Биљана Живковић

Биљана Живковић: Национално јединство чини чуда! (О Јерменији – библијској земљи подно Арарата)


Национално јединство чини чуда!

/15.10.2013/
Српска.ру
Јерменин, Завен Саргисјан, директор музеја „Сергеја Параџанова”говори о сличним страдалачким судбинама јерменског и српског народа

Преко милион и по недужних Јермена прогутала је 1915. турска мржња. Постојбина Јермена стара 3.500 година била је опустошена, а њени староседеоци скоро нестали. У турском геноциду побијена је половина јерменског народа – каже Завен Саргисјан    

***

Директор музеја „Сегеја Параџанова” у Јеревану, господин Завен Саргисјан уприличио је у Руском Дому изложбу ауторских фотографија јерменских, цркава и манастира. Прелепих светиња из народа за којег историја тврди да је први прихватио хришћанство.

Изложба је значајна нит јерменско-српска – културни догађај народа који има сличну судбину са нама, Србима: несрећу малених – по броју, а опет великих – по вечитој борби за опстанак, за мир, од канџи агресивних, који не бирају средства да убију, сруше, поробе. Једно је сигурно, јерменски народ је, мада тешко, успео много тога, што Србима није пошло за руком. Они имају своју јединствену земљу, са јединственом политиком, националну саборност и храбро се боре за Нагорно Карабах, Арцах (како називају Карабах) оно што је њихова колевка, као нама Косово и Метохија. Јермени су се изборили за доказивање страшног геноцида који је извршила Турска, у 20. веку. А ми ни после 70 година нисмо се померили даље од симпозијума и округлих столова о усташком геноциду НДХ у Јасеновцу.

Посматрамо јерменске храмове, огромне и прастаре, у бајковитом зеленилу, или узидане у голе сивоцрвене стене, испод библијског Арарата. Крајолици, пристигли из далеке азијске земље су као уметничке слике. Виде се степска таласава пространства, али и пасивне планине, шиљатих голих врхова који досежу до облака. Земља митског језера Севан, река Раздања и Аракса. И земљу нетакнуте природе, и бескрајног пространства, а у њима богомоље од црвенкастог или сивог камена. Јерменија је земља каменог достојанства.

У друштву смо са аутором, који са поносом показује јерменске светиње и казује нам о свом народу и његовој историји.

Прошлост и српског и јерменског народа је трагична, и кроз дугу и тешку историју и ви, и ми, имали смо истог непријатеља који је уништавао наше народе. И скрнавио нашу веру и светиње. Ипак, ви Срби сте били ту у Европи, а ми смо у окружењу имали непријатеље много примитивније од било ког европског народа… Али, ми смо и у доба комунизна трпели притисак Совјета и над главом имали империју која нас је спутавала. За време Стаљина 1923. године, Нагорно Карабах је припојен Азерјбеџану. Истргнут нам је! Са Јерменима се сурово поиграо и стаљинистички комунизам и муслимаски свет.

Ми смо од памтивека на нашим просторима, и сигурно смо један од настаријих народа и држава на свету. Покушавамо да очувамо оно што је увек било наше – Нагорно Карабах. Нажалост, наш сусед Азерјбеџан не бира стредства, нити их је бирао кроз историју. Они су се до 1930. године звали – кавкаски Татари. А историја зна да су ти кавкаски Татари, тадашња јахачка племена, између 17. и 18. века проникли на наше подручје. Свој назив су заправо добили по подручју између Јерменије и Ирана, који се звао Атропатена, ми Јермени кажемо Атропатакан, а они – Азербејџан. Стаљин је изграђујући СССР, отргнувши душу наше територије, створио државу Азерјбеџан по имену прастарог предела.

Колико су слични јерменски и српски народ?

