АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Славка Којић: ПРЕДАЈА СУДСКЕ ВЛАСТИ АЛБАНСКИМ СЕПАРАТИСТИМА


Славка Којић: ПРЕДАЈА СУДСКЕ ВЛАСТИ АЛБАНСКИМ СЕПАРАТИСТИМА

Предаја судске власти алабанским сепаратистима у руке уз даље повлачење нашег правног поретка са територије АП КиМ не значи ништа друго него протеривање наших држављана из правног система властите државе, чиме наши грађани престају бити носиоци права и обавеза тј.субјекти права у оквиру правног поретка државе којој формално припадају, што за последицу има кршење права на држављанство и права на правну личност, која људска права су такође зајемчена Уставом и поменутом Еворпском конвенцијом. На сцени је спровођење државног терора над грађанима Републике Србије, чији је једини и највећи грех у томе што су лојални својој држави. Са друге стране, отвореним кршењем Устава и закона тј. потпуним напуштањем поштовања начела владавине права, врши се нечувени злочин према властитој држави на чијем челу се налазе управо они који тај злочин чине.

22.10.2013. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

ustav-srbije

Високи савет судства (у даљем тексту: ВСС) је Уставом предвиђен као «независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и судија». (чл. 153 ст.1 Устава).

Овај државни орган обавља мноштво послова у оквиру своје надлежности, који послови су од суштинског значаја за функционисање једне гране власти у Републици Србији – судске власти. ВСС бира судије за трајно обављање судијске функције, одлучује о престанку судијске функције, предлаже Народној скупштини кандидате за избор судија приликом првог избора на судијску функцију, предлаже Народној скупштини избор и разрешење председника Врховног касационог суда и председника суда, предлаже Врховном касационом суду кандидате за судије Уставног суда, одлучује о премештају, упућивању и приговору о удаљењу судија, одлучује у поступку вредновања рада судија и председника суда, одређује број судија и судија поротника за сваки суд, обавља послове правосудне управе из своје надлежности и мноштво других послова, који су побројани у одредби чл. 13 Закона о високом савету судства.

Укратко, Високи савет судства по закону има кључну улогу када је питању избор, напредовање, дисциплинска одговорност и разрешење судија.

Државно веће тужилаца (у даљем тексту: ДВТ) је такође предвиђен Уставом као самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца у складу са Уставом. Републички јавни тужилац је по положају и председник Државног већа тужилаца. Овај државни орган, слично као и Високи савет судства, има суштински битну улогу приликом избора, напредовања, дисциплинске одговорности и разрешења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.

Ова два органа су доношењем Устава 2006. године постали уставне категорије са циљем да се тиме обезбеди највећи степен независности, одговорности и ефикасности правосуђа. Ови органи би требало да представљају сам врх и круну правосуђа, гарант очувања интегритета судске власти од било каквих недозвољених утицаја са стране, те у том смислу ови органи имају и превентивну улогу ради очувања како, институционалне, тако и персоналне независности сваког судије и јавног тужиоца. У саставу ових државних органа би требало да се налазе еминентни и проверени стручњаци, људи који представљају интелектуалне и моралне гормаде, јер би само такви људи могли бити прави и искрени чувари државне власти, у конкретном случају судске власти.

Због циља који се желео постићи установљавањем Високог савета судства и Државног већа тужилаца, најмање се могло очекивати да ће управо ови државни органи бити злоупотребљени, те да ће послужити као продужена рука извршне власти у циљу контроле и незаконитог заустављања рада судова и тужилаштава на територији Косова и Метохије.

Према Закону о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (Сл. гласник РС 116/2008) за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија установљен је Основни и Виши суд у Косовској Митровици, са судским јединицама у Гораждевцу, Грачаници, Ранилугу и Штрпцу, те Прекршајни суд у Косовској Митровици са одељењима у истим местима. Основно јавно тужилаштво у Косовској Митровици је основано за подручје Основног суда, а Више јавно тужилаштво за подручје Вишег суда у Косовској Митровици. Дакле, поменути судови и јавна тужилаштва су својом надлежношћу покривали су целокупну територију АП Косово и Метохија. На тај начин била је испоштована одредба чл. 4 ст.1 и чл. 142 ст.1 Устава које говоре о јединству правног поретка и јединству судске власти на територији Републике Србије.

