Биљана Ђоровић

Биљана Ђоровић: Људи су данас претворени у заморце (интервју са Жилом Ериком Сералинијем)


 

Људи су данас претворени у заморце

(интервју са Жилом Ериком Сералинијем)

 17.05.2013. за ФБР Биљана Ђоровић, објављено у књизи Генетски модификовани поредак/Опасност од ГМО/ПРЕЋУТАНО СЛОВО  (Catena Mundi)

 KoriceGMO.

Након што сте коначно добили правну битку и успели да приморате Монсанто да објави детаље своје студије о безбедности свог НК 603 кукуруза, ви и ваш тим, поновили сте Монсантову студију из 2004.године, објављену у научном часопису Food and Chemical Toxicology, на основу које је ЕФСА-е (Европска агенција за безбедност хране), 2009.године позитивно оценила Монсантов NK603.

Шта је мотивисало вас и ваше колеге са универзитета Каен да урадите студију о дугорочним ефектима Монсантовог кукуруза NK603 и Монсантовог хербицида Раундап?

Као што сам објавио у својој књизи на француском и бројним научним радовима на енглеском језику, ја сам био члан бројних владиних комисија у Француској које су имале задатак да евалуирају ГМО. Тај задатак сам обављао током девет година: у три трогодишња мандата. Био сам тада веома млад професор молекуларне биологије, вероватно најмлађи у Француској. Имао сам тридесет година када сам добио звање професора и као млад молекуларни биолог био сам за ГМО, зато што ме је молекуларна биологија увек изузетно интересовала, особито улога гена. Као специјалисту за питања настанка утицаја неког ефекта на здравље, био сам позван од стране француске владе како бих испитао утицај ГМО-а. Но, без обзира што сам одувек био веома наклоњен молекуларној биологији сматрао сам да природна средина и тело не би смели да буду простор на коме се изводе експерименти.

И, био сам веома изенађен када сам увидео шта се догађа. Када сам ушао у прву владину комисију 1998, видео сам да нису била вршена чак ни деведесетодневна испитивања ГМ производа у индустрији[1]. На делу је била примена веома необичног концепта. Напомињем да се ни дан-данас  у тестирањима које спроводи индустија (која смо у међувремену успели да наметнемо) не врше испитивања о последицама „гомилања модификација“ (stacked traits), које настају након што се изврши више генетских модификација и угради више резистентних особина због чега се њихов штетан утацај на људе експоненцијално повећава у односу на  само једну мофификацију захваљујући њиховој синергичкој токсичности)[2].

На жалост, и даље не постоји никаква обавеза да се спроводе дугорочна истраживања, тако да дугорочних тестирања in vivo, пре наше студије о дугорочним последицама хербицида Раундап и Монсантовог ГМ кукуруза, није било. Таква пракса је нормализована у САД у којима су биљке модификацијом постајале довољно различите да би биле патентиране али недовољно различите да би биле подвргнуте дугорочним истраживањима (long term tests).

Ја сам захтевао тромесечна испитивања готово од почетка експертизе коју сам радио за владу. У индустријској токсикологији, када проучавате утицај одређеног индустријског производа на здравље сисара, ви имате три фазе: прва фаза су акутне токсиколошке студије базиране на једној дози експозиције у којима дајете протеин или токсин како би сазнали колико је он опасан по здравље; друга фаза су субхронични тестови који трају три месеца и то је неко средње време током кога се прате ефекти; и на крају имате дугорочне тестове. Индустријска токсикологија у неким случајевима започиње дугорочна истраживања након шестомесечног излагања било каквом загађивачу или новој врсти хране; друга продужавају своја истраживања на две године  изводећи их на лабораторијским сисарима који живе две године. Ови тестови називају се  доживотни тестови (long term tests) и трају током читавог животног века сисара на којима вршите испитивања: излажемо их храни, попут ГМ хране током читавог живота, од најмлађег узраста па до угинућа. Како би утврдили да ли је неки нови производ безбедан по здравље милијарди људи широм планете током њиховог живота, ми морамо да сазнамо какви су његови ефекти по здравље пацова током читавог њиховог живота који у просеку траје две године, пре него што почнемо да га тестирамо на људским ћелијама или људима. Можете симултано да радите истраживања на људским ћелијама и жовотињама и то је оно што ми данас радимо.

Ја сам одмах уочио велику мањкавост, велику рупу у систему и захтевао сам, као владин кесперт, увођење обавезе тромесечног тестирања ГМО-а. Тада је наступио период велике борбе са експертима који раде у корист индустрије. У то време они се нису декларисали као такви, али сада се отворено декларишу, попут Жерара Паскала (Gérard Pascal) који је у Француској био један од оних који су дозволили ауторизацију првог генетечки модификованог кукуруза у Европи: Bt176. Паскал заправо ради за индустрију као члан ИЛСИ-е (The International Life Sciences Institute). ИЛСИ је велика лоби група у Европи: највећа у области биотехнологије. Током  Јавног слушања  о ГМО, одржаног у француској Народној скупштини 1998. године, Паскал ми је рекао: „Не можеш потрошити много новца на тестове јер у супротном ГМО не би био профитабилан. Ти не мораш да једеш ГМ храну. Не смеш да станеш на пут економском развоју ГМО-а“.

То ми је било објашњено неколико пута. Но, ја имам један проблем: није ме брига за њихове профите и њихову корист. Ја сам ту да радим за јавно здравље и био сам довољно луд да то јавно и кажем. Од тада, од 1998.године, они су ми на грбачи, све време. Моје колеге су биле довољно снажне личности и помогле су ми да сами направимо ове експерименте. Најједноставнија ствар коју смо тада могли да урадимо, пошто нисмо имали довољно новца, била је да урадимо поново статистику на Монсантовим резултатима. То смо радили 2007. и 2009.године. Но, ту се појавио проблем јер нисмо имали приступ Монсантовим необрађеним резултатим,а што значи сирове анализе крви пацова који су јели ову храну током деведесет дана. Монсантово истраживање изведено је након што је неколико нас веома снажно и упорно инсистирало у владиној комисији за ГМО у Француској да оно буде изведено. Након нашег инистирања они су истраживање обавили али нису хтели да нам дозволе да видимо детаље и нису желели да научна заједница види детаље њиховог истраживања. То вам је као нека врста религије и они су рекли: „ми смо дали пацовима да једу ову ову храну, али ми вам нећемо дати сирове анализе крви – прве анализе крви пацова. Даћемо вам да видите само наш апстракт са закључцима“. Ја то нисам могао да прихватим и ми смо отишли у Апелациони суд у Немачкој са намером да добијемо ове податке. Након што смо успешно добили овај правни поступак успели смо да добијемо податке и видели смо да су и те анализе показале да су постојали значајни проблеми на бубрезима и јетри као и бројним другим органима пацова на којима је тестирање овављено.

