АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Бранко Драгаш: ДЕЦА – Уместо отуђених и усамљених конзумената досадне цивилизације, морамо да обновимо заједницу!


ДЕЦА

Dragas

Бранко Драгаш 25. 10. 2013
Драгаш.биз

 

Душко Радовић је написао – ”Туците вашу децу чим почну да личе на вас”.

Деца су амбасадори својих родитеља. Ако деца не ваљају, то значи да и родитељи не ваљају. У васпитању своје деце родитељи су негде погрешили. Где? То знају само родитељи. Неки то никада неће да признају, и имају вечити проблем са децом. Неки то схвате и прихватају да се промене. Проблем је што та промена често може бити сувише касна. Деца никада нису крива зато што су неваспитана. Није крива ни школа. Није крива ни улица. Није криво ни друштво. Криви су искључиво родитељи. Криви су јер нису васпитали своју децу. Покушај да се оптуже други је бекство од кривице. Родитељи увек морају да буду уз своју децу. Читав живот. Морају да буду уз њих и када је најтеже, јер тада су им најпотребнији.

deca

Знам родитеље који су окренули леђа својој деци и касније су још више испаштали. Покушавали су да исправе своју непромишљеност. Има родитеља који су незрели да имају децу. Такви остају читав живот. Њихова деца су препуштена сама себи. Тој деци друштво мора да помогне. Често родитељи у васпитању деце иду линијом мањег отпора. Неће да се замере деци. Деца тада подивљају. Родитељи онда криве све друге, само не себе. Изрека родитеља да је децу покварило друштво само је оправдавање за њихово нечињење.

Из властитог искуства могу да кажем да мога брата и мене није покварило друштво, мада смо расли у Земуну, на улици, у доста проблематичном окружењу. Родитељи су нам обични радници и нису школовани да одгајају децу. За одгајање деце вам не требају никакве дипломе. То исконско знање, ако сте нормални, једноставно носите у себи.

Нисам као тинејџер обијао трафике као што је то радио бивши министар полиције. Правдање да је, ипак, био млад, није прихватљиво, јер смо и ми били млади и нисмо били деликветни. Ни гимназијске журке на Дедињу и игранке у Цепелину , где се марихуана пушила и дрога шмркала, нису ме довела у искушења. Гледао сам моје другаре, познате рок музичаре и глумицу, како се навлаче на дрогу из зезања. Хтели су само да се покажу. Покушаји да их спасимо, јер су родитељи окретали главу од проблема, нису донела резултат. Понекад ми се чинило да су то радили баш у инат родитељима. Та незрелост их је коштала живота. Један мој добар пријатељ је постао политичар у инат строгом оцу, официру ЈНА. Његова стална побуна је била протест против ауторитативног и искључивог оца.

disciplina4Родитељи греше када сматрају да су деца њихово власништво. Ја сам га родила, говорила је бесно једна моја тетка, ја ћу му судити. То је кобна грешка. Нисте стварали децу да буду ваша својина, него да животу дате виши смисао. Свако рођено дете је нова нада за залутало човечанство. Родитељи су отишли у две крајности. Крајности нису добре. Мора да постоји мера свију ствари. У ранија времена, родитељи су сматрали децу својим поседом, и деца су морала да служе своје родитеље. Одгајана су сурово и строго. На селу су деца од ране младости била радна снага, која су помагала да преживи породица. Таква деца су брзо одрастала, јер их је невоља терала да се брзо осамостаљују.

Родитељи су свирепо кажњавали своју децу. Добијали су тешке батине за баналне дечије лудорије. Један мој рођак, причала ми је моја баба Драгиња Ђурић, када је чуо од комшија, вративши се са тешког надничења, да му је син украо грозд из туђег винограда, извадио је у бесу џепни нож и хтео је да одсече уво неваљалцу. Моја баба га је једва спречила у томе. Касније се испоставило да дечак није био крив.

Мој ђед Јован Драгаш послао је своје синове у свет само са једном реченицом: „Смрад ми не доносите кући!”.

Сурове животне прилике су стварале суровост код родитеља. Велики број деце у породици је било због велике смртности, али и због примитивних услова у којима се живело. Ноћне игре су била једина разбрибрига сиротиње. Није било нежности између деце и родитеља, јер су вучије прилике стварале вучије односе. У градовима је та суровост била прикривенија и подлија. Грађанско васпитавање је подразумевало да се неваспитана деца туку шибом. У школи су учитељи и наставници тукли децу. То се сматрало нормалним. Моје вршњаке су тукли наставници. Шамарима, али и кључевима по глави. Мене је то насиље излуђивало. Никада на мене нико није подигао руку у школи. Мислим да то понижење не бих могао да истрпим. Деца су била у страху од родитеља, плашила су се и морала су да их поштују. Временом се све изменило.