Међутим, 17.06.2013. Високи савет судства је донео Одлуку број 06-00-25/2013-01 којом је свим судовима на Косову и Метохији (Виши, Основни и Прекршајни суд у Косовској Митровици) наложено да одлучују само у предметима започетим до 15.07.2013. године са обавезом да се у тим предметима донесе одлука најкасније до 01.09.2013. године, а да се подаци о тим предметима достави ЕУЛЕКС-у. Надаље наложено је да се евидентирају и чувају акти којим се покрећу поступци после 15.07.2013. године како би се касније доставили и решили у оквиру «правосудних органа успостављених у складу са Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа». Налог подразумева и достављање свих предмета који су формирани након 15.07.2013. године правосудним органима успостављеним у складу са Споразумом, а у сарадњи са ЕУЛЕКС-ом. Изузеци су предвиђени у погледу хитних кривичних предмета који се имају одмах предати ЕУЛЕКС-у који ће у тим предметима поступати до 01.09.2013. године. Код хитних грађанских предмета предвиђено је да поступају наши судови, али само до 01.09.2013. године.

Ефекат Одлуке ВСС је такав да је у судовима, судским јединицама и одељењима на територији АП Косово у Метохија практично обустављен рад на свим предметима који су запримљени након 15.07.2013. (осим наведених хитних грађанских предмета).

Одлука Високог савета судства је противзаконита. У законским одредбама на које се ВСС позвао (чл. 13 алинеја 16 Закона о Високом савету судства и чл. 70 Закона о уређењу судова) нама ни трага о било каквој могућности стопирања рада судова. Напротив, циљ ових законских одредаба је афирмација што квалитетнијег, бржег и ефикасније рада судова, у складу са законом, а не заустављање рада судова и предаја судских предмета неовлашћеним лицима.

Јасно је да је и Високи савет судства злоупотребио своја овлашћења и цитиране законске одредбе када је донео Одлуку којом је наложио судовима на територији АП КиМ да престану да поступају у предметима запримљеним након 15.07.2013. уз најаву предаје тих предмета субјектима и судовима који нису саставни део уставноправног поретка и правосудне мреже Републике Србије. Високи савет судства по закону нема та овлашћења и надлежности, па Одлука која је донета нема никакво упориште нити у Закону нити у било којем другом пропису Републике Србије. Шта више она је и противуставна јер је усмерена ка разбијању јединства правног поретка и јединства судске власти. Овом Одлуком Високи савет судства је начинио први корак ка гашењу судске власти тј. припремио је терен и утро пут извршној власти ка реализацији одредаба тзв. бриселског споразума које предвиђају ампутацију и неутралисања постојеће судске мреже на територији АП Косово и Метохија.

Тако се Високи савет судства, од органа који би требало да обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и судија и обезбеди ефикасност судске власти, претворио у своју супротност тј. у орган који по налогу извршне и политичке власти, контролише, умртвљује и зауставља рад судова, а све ради спровођења тзв. бриселског споразума, који својим одредбама отворено атакује на правни поредак наше земље, њену целовитост и на судску власт, предвиђајући, између осталог, да ће правосуђе на КиМ бити интегрисано и да ће радити «у оквирима правног система Косова».

Противзаконита акција Високог савета судства била је пропраћена и синхронизованом акцијом Државног већа тужилаца, на чијем челу се, по положају, налази Републички јавни тужилац. Државно веће тужилаца (у даљем тексту:ДВТ) је дало препоруку Републичком јавном тужиоцу да изда обавезно упутство у смислу одредбе чл. 25 ст.1 Закона о јавном тужилаштву, након чега је Републички јавни тужилац и издала обавезно упутство О бр. 2/13 од 14.06.2013. године. Међутим, и препорука и обавезно упутство су потпуно супротни наведеној законској одредби члана 25. ст.1 Закона о јавном тужилаштву која предвиђа да републички јавни тужилац издаје у писменој форми општа обавезна упутства, али само за поступање свих јавних тужилаца ради постизањазаконитости, делотворности и једнообразности у поступању. У овом конкретном случају нит дато упутство свим тужилаштвима у Републици Србији, нит се тим упутством желела постићи законитост, делотворност и једнообразност у поступању, већ је упутство, управо обрнуто, имало за циљ престанак рада тужилаштава на територији АП Косово и Метохија. Из текста Обавезног упутства се лако може установити да је оно у функцији имплементације тзв. бриселског споразума, те да је тај споразум у ствари основ доношења овог Упутства, а не законска одредба на коју РЈТ формално позвала.

Тако су се Високи савет судства и Државно веће тужилаца претворили у ударну песницу извршне власти којом је задат први ударац судској власти на територији АП КиМ, као саставном делу Републике Србије. Радње које су предузели ова два државна органа представљају прву фазу и припремне радње за дефинитивну добровољну предају судске власти на територији АП Косово и Метохија у руке албанских сепаратиста и терориста.

Доказ за ову констатацију је Предлог закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава који је убрзо уследио, а који ће се наћи пред народним посланицима републичке скупштине. Наиме, овим Предлогом закона се предвиђа нова мрежа судова и тужилаштава Републике Србије, с тим што том мрежом није обухваћена и покривена територија АП Косово и Метохија!