Требало нам је неколико година да урадимо наше истраживање, будући да смо морали да тражимо од Апелционог суда да омогући приступ овим подацима, како бисмо могли да наше налазе упоредимо са њиховим, и након тога објавимо своје резултате. И, њихови резултати су показивали да постоје статистичи значајне разлике између пацова храњених Мосантовим кукурузом и контролне групе, али су при том они закључили да то не представља значајан здравствени проблем. Измислили су дакле, потпуно нов концепт. А статистички значајну разлику је представљало, на пример, повећање масноћа у крви за 40% , повећање шећера у крви за 10% и то за само након три месеца, колико је трајало Монсантово истраживање. Радило се о истраживању  Bt кукуруза који је производио нови инсектицид, који никада пре тога није био испитиван на ћелијама тако да је могао да има утицај на људске ћелије. Ми смо потом тестирали овај инсектицид на људским ћелијама и дошли до закључка да утицај постоји. Њихови критеријуми које су они измислили, одлучивања о непостојању здравствених проблема били су погрешни. Ови критеријуми, међутим, употребљени су и за све друге индустријске производе. Рећу ћу вам који су то критеријуми. Они гласе: уколико значајан ефекат није исти за мужјаке и женке, онда он није проузрокован третманом. Узмимо на пример цијанид или неки други отров или забодимо некоме нож у срце, он ће имати исти ефекат и на прободеног мушкарца и на жену: они ће умрети у веома кратком року. Али Монсантови експерти нису разматрали дугорочан утицај који њихови производи имају на хормоне.

Даље: по њима дугорочни ефекти морају бити исти за тестиране женке и мужјаке пацова, што је неодрживо зато што су, на пример,  женке далеко више изложене канцеру дојке него мужјаци.

Они даље кажу: штетни ефекти морају бити пропорционални дози и они дају две дозе ГМО: 11% или 33% у исхрани пацова и по њиховој логици ефекти морају бити пропорционални како би били узети  у обзир.  Наш одговор је да је то такође глупост, јер се за хормоне не може говорити о пропорционалном ефекту; на пример у случају мале количине естрадиола или естрогена жена може имати овулацију и може имати нормалан циклус док уколико, међутим, имате велике количине естрадиола, имаћете супротан ефекат: прекид циклуса. Дакле повећање дозе не изазива увек пропорционалне ефекте већ може имати и супротне. То је добро познато и тиме се и овај њихов критеријум одбацује као неоснован и глуп.

Њихова следећа тврдња је да ефекти морају бити пропорционални лезијама органа, што такође представља ненормалну тврдњу због тога што се поремећаји уочавају у анализи крви много пре него што можете да уочите туморе или било какве лезије органа под микроскопом.

Приморани да дају сирове анализе, Монсантови експерти су били натерани и да пруже објашњење и њихово објашњење је било да се оваква интерпретација генерално даје од стране индустрије, те да представља стандардно тумачење података анализе крви (коју иначе држе у тајности и не објављују) и то у вези са било којим загађивачем.

И, ми смо рекли: „О, па стање је веома, веома озбиљно“.  И схватили смо да морамо да продужимо тестирања, јер са оваквим налазима, као што је енормно повећање масноћа у крви, без обзира да ли се у тромесечном периоду болест појавила или није, то је неопходно учинити како би пратили развој догађаја и уочили до каквих болести доводе ови поремећаји. Уколико се не изведу дугорочна истраживања, нећемо моћи да докажемо ко је у праву а ко није. И, са намером да утврдимо шта се догађа  одлучили смо да спроведемо сопствено дугорочно истраживање утицаја и након тога смо урадили студију о дугорочном утицају хербицита Раундап и на Раундап толерантног генетички модификованог кукуруза што је веома много коштало: 3,2 милиона евра.  То је разлог због којег ни једна лабораторија на свету до сада није спровела таква истраживања. Ни једна влада на свету није спремна да одвоји толико пара за истраживање производа који је већ индустријализован и у комерцијалној употреби, због тога што, уколико откријете да је тај производ штетан по здравље, влада је такође за то одговорна. И, одлучили смо да пронађемо фондације и асоцијације које брину о људском здрављу и безбедности хране у Француској. Било је укључено више од 50 група. Ја сам написао много књига и одржао веома много предавања и учествовао сам на бројним конференцијама и представници ових група су дошли до мене и рекли ми да су створили асоцијацију која ће у највећој тајности финансирати пројекат. Кажем тајно, и морало је бити тајно зато што ни једна индустрија није хтела да нам да семе како бисмо га тестирали. У сваком уговору о куповини Монсантовог семна постоји  клаузула да се патентирано семе не сме користити за научна истраживања и испитивања. Истраживања Монсантовог семена припадају Монсанту. Осим тога, њихови експерти су непрекидно критиковали  мој  рад још од времена када смо први пут тестирали њихов Раундап, главни пестицид на Планети, на људским ћелијама, показавши да је токсичан и то употребљен у врло малим дозама. И они су тврдили да ја нисам добар научник и поред тога што сам објавио огроман број радова, далеко више од њих и то у најугледнијим научним часописима, али, тако је то када имате посла са онима који су одлучили да једино они могу судити о својим сопственим производима. То је управо оно што они раде: једино они раде сопствене тестове које представљају као доказ о исправнсти продуката. Ја сам први који је мимо њих урадио тестове. Ја сам објавио једини независан тест о дугорочном утицају пестицида и ГМО у истом научном раду. Људи нису запазили да сам ја раније са својим колегама тестирао Раундап по формули по којој се он продаје у супермаркету и тестирали смо га у веома малим дозама, оним које се налазе у пијаћој води у многим земљама где се користи Раундап на пољопривредном земљишту.

То је прича о томе због чега смо одлучили да урадимо дугорочно истраживање, због чега смо морали да га изведемо.

 Biljana Djorovic

 Објасните, молим вас, своју студију „Дуготрајна токсичност хербицида Раундап и на Раундап толерантаног ГМ кукуруза“[3], објављену у часопису Food and Chemical Toxicology, након које се о безбедности ГМ хране и Раундапа више не може говорити.

Да, свакако. То је веома једноставно зато што смо сада одговорили свим нашим критичарима и одговор објавили у истом научном часопису[4] а веома обимна објашњења изнели смо и пред француским Парламентом, Европском комисијом и ЕФСА-ом (European Food Security Authority), Европском агенцијом за безбедност хране која је позитивно оценила Монсантово патентирано семе МК603, без икаквих доказа о његовој безбедности по људско здравље.