Сигурно је да на свету не постоје два народа сличнија по судбини, историји истребљења, исконској духовности, јаким печатима традиције, као што су то Срби и Јермени. Оба мала, а борбена, паћеничка, окренута борби за опстанак. Видите, и ми и ви, вековима смо се борили за голи опстанак против Турака. Познати јерменски књижевник, Саројан написао је „Тукли су нас Турци, толико да смо постали челик!”

У крвавим вековима Турци су покушали да нас исламизирају. Као и вас Србе. Постоји још једна сличност, наш сународник који је прихватио ислам – више није Јерменин, исто је и код вас, Срба.

Знам да покушавате да сачувате своју државу и народ од Албанаца. Али и од других непријатеља у окружењу. Ми имамо слична искуства, али наш народ је сложан да Арцах мора да буде враћен јерменском народу, односно област Нагорно Карабах, који је од 1987. до 1994. са Азербејџаном био битку за самосталност. Карабах има око 200 хиљада становника. За све нас Јермене -„света је земља”, колевка од постања. Као за вас Србе – Косово и Метохија. Када су вас бомбардовали 1999. због Косова и Метохије, и када су протеривали српски народ са КиМ, када су убијали, мучили православце – ми смо вас разумели. Јер ни ми Јермени, ни сада нисмо спокојни од муслимана. И данас знају да на простору између Јерменије и Карабаха пуцају, убијају. Само од 2003. до 2005. срушили су нам Азербејџанци огромно гробље „Ђуфла”, које се налази на граници са Ираном, код Аракса. У 21. веку поново нека нова исламска цивилизација руши!! Уништили су и оскрнавили четири хиљаде јерменских гробова.

Јерменски народ одлично разуме зашто вам то страшно зло чине мухамеданци! Али не разумемо зашто САД и та Европа подржавају Албанце који само доносе зло и невоље! И није нам јасно зато наша два народа нису повезанија, зашто у Београду не постоји центар за пословну и културну сарадњу са Јерменијом? Треба, ваљда, сарађивати са искреним пријатељима. Србија то, колико видим, не чини!

Истичете да су Јермени најстарији индоевропски народ, који је, први примио хришћанску веру. Да ли вас је одржала вера?

Наше богомоље потичу чак из 3. века, припадају апостолској вери – претечи свих цркава и најближој православљу. Петар је кренуо у Рим, а у тада огромну земљу Јерменију, стигли су Вартоломеј и Тадеј. Проповедајући Христову веру, обојица су страдали. Тамо где су убијени, никле су прве хришћанске цркве у Јерменији. Дуго су наши преци хришћани живели у пећинама, јер су прогањани. Наша земља је проткана избама, катакомбама, местима који су печат – најранијег хришћанског периода. А куда год да пођете, срешћете се са каменим црквама или манастирима, или њиховим рушевинама. Трагично је и то што је наш народ градио прекрасне светиње, које су уништили Турци. На стотине прелепих светиња сравњено је са земљом у геноциду 1915 године. Оно мало што је остало, касније су муслимани дизали у ваздух или претварали у магацине, уз Стаљинов „благослов”.

Кажете да је геноцид на Јерменима турска империја започела још 1805. године.

Геноцид који су Турци починили над јерменским народом започео је 1805. у доба злогласног султана Абдулхамида, а у време Младотурака досегао је зверске размере. У нашој историји 1915. година записана је црним словима. Био је то први геноцид у историји човечанства! Данас, изнад наше престонице у небо се уздиже спомен – комплекс посвећен жртвама геноцида на брду Цицернакаберд, подигнут је 1965. године. Доказали смо геноцид – да смо без милости истребљивани. Преко милион и по недужних људи прогутала је страшна турска мржња. Највећи број несрећника је депортован у Турску где су на најужасније начине масакрирани. Убијали су чак и оне Јермене који су присилом мобилисали у турску војску, на хиљаде њих. Терали су их да копају раке, где су живи сахрањивани. Постојбина Јермена стара 3.500 година била је опустошена, а њени староседеоци скоро нестали. У турском геноциду побијена је половина јерменског народа!

По чему се разликују српски и јерменски народ?

