БАРИКАДЕ

Часлав Кузмановић: Чвор косовски, а Александар Српски


Часлав Кузмановић: Чвор косовски, а Александар Српски

Како би се створили сви предуслови за легалну пљачку Косова и Метохије невидљивом руком тржишта и видљивом песницом НАТО пакта, а и легализовала досадашња зверства и пљачке, огроман је напор шиптарских западних пријатеља да ова територија добије барем споља изглед државе.

14.10.2013. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

2011-september-barikade_kosovo

Клаузула о одбијању одговорности: Ставови изражени у овом запису не представљају неопходно ставове швајцарске канцеларије за сарадњу на Косову (и Метохији); не представљају ни ставове Института „Риинвест“; ни Њ. Е. амбасадора Швајцарске у најмлађој а демократској земљи; ни аутора стратегије Ај-Би-Ема.

Не представљају ни ставове београдских, атинских и московских института,нити записничара који је само хватао белешке при гласном размишљању ћурчије из подрињског села Брадића, званог Калаја, a на тему „побољшања укључивања пословне заједнице косовских Срба у економске активности на Косову“ (и Метохији). Дакле, о оном шта Запад Србима на КиМ снева, а посебно онима на Северу.

Калаја није обичан ћурчија. Он зна лозу Немањића напамет. Узбунио је сав Брадић и није му се дао смирити док нису поред Цркве подигли бисту краљу Петру I Карађорђевићу. На позив Председника Србије, Калаја је оставио све и стигао на Газиместан. Још памти лица и погледе косовских Срба истовремено пуне неверице и радости, који трче поред аутобуса, стављају шаке на окна и призивају: Браћо!

Калаји је досадило да месецима сваки убоги дан слуша препирке комшија око понашања најновијег српског режима. Једни су упорно тврдили да су режимлије поткупљени или уцењени издајници косовских Срба и Србије, лицемери који на сваком крају Света причају нешто друго, псовали их и клели бираним, скоро заборављеним псовкама и клетвама – док су их друге комшије браниле, претпостављајући да се иза свега крије дубока, добро замаскирана државничка мудрост која је обичном, здраворазумском човеку невидљива и несхватљива. И да она делује из конкретних разлога: неможе шут с рогатим, ЕУ ће нам дати паре и слично. Калаја се није препирао, али је почео размишљати шта би од свега тога могло бити истинитије.

Исправно је претпоставио да о свему што се дешава и што ће се дешавати на Косову и Метохији, мора постојати Запис, у којем су жеље заинтересованих преточене у план и циљ.

Упорно је тражио, док га није нашао. Запис је од марта 2012. године, направљен у Приштини, новцем братске Швајцарске. Насловљен је „Побољшавање укључивања пословне заједнице Косовских Срба у економске активности на Косову“, а написаше га колеге Албан Зогај, Фисник Речица, Дита Јака, Албан Хашани, Љумир Абдиџику, Дјељза Гаши и Етида Зека.

И у њему лепо рекоше да је мир врлина. И да нико никога не би требало да дира (на Косову и Метохији). И сви би требало међусобно да се друже и пословно сарађују како би створили што више богатства за своје заштитнике, који су се жртвовали дајући им ем новац, ем савете, како што пре да направе властиту државу. Пише и да држава не може дуго почивати на нераду, лоповлуку, пљачки и убиствима, препоручено је да се успостави владавина народа (демократија), правда и једнакост за све.

Немајући стрпљења да чекају да се наведено спроведе, заштитници су и крњаву „државу“ учланили код оних који позајмљују паре са жељом да им се вечно враћају: Светска банка, ММФ и ЕБРД. Уз њи су се пришљамчили и кредитодавци из Немачке, Аустрије, Француске, Турске, Албаније и Луксембурга.

Тако су заштитници подржали трошење преко губера и продају робе урођеничких компанија на модерном, либерализованом тржишту. Као гаранција повраћаја позајмљеног служило би све изграђено на земљи и оно што још није из ње извађено. Угаљ, ретки метали, неметали, минералне и термалне воде. Како је земља лепа и плодна многи би могли наћи срећу служећи и хранећи госте који долазе да виде ту лепоту. Становништво је младо и гладно, што је идеална комбинација за склоност ка служењу и угађањима. Недостатак истих је што су нестрпљиви и што умеју да крену пречицом. Да дрогирају, продају целе или у деловима друге људе, како би што пре стигли до обећаног благостања.

Како би се створили сви предуслови за легалну пљачку Косова и Метохије невидљивом руком тржишта и видљивом песницом НАТО пакта, а и легализовала досадашња зверства и пљачке, огроман је напор шиптарских западних пријатеља да ова територија добије барем споља изглед државе.

Није се жалило време да се створе бројни „државни“ органи и службе, дробљење општина и бескрајно увећање „државног“ апарата (укључујући и репресивни део), нити новац за његово издржавање. Потенцијал за уздарје је практично неограничен.

Потрошња „владе“, јавни расходи, дознаке печалбара и страна помоћ су, за сада, главни легални стубови какве–такве одрживости економије, а самим тим одрживости и тзв. Републике Косово (друга прича је зарада од трговине дрогом, двоструко вреднија од локалног БДП). Већ више од десет година овај концепт није проширен, нити квалитативно унапређен, ако се не рачуна статистичка смицалица да се производња за сопствене потребе (дакле, не за тржиште) уврсти у бруто друштвени производ. У међувремену је пристигло за посао много руку, а за сиротињске кухиње још гладних уста.