Објаснићу вам прецизно како смо извели истраживање. Узгајали смо ГМО на пољопривредном добру у Канади које је за то било овлашћено. Да би то могли да урадимо, морали смо да потпишемо уговор да ће Монсантов МК 603, на Раундап толерантан кукуруз бити коришћен за исхрану људи или животиња, јер је Монсанто у уговору који потписујете када семе купујете, забранио да се оно користи у научним истраживањима. Због чега смо одабрали МК603 кукуруз? Због тога што је толерантан на најзаступљенији хербицид на свету – Раундап, што је карактеристика 80% генетички модификованих биљака. Са намером да сазнамо да ли било какав ефекат узрокује било сам ГМО или сам Раундап који биљка садржи у високим концентрацијама, давали смо Раундап у сличним количинама, истим количинама, мањим количинама или већим количинама од оне која је садржана у самој биљци. Истовремено смо давали три дозе ГМО-а: 11%, 22%  и 33%  ГМ НК 603 кукуруза у исхрани са или без додатка Раундапа, и то је урађено на основу самог Монсантовог протокола; затим смо тестирали сам Раундап у нормалној исхрани, док је трећа група пацова храњена нормалним кукурузом без икаквих примеса Раундапа. Раундап је даван  као додатак у пијаћој води у нивоу који можете пронаћи у води из чесме.

И у свим групама пацова храњених ГМ кукурузом, третираних са Раундапом или не, као и само са Раундапом, имали смо повећање различитих статистичких параметара. Урадили смо најобимнију статистичку анализу на свету. Критичари наше студије то нису разумели јер смо користили метод који се зове: OPLS-DA, који се користи у анализи гена и веома је моћан али је стар тек две године тако да они нису ни знали за њега.

Наше анализе су показале да су сексуални хормони у третираних пацова били поремећени, што значи да су женке имале више тестостерона него естрогена што је потпуно ненормално а имали смо сасвим супротан ефекат код мужјака који су имали више естрогена него тестостерона, били су, дакле, феминизирани.

И, само овај налаз морао би да сместа доведе до мораторијума. МОРАО БИ ДА ДОВЕДЕ ДО ЗАБРАНЕ. Али, они су то потпуно игносрисали.

Наша студија је затим показала да су маркери за бубреге и јетру били значајно поремећени и статистички значајно различити код контролне и експерименталних група.

Све ово је било урађено „на слепо“, што значи да су сви пацови имали електронске чипове и ми смо само додали бројеве које смо груписали како би добили статистичке резултате. Једна друга група научника која ради у мом тиму, микроскопски је анализирала органе и вршила дисекцију животиња, али није знала која је група контролна а које су групе експерименталне. Када смо завршили та испитивања, укинули смо тајност и извршили идентификацију пацова, и тада смо уочила да су експерименталне групе имале далеко више  обољења јетре и бубрега: бубрези су били ужасни са много лезија и течности, неки су имали туморе; јетра је била некротична а постојао је велики број тумора дојке код свих третираних група као и у групи третираној само Раундапом са веома ниским нивоом Раундапа, дозвољеним у води за пиће у многим земљама које користе Раундап на пољпривредним добрима. Резултати су упоређивани са контролном групом, храњеном нормалном храном и контролна група је развила по један тумор на десет пацова и то стога што су пацови, будући да је у питању доживотна студија на пацовима, постајали све старији и старији и имали су здравствене проблеме како је време одмицало[5]. Пацови у контролној групи су, старећи  имали и извесне проблеме са бубрезима али су ови проблеми били 2-3 пута чешћи код експерименталних група код којих су болест и смрт били у корелацији са третманом. Анатомопатолози, научници који испитују узроке смрти, радили су, како сам рекао,  „на слепо“, нису знали да ли испитују третиране или пацове из контролне групе. Они су закључили да су болести јетре, бубрега и мамарни тумори били у корелацији са третманом и због тога смо и могли да своје резултате објавимо у највише рангираном научном часопису у области токсикологије хране какав је Food and Chemical Toxicology.

Након тога наступила је права експлозија: преко 30 земаља су објавиле слике пацова код којих су се развили огромни тумори; више од 300 научника нам је честитало на раду и неколико земаља, најмање пет, издало је мораторијум или рекло „НЕ“ увођењу ГМО-а. Француска и Европска комисија  након нашег истраживања сматрају да је неопходно да се испита дугорочни утицај ГМО-а.

Но, у исто време, сви људи који раде за индустрију, било као припадници, било као експерти, око 40 људи, направили су мрежу како би ширили своје приче о томе да студија није уопште валидна.

На наше питање: „Шта није у реду са студијом“? одговорили су да је у питању врста пацова на којој је тестирање изедено.

Ми смо им одговорили да сви користе потпуно исте пацове у својим истраживањима. Те исте пацове су користили и они у својим тромесечним истраживања помоћу којих су добили ауторизацију.

Они су, затим,  критиковали статистичку анализу, занемаривши поклапање биохемијских маркера са патолошким налазима, и ми смо у свом одговору скренули пажњу на то  да је број тумора био 2-3 пута већи код  експерименталних група, те да су они, због тога што их није занимала читава статистика у вези са биохемијским маркерима, закључили да статистика не постоји.

Затим су наступили са тврдњама да Сералинијев рад није добар.

Ми смо им одговорили да то може бити тачно али да су наши тестови далеко бољи и поузданији од њихових.

Затим су говорили: „Показао си слике пацова медијима. То нипошто ниси смео да урадиш“.

Одговорио сам им: „Ви не бринете о аргументацији која је у раду изнета већ о сликама! За мене је ово питање које се тиче јавног здравља и људи морају знати о чему се ради“.

Наравно да ја ни по коју цену нисам хтео да спречим да људи виде те фотографије како бих њима угодио. Не постоји не један једини разлог на свету због кога бих то пристао да урадим.

Била је то тешка битка и још увек се води. Повели смо до сада пет судских поступака због дефамације којој смо изложени. Један смо већ добили 2011. године против исте те врсте људи…

roundup

Добили сте судски процес против Марка Фелоуса (Marc Fellous), председника Француске асоцијације за биотехнологију (Association Française des Biotechnologies Végétales (AFBV)…

