Бранко Станић

Бранко Станић: Уставобранитељ


Zoran Djindjic

Бранко Станић

ВИДОВДАНСКИ ЛЕТОВИ (5)

На Видовдан, 28. јуна 1989. године, Слободан Милошевић је хеликоптером слетео на Газиместан, а 28. јуна, 12 година касније, полетео је у Хаг. Били су то летови који су започели и окончали једну драматичну епоху о којој ће историчари, и не само они, тек имати шта да причају и пишу.

 

УСТАВОБРАНИТЕЉ

Србија, петак, 29. јун 2001. године

Јуче на седници, која је почела у 16 часова, Влада Републике Србије је донела одлуку:

ЧЛАН 1. – У извршавању обавеза и опште прихваћених правила међународног права о раду међународног суда за кривично гоњење особа, одговорних за тешка кршења међународних хуманитарних права, почињених на подручју бивше Југославије од 1991. године, органи Републике Србије ће поступати по процедури, која је одређена Статутом и Правилником у поступку и доказима тог Суда.

ЧЛАН 2. – Ова одлука ступа на снагу даном објављивања у Службеном гласнику Републике Србије.

Zoran Djindjic Уставобранитељ

Одмах после седнице Владе објављен је Службени гласник Републике, под бројем 37, што значи да је ова одлука већ на снази.

А премијер др Зоран Ђинђић овако је истога дана око 19 часова образложио одлуку Владе Србије о изручењу бившег председника Југославије Слободана Милошевића:

Три су била разлога која су мотивисала Владу да донесе овакву одлуку:

Први разлог је данашња одлука Уставног суда Савезне Републике Југославије, којом се суспендује примена Уредбе, коју је донела Савезна влада. Исти они људи који су поништили председничке, септембарске изборе, данас су донели сличну одлуку. Наиме, довели су нашу земљу на ивицу њеног опстанка и њене егзистенције. Да иронија буде већа, известилац на Савезном уставном суду био је бивши министар за правду Републике Србије, Аранђел Маркићевић, који је непосредно учествовао у организацији изборне крађе, 1996. године. Сматрали смо да тај Уставни суд, по свом саставу и својој колективној биографији, нема права да одлучује о уставности одлука које доноси Савезна влада и сматрамо да одлука коју доносе ови људи је ништавна.

Други разлог је донаторска конференција, која почиње сутра и на којој су учешће пријавиле неке земље на основу одлуке Савезне владе да донесе Уредбу. Могућност да та Уредба буде суспендована, и да на неодређено време буде одложена одлука о нашој сарадњи са Хашким судом води нас у ризик невиђене бламаже и понижавање наше државе, могућности да сутра, пре доношења донаторске конференције велики број земаља откаже своје учешће, да наши министри, представници савезне и републичке владе доживе понижење, и наша земља буде на стубу срама. Ако је Уставни суд желео да донесе ову одлуку требало је да је донесе пре неколико дана, када је та Уредба била изгласана.

Трећи и најважнији разлог је угрожавање будућности Србије јер се овом одлуком на неодређено време одлаже питање сарадње са Судом у Хагу и тиме се наша земља доводи у опасност међународне изолације. Не само да се наша земља излаже понижавањима која би се сигурно десила сутра, него се угрожава и репрограмирање  наших дугова, отпис наших дугова, стенд бај аранжмана, наше место у ММФ, и наше пуноправно чланство у светским економским и финансијским организацијама.

Отклањајући штету, која прети нашој земљи, ми смо се определили за примену члана 135. Устава Србије. Члан 135. Устава Србије каже да у случају када савезни органи не функционишу или не могу да донесу одлуке које су у интересу за обе федералне јединице, органи Републике Србије привремено и у појединачним случајевима могу да преузму те надлежности.

Ми сматрамо да овај Уставни суд који је састављен од истих оних људи који су заправо били узрок за 5. октобар, тај Уставни суд представља један орган који очигледно не функционише у складу са интересима Србије и сматрамо да су се тиме стекле уставне околности  да Влада Србије донесе одлуку коју је донела.

 

На самом почетку, премијер Ђинђић је обавестио новинаре да је на седници Владе Србије било физички присутно15 чланова. Само један члан је био против одлуке.

 

4 replies »

  1. Хвала ти имењаче што нас подсети на овај понижавајући догађај за Србију. А Ђинђићево образложење? Брука за здрав разум. Намењено полазницима специјалне школе… А осмех? То за нормалног човека уопште није било смешно. Бумеранг је то… Када је убијен Родоначелник Велеиздаје и Блесавих образложења, нисам се смејао већ сам реаговао на исти начин као и у случају Милошевића: резигнација.

    Свиђа ми се