Како крупни капитал губи стрпљење са становништвом које живи у таквим условима да им фактор време скоро ништа не значи, одлучено је да се промене на Косову и Метохији убрзају. Пре тога је требало пронаћи кривца за досадашње стање. Уз благи прекор локалним режимлијама због корупције и дискриминације, као главни кривац су виђени Срби на северу и југу Косова и Метохије, јер се нису „довољно пословно ангажовали“, нити „интегрисали“ у институције „система“. Тиме су, каже се, спречили да економски напредак буде бржи и већи, а самим тим да се увећа и економска одрживост „нове државе“. Као кривци посебно су апострофирани Срби са севера КиМ, јер нису ни формално признавали окупациони правни поредак, сматрајући да живе у сопственој држави — Србији.

Запис који је пронашао Калаја је озбиљна економска анализа, са препорукама у вези са прописима, а и препорукама за пословне актере и међународне донаторе, како би Срби у тзв. Републици Косово (не на Косову и Метохији) унапредили свој економски положај и посредно повећали учешће у стварању одрживе западне државне креатуре.

Процена је да би економски просперитет српске заједнице ослабио њен отпор према наметнутом правном поретку и статусу насилно створене нове „државе“.

Идеја није нова. Аустро-угарски престолонаследник Франц Фердинанд је такође имао план за економско напредовање и битно побољшање правног статуса Срба у царевини. Замисао је била да када Срби у царевини постану богатији и међународно „уваженији“ од Срба у Србији више неће тежити уједињењу у заједничкој држави. Овај план је препознат као опасан за српске националне интересе. Као што се зна, нестао је његов творац, али и царевина спремна да план спроведе у дело.

Да се вратимо Запису који је нашао Калаја. По његовим речима север Косова је у Запису окарактерисан као хаотичан систем. Управљање оваквим системом подразумева накнадни приступ „не чини лоше“. После оваквог става који му се чинио исправним, зачудио се када је наишао на став да је потребно осигурати накнадну примену осетљивих пројеката управљања сукобима за све интервенције на Северу КиМ.

Методологија коришћена за анализу система је утемељена у раду швајцарских еколошких стручњака. Калаји је остало нејасно зашто је швајцарска методологија додатно комбинована са концептом израде схватања и развоја стратегије у сложеним и компликованим системима, који се зове „Cynefin оквир“, а који су 2003. изградили Синтија Ф. Курц и Дејв Џ. Сноуден (Cynthia F. Kurtz, Dave J. Snowden) у „Ај-Би-Ем глобалне услуге“.

Запис дефинише „хаотични систем“ као систем у коме нема предвидивих односа између узрока и последица: немиран је, узбуркан, са честицама различите брзине и смера, или како Брадићани воле да кажу — турбулентан. Нема времена да се испитају промене. Модел одлуке у овом домену је да се поступа брзо и одлучно, како би се смањила турбуленција; а затим одмах схватити реакцију на те интервенције, тако да се може одговорити последично. Ауторитарне интервенције да се контролише простор, или алтернативне бројне интервенције које ситуацију померају у сложен простор.

За Калају је ово научно откровење изгледало некако опасно и претеће. Присетио се да су пријатељске (скоро братске) трупе Националне гарде Охаја на Косову и Метохији замењене врло покретљивим извиђачко–борбеним трупама, које ће дуго памтити преживела нејач Авганистана.

Председник Србије је изјавио својим грађанима да им не може помоћи ако не постану кооперативни и предвидиви. Александар Српски и Ивица Призренски су чак и припретили у том смислу. Као да не познају народ на чијем су хлебу отхрањени, а и даље на њему живе. Заједно врше притисак на Србе са севера КиМ да се одрекну себе и властите државе. На тај начин би Север КиМ, по њима, престао бити хаотичан систем. Нов начин управљања новим „системом“ донеће хармонију и добробит свима, тврде светске гуликоже. Александар је закључио да је најбоље предати и чвор и царство.

Западни дужносници су обећали Србима да ће им се тек после капитулације чути глас. Најгласније се чују они на кочевима, присетио се Калаја.

Срби са Севера КиМ најављују утужење насилника који им прете и позивају све Србе на Косову и Метохији да бојкотују изборе за институције тзв. Републике Косово.

„Косово је српско питање, а нерешени проблеми сада се решавају дијалогом. ….“ изјавио је Њ. Е. Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији. („Србија сама мора да одреди шта је њена политика, не сме дозволити да јој се намеће нека друга“, НСПМ, 15. септембар 2013).

А уважена Јелена Пономарјова исправно закључује:  „На граници Србије и Косова сударили су се интереси држава, наднационалних структура и међународног криминала, те ће зато криза на Косову постати стална, чак и ако у покрајини више не буде ни једног Србина“ („Коме треба криза на Косову“, ФСК, 14. август 2011).

Они чији је главни производ „безбедност“ старају се да не остану без посла. Скорашњи пуцањ у срце литванског плаћеника, цариника ЕУЛЕКС-а, као да то потврђује.

Све ово мотало се по глави Калаји када изненада рече: „Далеко су избори“. И оде да види шта раде свиње у његовој башчи.

А рече да Запис и даље имате на адреси: http://www.swiss-cooperation.admin.ch/kosovo/ressources/resource_en_213470.pdf

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.