Да, управо тако. Марк Фелоус се заједно са Екселом Каном (Axel Kahn) борио како би се ови продукти ауторизовали на тржишту и он сноси научну одговорност за прихватање резултата деведесетодневног истраживања које је извео Монсанто на истом кукурузу. Он је први дигао дреку на мене а други је био Жерар Паскал који је након 24 часа од објављивања студије изјавио: „Ова студија је безвредна“ и он је био главни који се током девет година борио како би се избегло извођење дугорочних  истраживања а то је човек који ради за ИЛСИ, велику про-ГМО лоби групу, како сам већ рекао. Изложени смо критици готово свих агенција зато што људи попут Фелоуса и Кана учествују у раду или су номиновани од стране ових агенција. Агенције спроводе координисане про-ГМО кампање. Није неопходно да илуструјем везу имзмеђу биотехнолошке индустрије и ових агенција зато што је сада чак и европски Парламент престао да финансира из буџета ЕФСА-у (European Food Safety Authority (EFSA)), главну европску агенцију за безбедност хране и то због конфликта интереса. Председница ЕФСА-е Диана Банати (Diana Banati) сада ради за индустрију. Секретар комитета за ГМО такође сада ради за индустрију. Водећи научник комитета за ГМО је радио за индустрију. Не морам да то илуструјем. То је било у новинама и било је довољно проблематично да је изазвало оставку главног комесара ЕУ за људско здравље.  Мислим да би данас људи морали да знају за снажне везе које постоје између агенција и биотехнолошких компанија и први доказ је тај да агенције каква је Европска агенција за безбедност хране, прихватају продукт какав је Раундап за који Монсанто скрива податке о саставу, тако да нико не може да сазна из чега се Раундап заправо састоји и Монсанто је у прилици да ауторизује свој производ на основу самосталног тестирања на пацовима и да обезбеди да то буду једине анализе које су изведене на сисарима. Прихватити скривање састава као нормалан поступак, само по себи је научно неприхватљиво. Ми смо данас поносни што смо објавили све одговоре. Пре две недеље смо објавили због чега је Раундап токсичан[6] а токсичан је управо због скривених састојака који су занемарени и од стране власти и од саме компаније ( које и у овом случају видимо као спојене). Ови састојци, такозвани ађуванти никада нису раније били дугорочно тестирани и у нашем раду смо доказали да активни токсични принцип није садржан у глифосату, хемисјкој компоненти за коју се сматрало да представља активни принцип токсичности и који је Монсанто дугорочно тестирао. Они дакле непрекидно лажу. И управо смо то и написали.

Добро је што смо у Француској. Да сам у некој другој земљи вероватно бих био убијен. Примио сам много новинара из Русије и других земаља и они су ме питали: „Како то да си још увек жив“? Ја сам био изненађен тим питањем, али вероватно се то догађа када људи угрозе тако моћне финансијске интересе. Наша безбедност је у објављивању резултата наших истраживања и у објашњавању о каквим се праксама које омогућавају да се овакве ствари догађају, ради.

 

У једној од ваших претходних научних студија закључили сте да су „ГМ биљке модификована да садрже пестициде, било тако да биљке постају толерантне на хербициде било тако што саме производе инсектициде, или комбинацијом оба својства, те да се стога морају сматрати „пестицидним биљкама“. Шта се догађа са ГМ биљкама изложеним хербицидима базираним на глифосату какав је Раундап? Шта се дешава са људима који једу ГМ биљке толерантне на Раундап?

Веома једносавно: ви једете сунђер натопљен Раундапом. Заправо једете Раундап сунђер. Али, људи то не разумеју. Највећи број ГМ биљака које се увозе у Европу су трансгена соја толерантна на Раундап, кукуруз толерантан на Раундап или Бт кукуруз толерантан на један други пестицид. Дакле, људи једу пестициде. И Европски парламент је недавно закључио да је сада дозвољено 400 пута више остатака пестицида него што је то било пре ГМО-а. Дакле, имате јако много остатака пестицида у биљкама. У САД је 500 пута више него раније остатака Раундапа који се зову глифосат и АМПА. Максимални дозвољени нивои глифосата повећани су 100 пута у ЕУ. Људи једу далеко више пестицида захваљујући технологији којом је поремећен метаболизам у биљкама. Ми смо показали да ГМО ремети метаболизам хормона. Повећана продукција неких ензима индиректно производи поремећаје сексуалних хормона зато што доводи до поремећаја једињења која су у блиској вези са тим хормонима. Мислим да данас не схватамо да када једемо ГМО не једемо само биљку са поремећеним метаболизмом већ и биљку препуну пестицида што је веома токсично за организам, производи туморе, сексуалне поремећаје и доводи до проблема са јетром и бубрезима.

Serilini 1

Да ли мислите да би након ваших студија које су показале да постоји огроман ризик по здравље како од ГМ биљака, ГМ биљака толерантних на Раундап тако и самог Раундапа, ове производе требало забранити.

Наравно.  Неопходно их је забранити и чак је и Европска агенција признала да никада није урадила озбиљно тестирање Раундапа. Они су урадили озбиљне двогодишње тестове на глифосату, али глифосат сам по себи није токсичан већ је токсичан у Раундапу који садржи многе скривене састојке. А, пољопривредници користе  глифосат у Раундапу а не сам глифосат. Поставља се питање како су уопште могли да тестирају само глифосат. У питању је веома лош приступ. То је оно што они не желе да признају јер је јасно да уколико би признали, свим пестицидима на свету би одзвонило због тога што су ови скривени ађуванти заједнички за све пестициде. И то представља веома озбиљан проблем. Ми сматрамо да не само да би требало забранити ове производе које смо ми тестирали већ да би требало урадити тестове свих пестицида и ГМО-а.

Свестан сам да не можемо за трен ока променити економију стару петнаест година. На тој економији су компаније базирале своје патенте на биљкама, док су индустријске земље уложиле веома много новца на пружање помоћи овим индустријама, ослобађајући их такси на истраживања, субвенционирајући њихова истраживања и слично. Богате земље су директно или индиректно дале велики новац овим великим компанијама тако да оне сада не могу једноставно да саопште да су се њихови експерти искомпромитовали  и да су саме владе погрешиле и у вези ГМО-а, чија производња траје 15 година али и пестицида чија се прозводња реализује 50 година. И након толико година не могу да кажу да су управо заборавили да спроведу дугорочна истраживања ГМО-а или пестицида као комплетног производа а не тек глифосата, једине хемисјке компонентне пестицида коју су дугорочно истражили. Због тога се ја налазим пред зидом али тај зид почиње да пуца захваљујући часним људима, и због тога сам поносан.

 

Како уопште можемо да разумемо чињеницу да ни једно регулаторно тело на свету није никада захтевало обавезујуће дугорочно истраживање на прехрамбене ГМО и  пестициде.

Да, због чега? Зар то није чудно?