Изгласавање предложеног закона би била друга фаза у процесу укидања и дефинитивног гашења наших судова и тужилаштава на територији Косово и Метохија.

Одредба чл. 12 Предлога Закона гласи: «Оснивање судова и јавних тужилаштава надлежних за територију АП КиМ, њихова седишта и подручја на којима врше надлежност уређује се посебним законом» с тим што се посебан закон има донети до 31.12.2013. године. До доношења посебног закона предвиђа се да постојећи судови и јавна тужилаштва (основани по сада важећем Закону) настављају са радом. Јасно је никаквог наставка рада неће ни бити, јер су ВСС и ДВТ већ одрадили свој део посла и обуставили нормалан рад ових судова и тужилаштава на КиМ, па је ће та законска одредба остати само мртво слово на папиру, пуко задовољавање форме и замазивање очију наше јавности.

Већ на први поглед је јасно да је Предлог закона неуставан и да представља изигравање и Устава и важећих закона којима је уређена материја правосуђа.

Устав предвиђа да је судска власт на територији Републике Србије јединствена, баш као правни поредак, па услед тога нема могућности да се део правосудне мреже (подручја и седишта судова и тужилаштава) на делу државне територије уређује једним (општи) законом, а други део правосудне мреже неким другим – посебним законом. Сам покушај уређивања материје која се односи на седишта и подручја судова и јавних тужилаштава доношењем два одвојена закона, подразумева различит правни положај тих државних органа на појединим деловима државне територије, што би у старту чинило неуставним сам Закон, уколико буде изгласан сходно датом Предлогу. Оваква законска решења подразумевају цепање нашег правног поретка, а тиме и јединственог поретка судске власти. Евентуалним изгласавањем новог Закона по Предлогу који је изнет, значило би да је и Народна скупштина Републике Србије постала саучесник добровољне и противуставне предаје судске власти сепаратистима на територији АП КиМ. Какве су праве и крајње намере предлагача Закона, може се врло лако закључити управо из одредаба тзв. бриселског споразума које предвиђају судове који ће радити «у оквиру правног система Косова», а што значи да на територији АП Косово и Метохија више ни било наших судова и тужилаштава, као дела јединствене правосудне мреже Републике Србије. Са тим циљем су Високи савет судства и Државно веће тужилаца, односно Републички јавних тужилац и донели обавезујуће одлуке којима су грађанима Републике Србије већ ускратили право на приступ судовима своје државе, и право да, као држављани Републике Србије, остварују права и обавезе које им из тог својства произилазе, а пре свега да буду субјекти права у оквиру правног поретка властите државе.

«Посебан закон» који се помиње у Предлогу Закона не може, а да не крши Устав и то у целости, што значи пре свега преамбулу Устава, основна начела, одредбе које се односе на људска права и слободе, уређење власти… Такав закон би биотрећи корак и завршни акт гашења судске власти Републике Србије на територији АП Косово и Метохија. Тај «посебни закон», уколико не дај Боже буде донет, би представљао издајнички акт и својеврстан државни удар који би овог пута био извршен од стране Народне скупштине Републике Србије, а издају би извршио сваки народни посланик који се за такав законски предлог буде изјаснио.

И на крају треба рећи да су се наведени државни органи Републике Србије, отвореним и флагрантним кршењем Устава и закона Републике Србије ставили на листу оних који конзистентно и систематски крше људска права грађана оданих правном поретку Републике Србије, а који живе на територији АП Косово и Метохија.

Након што је нашим грађанима, противзаконитим распуштањем скупштина јединица локалне самоуправе на Косову и Метохији, ускраћено иборно право и право на учешће у управљању у јавним пословима, сада се истима крши и право на приступ суду. Право на приступ суду је једно од најважнијих аспеката људског права на правично суђење, које је зајемчено Уставом Републике Србије и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода. Шта више, Предлог закона о седиштима и подручјима судова и тужилаштава, као акт којим се врши имплементација тзв. бриселског споразума, најављује и даље кршење основних људских права и то права на држављанство и право на правну личност. Предаја судске власти алабанским сепаратистима у руке уз даље повлачење нашег правног поретка са територије АП КиМ не значи ништа друго него протеривање наших држављана из правног система властите државе, чиме наши грађани престају бити носиоци права и обавеза тј.субјекти права у оквиру правног поретка државе којој формално припадају, што за последицу има кршење права на држављанство и права на правну личност, која људска права су такође зајемчена Уставом и поменутом Еворпском конвенцијом. На сцени је спровођење државног терора над грађанима Републике Србије, чији је једини и највећи грех у томе што су лојални својој држави. Са друге стране, отвореним кршењем Устава и закона тј. потпуним напуштањем поштовања начела владавине права, врши се нечувени злочин према властитој држави на чијем челу се налазе управо они који тај злочин чине.