нека буде прав дигните увис своје чело и реците смело да је за сада балкан наше село,кад ојачамонаше село проширићемо се посетама и у суседно посело некада је било наше уништише их све усташе.ВИДИ СЕ НА ДЕЛУ КАКВО ЈЕ СРБСТВО.Не могу сви да живе на Калемегдану-пашалуку.Ја у мојим Конатицама не могу бити у месниј заједници ни данас дани,ЕТО ШТА СУ СРБИ ДАНАС.

    Свиђа ми се