Због тога што је то била пракса индустрије после Другог светског рата, након кога је много токсичних производа, попут пестицида, комерцијализовано. Циклон Б, коришћен у концентрационим логорима током Другог светског рата како би убијао Јевреје и друге „сувишне“ људе, након рата се није могао продавати у исту сврху и онда су компаније ИГ Фарбен и Бајер почеле да продају Циклон Б у разблаженој форми као пестицид. Потом су нитрате који су користиле за прављење бомби употребили као ђубриво за земљиште. Ове хемијске компаније постале су најбогатије после рата због тога што су владе одвајале велики део пореза и давале га компанијама за производњу оружја, бомби и хемикалија за потребе рата. Тако су ове велике хемијске компаније постале компаније за производњу медицинских лекова и пестицида. То се догодило у случају осам највећих компанија на свету које продају медицинске лекове и пестициде[7]. Свих ових осам највећих компанија производе ГМО од 1980.године. Прва експериментална ГМ биљка произведена је 1983.године а ГМО је први пут тестиран на пољима 1990.године. И све ове компаније су појединачно богатије од било које државе на свету. Ове компаније саме раде тестирања својих продуката како би одредиле њихове токсичне ефекте. У САД су формиране комисије за процену ових тестова, али они нису желеле да зауставе економију индустријализованог света и стога су рекле: „У реду је. Производ је добар“. Комисије су радиле заједно са овим гигантским компанијама како би саставиле протоколе по којима ће се вршити процена њихових производа и то се одиграло и у оквиру преговора са Светском трговинском организацијом. Због тога се данас суочавамо са ненормалном ситуацијом у којој се загађивачи којима смо изложени током свог живота не тестирају како треба, и уопште не тестирају дугорочним тестовима на пацовима. Ми смо, дакле, претворени у експерименталне животиње, у заморце, како гласи наслов моје књиге на француском, која може да буде преведена ваш језик ако то желите како би све ово што се догађа детаљно објаснили грађанима у својој земљи. Затим, у циљу одобравања од стране научне заједнице, они су састав својих производа прогласили тајним а сакрили су и анализе својих тестирања: анализе крви пацова на којима су тестирања спроведена, тако да ништа није било проверљиво. И научна заједница је пристала на ову ситуацију зато што су владе њихових земаља рекле: „молимо вас, сарађујте са овим компанијама, помозите им да пласирају своје нове производе јер од тога зависи будућност наше економије“. И владе су заједно са овим компанијама развиле патенте; Монсанто је компанија која је произовила Агент Оранџ (Agent Orange),  хербицид и дефолиант који је коришћен од стране војске САД као део хемијског ратног програма током рата у Вијетнаму; затим је производио Пи-Си-Би (полихлорисане бифениле (PCBs) који су коришћени за призводњу трансформатора, аутомобилских мотора, акцелератора и који су се показали као изузетно опасни по људско здравље и природну средину; потом су радили у сарадњи са владом како би развили лекове. Монсанто добија велике субвенције од владе; свако истраживање које изведе ослобођено је од пореза, у већини земаља Монсанто не плаћа порез на зараду, тако да су мреже испреплетаних интереса чврсто спелтене од стране ових људи. Научна заједница није правила проблеме, зато што је била опхрвана причама о индустријском развоју. Европа је тражила од научне заједнице да се удружује са овим компанијама у циљу добијања уговора или субвенција. На разне начине формулисане су њихове молбе и захтеви а коришћена је и мантра о отварању нових радних места, неопходности комерцијализације њихових производа која је представљена као економски развој и слично. Та објашњења су постала стандардна у одбрани права ових компанија да сама спроводе своја истраживања и да крију резултате тих истраживања. Довољно је било да те компаније пруже објашњење да не смеју да открију састојке својих производа јер ће у супротном они постати доступни и друге компаније ће почети да производе исте такве производе. Тиме су ове компаније освојиле право не само на тајност састава својих производа већ и на тајност резултата утицаја које ти производи имају на здравље и природну средину.

Дакле навике и пракса коју су компаније развиле током педесет протеклих година, третиране као основа за развој индустрије, омогућиле су да оне пусте дубоке корене и због тога је данас веома тешко да ове ствари променимо. Али, сада имамо шансу. Многе компаније су схватиле да је њихова шанса у одрживом развоју, биоразградивим производима и стварима које су здраве и добре за људе и природу, и ове компаније се развијају много више од читаве хемијске индустрије и то представља велики проблем за индустрију. И сами научници почињу да увиђају да производе многе загађиваче. Ми смо  у наша тела  већ унели  велики број  продуката ове хемијске индустрије који се у нашем организму претварају у разне молекуле који делују као спам, производећи многе хриничне болести. Сви у својим породицама имамо људе који пате од канцера, аутоимуних болести, хормоналних поремећаја, болести нервног система, болести репродуктивног система… О томе се много не говори али невероватан је пораст ових болести које медицинска наука не може да објасни порастом броја нових вируса или бактерија или променом људске генетике. Ни један генетичар на свету не би могао да каже да након 50 година ми нисмо више иста врста којој припадају наши родитељи. У исто време не само да су се сви ти загађивачи које је произвела индустрија  нагомилали у нашем телу, већ се инсектицид Ди-Ди-Ти, и Пи-Си-Би које је произвео Монсанто,  налазе у млеку мајки које доје своју децу. Ми можемо радећи на лабораторијским животињама, користећи ове производе, показати да су они одговорни за ове болести. У томе се састоји мој рад којим сам показао дуготрајне ефекте загађивача.

duh kukuruza

Србија је под великим притиском да промени свој устав и законе како би дозволила ГМО на својој територији. Представници амбасаде САД, неколико пута су јавно наступали са изјавом да ће, уколико не прихвати ГМ храну, Србија угрозити билатералне односе са САД и свој приступ СТО (Светска трговинска организација). Шта мислите о овом притиску?

Мислим да ће најбогатије земље сутрашњице бити оне земље које развијају квалитетне производе, без примеса оваквих загађивача. Мислим да ће корист коју ћете имати од здравља својих грађана бити немерљива, док са друге стране јести храну по мерилима СТО значи бити роб болестима које овакви производи о којима смо говорили изазивају у нашим телима. Ми данас тек почињемо да откривамо шта су ове индустрије дугорочно урадиле. Али, моје студије постаће пример за многе истраживаче у свету и ускоро ће бити довољно студија које ће учинити да људи напусте ГМО. И, земље које су донеле одлуку да развију органску храну и храну са фарми биће најбогатије земље на свету, зато што ће сви људи тражити ове производе. Ја мислим да се ту ради о повратку назад. Ми смо доказали да се животни век људи скраћује у САД и да је то скраћење у директној корелацији са увођењем ГМО. И, ко би, при здравој памети стао иза биљке која је „довољно различита да би била патентирана“ али не и довољно различита да би била етикетирана на производима за људску исхрану, тако да су људи онемогућени да знају да ли једу ГМ храну или не. То је људе претворило у заморце. Овај притисак који ви трпите има за циљ да натера вашу државу да своје жито замени патентираним житом из САД.

Да ли желите да ваше жито буде патентирано од стране САД?

Да ли желите да ваш парадајз буде патентиран од стране САД?

Да ли желите да ваш кромпир буде патентиран у САД?

Јер: то ће бити њихов крајњи циљ.

САД нису дозволиле дугорочна испитивања ГМО и осталих продуката индустрије, а тамо је огроман пораст хроничних болести и животни век становништва је у паду.

Уколико желите да будете део новог света који настаје, а време ја да сада у 21.веку то и урадимо, неопходни су вам здрави производи и не сумњајте: не само  да ћете имати користи у здрављу свог становништва, већ ћете свакако имати велике користи од свог рада.

TV-commercial-GMO

Након истраживања које сте ви до сада реализовали, свет би требало да стави мораторијум на ГМ храну и семе.