Мислим да нас много више спаја, него што нас дели. Раздваја нас даљина. Јермени су силно поносни на своју културу, древну писменост и своје писмо. Оно што нас је очувало јесу вера, језик и писмо. Ми пишемо старим јерменским писмом, као и наша Црква. Код нас је укорењена потреба очувања националне историје и културе. Чак и у старија времена, Јермени који су били неписмени, чували су књиге од пропасти. Често кажемо да је култура сачувала наш народ. Поменућу вам један пример, освајач Тамерлан је у крвавом походу прошао Јерменијом. Скоро све је било спаљено. Уништавао је верске грађевине, спаљивао наше књиге. А што је могао од драгоцености, злата, драгог камења, богатства опљачкао је, и понео са собом. Наш ојађен и гладни народ скупљао је новац годинама, и потом се упутио Тамерлану, молећи да им дозволи да откупе преостале рукописе које је он отео. Био је збуњен. И продао је Јерменима за велике паре њихово старо писмено. Данас се у нашем главном граду, у цркви из 12. века, чува преко 20.00 древних јерменских рукописних књига, и нико не може да нам прича лажне бајке о томе ко смо и шта смо. Ми одлично знамо своје порекло и своју древност. Висока свест о очувању иденитета је одлика сваког Јерменина. А велика национална слога и јединство су нам помогли да избијемо битку за геноцид.

Напомињете да су архитектонска и градитељска уметност јермениских богомоља – јединствене у свету. 

Душа јерменског народа пројављује се у архитектури. Јермени су неимари! Тако је од памтивека. Пошто је наше подручје веома трусно, онда су још у далекој историји наши преци неговали врхунско неимарско мајсторство и градитељску вештину. Ницале су тако најлепше грађевине не само у Јерменији, него и по свету. Постоји наша хиљадугодишња традиција брушења камена и златног неимарства. Када су нас Турци поробили, онда су наши неимари отерани да у самој Турској граде џамије. Мало ко зна да су чувену Плаву џамију градили Јермени.

У Истамбулу је постојала градитељска династија Балјан која је подизала најлепше гређевине по Турској од 15. до 20. века. И данас у Истамбулу ствара преко 40 архитеката и градитеља – Јермена. Наше цркве имају танке зидове, лагане су конструкције и не осећају тежину камена. Грађене су све без иједног стуба, а многе су издржале најразорније земљотересе. Право су архитектонско чудо. Наводим неке: св. Оганеса и мастир из 7. века, храм посвећен Богородици из 6. века у Одзуни, на 200 километара од Јеревана. Црква св. Крста и манастир Ахматар из 9. столећа, на истоимениом острву, пребогати су орнаментиком, која је карактеристична за нашу градитељску уметност.

Манастир Санаин из 10. века је по лепти познату у целом свету, потом Арич из 12. века, Ахпат из 13, престоница некадашње Јерменије Барагида са главном црквом. Драгоцен је у свету духовности, али и градитељства манастир Гандзасар из 1236. године, у којем се чува глава Св. Јована. Ту је и чувени храм Нахићеван, место на којем је после потопа, Ној први пут крочио ногом. Наша национална легенда казује да се у време Потопа Ној са лађом искрцао баш на Арарату и да је на нашим просторима зачета цивилизација. Више од 15 дана сам покушавао, пролазећи поред мистичног Арарата, вечите инсипирације поета, писаца, сликара, да назрем његове врхове.

Врх Арарата је скоро увек увијен у густи слој магле и облака. Срећом, у једном моменту сам успео да га фотографишем. Тешко ми је било да од неколико хиљада фотографија одаберем 50-так вредних које ћу представити српском народу. Волео бих да ускоро и Јереван буде домаћин сличне изложбе слика српских светиња.

За то су вам широм отворена врата Јерменије.

Разговарала Биљана Живковић
Превод Беба Бајалски

______

Изложба фотографија „Јерменија – библијска земља подно Арарата“