И на пестициде колико је год то могуће. Наравно, ја не мислим да ће то бити могуће за један дан или за једну годину, али органска и фармерска производња морају бити промовисане на сваки начин и у свакој прилици. Током девет година био сам експерт европске и француске владе. Сви експерти за пољопривреду и економију говорили су,  без обзира да ли су долазили из левих или десних политичких партија, били либерали или демократе, да је сада, у време када цене нафте расту, веома глупо допремати трансгену соју у Европу, већ да би требало узгајати своју соју и остале биљне врсте у сопственој земљи. И, постаћемо заиста богати онда када почнемо да узгајамо добре и квалитетне производе са далеко мање пестицида, што мање могуће,  док их потпуно не одбацимо. И није потребно зими или у јесен јести јагоде које долазе из Аргентине, неопходно је јести храну која одговара одређеном годишњем добу и морамо да једемо искључиво своје производе како би смо избегли повећања цена услед допремања. Данас, када јабуку која садржи 40-50 пестицида у себи платите мање него органску јабуку, то значи да су субвенције отишле компанији а не локалном фармеру. Јабука која садржи 40-50 пестицида је веома скупа за популацију али  компанији је субвенционирана производња пестицида, субвенционирано је прскање пестицидима, субвенције су дате компанијама да ураде истраживања ГМО-а и пестицида која су веома повезана због тога што су преко 100 ГМ биљака, пестицидне биљке, те компаније добијају субвенције на авионско гориво и транспорт до одредишта,  и свако ко мало боље размисли мора да се запита како је могуће да је јабука са 40-50 пестицида у себи, јефтинија од јабуке која расте у вашој земљи. Ако би укинули субвенције и међународну помоћ које се дају овим компанијама, фармери који производе квалитетну и здраву храну би били заиста веома богати, уколико би користили најмање пестицида и то са циљем њиховог потпуног укидања. Такав поступак би повећао биодиверзитет земље, повећао би се квалитет река,  језера, планина и саме климе и самим тим велики број туриста би долазио да ужива у вашој лепој земљи. То је управо оно што се не дозвољава политиком која је постала доминантна и обавезујућа. Нисам против СТО али она је заправо направљена да помогне великим компанијама а не малим фармерима. И, ми, сви заједно, морамо да преуредимо ову организацију са циљем да бринемо о здрављу и природној средини. Тада ће ствари почети да се одвијају у добром правцу.

 

Притисак биотехнолошких компанија и њихових лобиста на Србију је веома велики. Лобисти из Србије, чланови научне заједнице: Фулбрајтови стипендисти, еволуциони биолози, молекуларни биолози, генетичари, обраћају се јавности у стилу: „верујте нам, ми смо експерти“; „ми смо они који знају“; „ви сте против научног развоја“, итд…  Готово сви они редовно потцењују ваш научни рад, потцењују часопис: „Food and Chemical Toxicology“ називајући га трећеразредним, недовољно добрим и слично. Па, подсетимо људео каквом се научном часопису ради. Како би се требало поставити према оваквим експертима?

То је веома једноставно. „Food and Chemical Toxicology“ је највише рангирани  научни часопис на свету у области токсикологије хране. Али, свеједно. Ви можете да урадите следеће:  Упитајте све те људе које научне радове су они објавили из ове области. Реците им „Не можете тек тако да говорите а да никада нисте истраживали нити објавили радове у области здравствених опасности од ГМО-а и Раундапа. Који су ваши експериментални докази на основу којих тврдите супротно? Не можете се према овим питањима постављати као да је у питању религија која одређује шта је добро а шта лоше, већ морате прво да покажете шта сте сами објавили у области коју критикујете“. Људи не могу да се понашају као експерти и уколико нису ништа објавили у овој области онда могу само да буду третирани као било који други људи који о томе имају своје мишљење. Ако су експерти, онда морају то да документују радовима које су објавили у овој области. Шта више, можете их питати: „Слушајте, све ове речи су сувишне. Уколико бринете за јавно здравље, дајте нам резултате свих тестова на основу којих су Монсантови производи комерцијализовани. Дајте нам тестове којима је тестиран Раундап а не само глифосат и дајте нам резултате истраживања који показују шта је Раундап урадио тим пацовима. Након тога можете да говорите“. Уколико, из било којих разлога, они не буду могли да вам те резултате покажу, реците им да они нису озбиљни научници. И реците им: „Ви желите да развијате свој сопствени пословни однос са корпорацијом и са индустријом и то је  у реду. То је ваш проблем, али, ако желите да се умешате у тему јавног здравља онда морате да дате анализе крви пацова, подвргнутих ниској концентрацији Раундапа а не тек глифосата“. Уколико то не могу да дају, онда они не знају о чему говоре. Ако они тврде да је та храна безбедна, да је Раундап безбедан, а у пиатњу су научници, онда они морају да дају доказе, да обезбеде резултате анализе крви пацова и да те резултате покажу свим медицинским докторима у Србији. У супротном они говоре као обични грађани и не би се смели сматрати експертима. Сва њихова разматрања могла би се сматрати филозофским, али они нису експерти ни за филозофију.

 

Питања о којима говоримо, свакако припадају и корпусу филозофије; ради се о промени онтологије људског бића и саме природе, што питање ГМО-а чини филозофским питањем првог реда. Ви сте профосоре Сералини велики човек, велики научник, и читаво човечанство и читава природа, дугује вам више него било коме другом.

Хвала нам на комплиментима. Желео бих да упутим грађане Србије да поред књига које сам објавио а једна се зове: “Сви смо ми сада заморци“, постоји и истоимени филм  који је преведен на енглески (All of Us GuineaPigs Now!).. Два француска продуцента су направила два различита филма о мом експерименту: један је документарни у режији Жан-Пол Жода (Jean-Paul Jaud)  а други играни филм који је режирао Франсоа Ле Бајон (François Le Bayon) Ови филмови су постављени сада на ЈуТјуб а такође можете да пронађете и рекламе које сам урадио за Аустралијске изборе у којима сам у 16 секунди објаснио како настају тумори захваљујући ГМО. Можете такође пронаћи и рекламе које су направили људи у САД  које показују какви су ефекти Раундапа које смо ми открили.  Сви ови материјали указују веома сликовито на проблем и опасност којој смо изложени.

 


[1] Произвођачи ГМО-а нису вршили никаква истраживања о утицају хране коју производе.

[2]Видети у:  Cytotoxicity on human cells of Cry1Ab and Cry1Ac Bt insecticidal toxins alone or with a glyphosate-based herbicide

Mesnage R., Clair E., Gress S., Then C., Székács A., Séralini G.-E Article first published online: 15 FEB 2012, Journal of Applied Toxicology

DOI: 10.1002/jat.2712

[3] Long term toxicity of a Roundup herbicide and a Roundup-tolerant genetically modified maizeGilles-Eric Séralini a,⇑, Emilie Clair a, Robin Mesnage a, Steeve Gress a, Nicolas Defarge a, Manuela Malatesta b, Didier Hennequin c, Joël Spiroux de Vendômois a a University of Caen, Institute of Biology, CRIIGEN and Risk Pole, MRSH-CNRS, EA 2608, Esplanade de la Paix, Caen Cedex 14032, Franceb University of Verona, Department of Neurological, Neuropsychological, Morphological and Motor Sciences, Verona 37134, Italyc University of Caen, UR ABTE, EA 4651, Bd Maréchal Juin, Caen Cedex 14032, France

Food and Chemical Toxicology

Volume 50, Issue 11, September 2012, Pages 4221–4231

[4] Séralini, G.-E., et al. Answers to critics: Why there is a long term toxicity due to a Roundup- tolerant genetically modified maize and to a Roundup herbicide. Food Chem. Toxicol. (2012), http://dx.doi.org/10.1016/j.fct.2012.11.007

[5] До 14 месеци ни једна животиња из контролне групе није развила ни један тумор. Код женки, све третиране групе умрле су 2-3 пута више и брже него контролна група. Ова разлика је била видљива и у три групе мужјака, храњених са ГМО.  Сви резултати су били хормон и секс зависни, а патолошки профили су били упоредиви. Женке су развиле велике млечне туморе готово увек чешће и пре контролне групе; хипофиза  је била други највећи угрожени орган; сексусална  хормонална равнотежа је нарушена  и у случају примене ГМ кукуруза  и у случају примене Раундапа. У третираних мужјака, конгестија јетре и некроза биле су  2,5-5,5 пута учесталије него у контролне групе.  Овај патолошки налаз потврђен је и оптичком и трансмисионом електронскм микроскопојом. Забележена озбиљна нефропатија генерално  је била 1.3-2.3 учесталија него код контролне групе. Мужјаци су добили  4 пута више великих опипљивих тумора него контролна група …“

Long term toxicity of a Roundup herbicide and a Roundup-tolerant genetically modified maize; Food and Chemical Toxicology, Volume 50, Issue 11, September, 2012, Page 4224.

[6] Mesnage R., Bernay B., Séralini G-E. (2013). Ethoxylated adjuvants of glyphosate-based herbicides are active principles of human cell toxicity. Toxicology http://dx.doi.org/10.1016/j.tox.2012.09.006

[7] Ради се о гигантским мултинационалним корпорацијама које свакодневно шире свој утицај и успостављају доминацију широм света: Dow; Du Pont; Monsanto; Imperial Chemical Industries; Novartis; Rhone Poulenc; Bayer; Hoechst. Мрежа њихових утицаја укључује представнике влада, обавештајних служби и војних структура. Тако су у  последњих 40 година челни људи Ду Понт-а  истовремено у САД били сенатори, државни тужиоци, секретари одбране, директори ЦИА-е, па чак и судије Врховног суда. Њихова компанија је помогла у производњи  атомске и хидрогенске бомбе , а у САД оперише јединим процесором тешке воде, трицијума и плутонијума за производњу оружја. Током много година Ду Понт је један од највећих владиних снабдевача на пољу нуклеарних технологија. (примедба Б.Ђ.).

 

*************

 

Жил Ерик Сералини:  научник који ће упокојити ГМ вампира

seralini film

Жил Ерик Сералини (Gilles-Eric Séralini), професор молекуларне биологије на универзитеу Каен (Université de Caen Basse-Normandie), докторирао је на биохемији и молекуларној биологији на универзитету Монпеље  (Université de Montpellier) 1987. Универзитетски професор постао је у 30.години, као најмлађи професор молекуларне биологије у Француској.

Аутор је преко 100 научних радова  и књига: „Genetiquement Incorrect“  (Flammarion, 2003); „Nous pouvons nous dépolluer!“; „Ces OGM qui changent le monde“ (Collection Champs,  Flammarion, 2004); „Après nous le déluge ? (Flammarion/Fayard, 2006); „Tous cobayes! : OGM, pesticides, produits chimiques“ (Flammarion, 2012).

Жил Ерик Сералини је био два пута именован за експерта и саветника француске владе за Генетички модификоване организме (ГМО) (1998-2007), најпре у оквиру „Комисије за биомолекуларни инжењеринг“ (Biomolecular Engineering Commission (CGB)), ангажованој на процени ризика од ГМО и „Одбора за биобудност“ који је формирала Француска влада, задуженог да процењује ризике од ГМО, након комерцијализације ГМ хране (1998).

Од 1999.године, председник је CRII-GEN-а, научног одбора Комитета за независно истраживање и информисање о генетичком инжењерингу.

Сералини је 2003., као експерт Европске Уније именован да припреми предмет одбране у спору између САД, Аргентине и Канаде (које производе 95% ГМО) и Европске уније о мораторијуму на комерцијалне ГМО. Био је именован за стручног саветника француске владе и Европске уније при Светској трговинској организацији и Савету министара о ГМО (2003, 2008).

Сералинијева критика досијеа који је Монсантова филијала у Индији поднела за комерцијално узгајање ‘Bt Brinjal’ (GM патлиџана) утицала је на индијског министра за екологију да изда мораторијум на његову комерцијализацију.

Сералинијев научни рад обухвата пручавање молекуларне биологије тумора дојке, различите поремећаје ендокриног система, као и утицај пестицида удружених са ГМО.

Захваљујући раду на узајмној повезаности канцера и хормона, заинтересовао се за узроке канцера и поремећаја репродукције који су у вези са загађењем ваздуха, воде и хране, као и генетских ризика и ефеката по здравље узрокованих загађењима различитог порекла.

Године 1997., Сералини је  објавио књигу „Le sursis de l’espèce humaine“ (Belfond) (Суспензија људске врсте), за коју је добио награду „Philips Award for Scientific Popularization“ коју додељује Science Frontières.

Одржао је бројна предавања о безбедности хране и један је од аутора мораторијума који су саставили научници, захтевајући да се забрани било каква комерцијализација како пољопривредних тако и прехрамбених ГМО, док се не изврше сва неопходна истраживања о њиховој безбедности.

За рад у целини, Сералини је добио Орден Звезде Европе (de l’Etoile de l’Europe), ранг Команданта, који му је доделила Комисија за Уметност, Науку и Друштвене науке Европске фондације у Белгији, 1999. године (European Foundation, Commission of the Arts, Sciences and Humanities (Huy, Belgium, Summer 1999). Под покровитељством Француске фондације (Fondation de France), 2002.године, добио је награду Денис Гишард (Denis Guichard Prize) за истраживачки рад у целини, и независну, етичку евалуацију и експертизу ГМО.

Добитник је француског Ордена части (2008), а 2011. проглашен је за Научника године од стране Интернационалног биографског центра (International Biographical Centre).

2007.године, тим професора Сералинија објавио је студију[1] у којој је анализирао  налазе 90.-дневне студије на пацовима храњеним Монсантовим кукурузом MON863, које је након велике правне битке успео да добије од Монсанта, показујући статистички значајну токсичност јетре и бубрега у пацова храњених MON863, закључујући да се овај производ не може сматрати безбедним.

Исте године (2007), Сералинијев тим је објавио студију о токсичним ефектима  Монсантовог хербицида Раундап на хуманим ембионским ћелијама[2] а потом и о ефектима Раундапа на тестикуларним ћелијама сисара[3].

2009.године Сералини и његов тим анализирају хроничне и субхроничне ефекте ГМО-а, пестицида и хемикалија.[4]

2011, научни тим професора Сералинија пронашао је нове доказе о токсичности инсектицида Bt toxins, који производе ГМ биљке, на људске ћелије..[5]

Септембра 2012.године, у угледном часопису  Food and Chemical Toxicology, износи шокантне показатеље о смртоносним ефектима Монсантовог кукуруза NK603 и Монсантовог хербицида Раундап[6] на пацове. Налази ове студије су одјекнули као научна нуклеарна бомба, осветливши не само дуготрајне последице до којих доводи конзумирање једног генетички модификованог организма и најпродаванијег хербицида на свету, Раундапа, већ и природу спреге Монсанта, ГМО агрохемијског картела, политичара, научника и медија у преузимању светског тржишта хране, будући да је корумпирана наука повела бучну кампању дискредитације Сералинијеве студије.

Сералинијев одговор критичарима[7] и веома опширна објашњења која је изнео пред француским Парламентом, Европском комисијом и ЕФСА-ом  Европском агенцијом за безбедност хране (European Food Security Authority),која је позитивно оценила Монсантово патентирано семе МК603, довели су до новог цепања мреже интереса и корупције. У мрежи су се указала и лица лобиста из Србије, чланова научне заједнице: Фулбрајтовх стипендиста, еволуционих биолога, молекуларних биолога и генетичара, који су у својим наступима у медијима и на Јавним слушањима у Народној скупштини Републике Србије, по правилу дискредитовали научни рад професора Сералинија, да би ова кампања достигла врхунац када је, на свом предавању у Задужбини Илије Милосављевића Коларца, доајен молекуларне биологије у Србији, проф. др. Владимир Глишин, рад професора Сералинија окарактерисао као „интелектуално бешчашће“.

Професор Жил Ерик Сералини, стоји на бранику одбране човечанства од удруженог злочиначког подухвата који су светски моћници повели против човечанства, потпомогнути научницима без савести и науци која је остала без својих етичких темеља. Чинећи част науци и људском роду, професор Сералини ће, по свој прилици, бити научник који ће упокојити ГМ вампира.

 


[1] Seralini G.E., Cellier D., Spiroux , de Vendomois J. (2007). New analysis of a rat feeding study with a genetically modified maize reveals signs of hepatorenal toxicity. Arch. Contamin. Environ. Toxicol 52 (4): 596–602.

[2] Benachour, N., Siphatur, H., Moslemi, S., Gasnier, C., Travert, C., Seralini, G. E. (2007)

Time- and dose-dependent effects of Roundup on human embryonic and placental cells, Arch

Environ Contam Toxicol 53:126-33.

[3] Mesnage, R., Clair, E., Gress, S., Then, C., Székács, A., Séralini, G. E. (2012) A glyphosate-based herbicide induces necrosis and apoptosis in mature rat testicular cells in vitro, and testosterone decrease at lower level

[4] How Subchronic and Chronic Health Effects can be Neglected for GMOs, Pesticides or Chemicals

Gilles-Eric Séralini, Joël Spiroux de Vendômois, Dominique Cellier, Charles Sultan, Marcello Buiatti, Lou Gallagher, Michael Antoniou, Krishna R. Dronamraju

Int J Biol Sci. 2009; 5(5): 438–443. Published online 2009 June 17.

PMCID: PMC2706426

[5]  Mesnage, R., Clair, E., Gress, S., Then, C., Székács, A., Séralini, G. E. (2011) Cytotoxicity on human cells of Cry1Ab and Cry1Ac insectidal toxins alone or with a glyphosate-based herbicide

[6] Séralini G. E., et al. (2012). Long term toxicity of a Roundup herbicide and a Roundup-tolerant genetically modified maize. Food and Chemical Toxicology 50 (11): 4221-4231.

[7]Séralini, G.-E., et al. Answers to critics: Why there is a long term toxicity due to a Roundup- tolerant genetically modified maize and to a Roundup herbicide. Food Chem. Toxicol. (2012), http://dx.doi.org/10.1016/j.fct.2012.11.007

 

4 replies »

  1. „Академици“ лобисти Монсанта у АНУС-у академији наука и уметности Србије(ново име АНУС је у складу са издајничком активношћу академика у најтежим тренуцима за Србију и Српски народ) организовали су „научни“ скуп који је имао за циљ да подржи промену рестриктивног закона о ГМО у скупштини Србије којим би требало озаконити тровање и геноцид над житељима Србије.Нису ни сањали шта их чека, што се може видети на следећем линку.

    Свиђа ми се

  2. Koliko vidim crno nam se pise, kakvo crno obelezavanje slagali su za sve slagace i za ovo, cak i kad bi sve obelezili za 5 – 10 godina bi skinuli sve te nalepnice.
    KOga briga za ovu jadnu zemlju koga briga za nas.
    Pa skoro svim ljudima koje znam je svejedno svesi su opasnosti al kao sta ces. Okreni se levo okreni se desno svi su ravnodusni, kao da ne znaju da cekaju smrt, uranijum i sad ovo dal cemo preteci 10 godina od danas.
    Cim tako laju na sva zvona znaci da je stvar gotova…Tuga

    Свиђа ми се

  3. Они горе, задахнути злодусима одоздо, добро зарађују и добро се забављају убијајући нас доле. У њиховом пролазном земаљском рају ми смо само земља и гној. Они не једу храну коју производе за нас. Не лече се лековима које производе за нас. Они владају нашим животима помоћу својих пара и немислеће масе која мисли да је живот забава и лажно приказивање. Ипак њих чека вечни пакао зарађен њиховим злоделима.

    Свиђа ми се

  4. Sve što je ovde rečeno ukazuje na opasnost od manipulacija genetskim materijalom, introdukcije i transfera gena životinja ili bakterija, u biljke,i njihovo dalje širenje.
    Ali sada se javlja problem političara (ministar poljoprivrede, poslednji u nizu verovatno Monsantov proteže) danas je „objasnio“ da će sve biti obeleženo, sve će biti kontrolisano! Ali oni u STO( svetska trgovinska organizacija)insistiraju da se dozvoli GMO. Rasim Ljajić i Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić po svaku cenu insitiraju na donošenju zakona kojim će dozvoliti da se GMO i GI seme, proizvodi uvoze u Srbiju. Jednom zagađeno zemljište, vazduh, vodu nećemo moći da očistimo nikada više. Da li je laakše skloniti ovu vlast ili posle muku mučiti sa zagađenim zemljištem. Meni je odgovor jasan!

    Свиђа ми се