Ми данас живимо у другој крајности. Деца су данас господари својих родитеља. Такво је потрошачко доба. Данас жене теже остају трудне и многе морају да одржавају трудноћу. Нису криве жене, него промена ритма живота. Природа је много загађенија и живимо под великим стресом. То је довело до тога да немамо више многољудне породице, него породице са једним дететом. Томе је допринео, мора се признати, и савремени потрошачки конформизам. Дете је постало наше највеће благо. Тако су нам деца постала размажена. Мајке бдију над сваким уздахом детета. Очеви покушавају да глуме строгост, али им то тешко успева. Деде и баке су потпуно одлепили на своје унуке. Оно што њихова деца никада нису смела да помисле, траже да њихови мезимци раде. Пад животног стандарда је довео до тога да три генерације живе заједно. Деца вешто користе такву прилику за ширење својих слобода. Организовани светски криминал је усмерен на крађу деце. Породице су изложене новом удару. Деца се у паркићу играју под будним оком својих родитеља.

Сталним надзором и контролом деце се урушава њихова самосталност. Али, родитељи немају другог избора. Највећи удар на психу деце врши индустрија забаве. Деца су идеална мета за прављење великих профита компанија. Зато је данас јако тешко одгајати дете. Када смо ми били мали, ујутру смо излазили на улицу, долазили за ручак и увече на спавање. Нас нико није морао да забавља и нама никада није било досадно. Нико нас није смарао. Телевизију нисмо гледали, јер телевизора није ни било.

Данас већу децу морамо да сачекујемо из ноћних излазака. Боље је да их одвозите и довозите, него да стрепите. Зли људи су створили зла времена. Дете је изложено перманентном насиљу медија.  Цртани филмови приказују наказе. Велики Брат припрема човечанство за роботизацију. Чудовишта доминирају да би код деце потиснула људску природу. Све је компјутерски испланирано за уништавање људскости. Велича се себичност и користољубље.

Crtani

Намера управљача света је да униште државе и нације. У томе успевају. Сада су се окомили на породицу. Породицу хоће да сатру, јер је породица последњи бедем отпора човека против тоталитаризма Великог Брата. Закони се доносе на штету деце. Не постоје више отац и мајка, него родитељ Један и родитељ Два. Ако ударите дете можете да заглавите затвор. Велики Брат тако показује очевима и мајкама да деца нису њихова. Закон по коме деца у пубертету могу сама да бирају лекаре и да родитељи о здравственом стању детета ништа не знају, довешће до даљег уништавања породице. Великом Брату класична породица не треба.

У садашњој фази, родитељи служе само да створе новог потрошача, обликованог по калупу Великог Брата. У блиској будућности отац и мајка више неће бити потребни, јер ће се деца за потрошачку цивилизацију правити у епруветама и инкубаторима. Наравно, правиће се само генетски модификована деца. Породица ће изгубити сваки смисао. Мушкарац и жена ће изгубити сваку функцију. Закржљаће им сви органи, осим уста и ушију. Уста да могу да гутају таблете комерцијалне цивилизације и уши да могу да чују наредбе Великог Брата.

Шта да радимо?

Како да се супроставимо злу? Једини начин је организовани покрет отпора родитеља. Бржи начин је промена тоталитарног политичког система. Апсурдно је да родитељи гласају за политичке странке које уништавају будућност њихове деце. Родитељи морају да гласају за своју децу. Ако су нама политичари свих боја уништили живот, не дозволимо да то ураде и нашој деци. Пут оздрављења друштва је врло једноставан. Уместо отуђених и усамљених конзумената досадне цивилизације, морамо да обновимо заједницу. Породицу, нацију и државу. Уместо насиља – љубав. Уместо забављања – игру. Уместо паразитизма – стварање. Покретањем домаће производње и темељним економским реформама створићемо материјалну базу за очување породице. Створићемо услове за многољудну породицу.

Обезбеђивањем сваког појединца у заједници, уништићемо социјални криминал. Стварањем јаких државних институција вратићемо сигурност у друштво. Новим образовним системом створићемо нове вредности за децу. Васпитање деце почиње од јаслица. Ослобађањем медија наметнуће се нови квалитет. Тада силиконска старлета ОРО неће бити примећена. Залажем се да се у школе врате кецеље и униформе.

Залажем се да наша деца иду у летње кампове на села, организоване од стране државе, док ће деца са села ићи у летње кампове у граду. Величаће се рад, штедња, знање, учење, одрицање, поштење, заједништво и љубав према породици, нацији, држави и читавој планети. Неговаће се слободна конкуренција и такмичарски дух. Школство ће бити бесплатно за све који иду редовно. Понављачи морају да плаћају. Најбољи у генерацији ће се о државном трошку школовати по свету, али морају да потпишу да ће известан број година радити у Србији. Сиромашни ће имати посебне стипендије.

Васпитачице у вртићима и учитељице ће бити добро плаћене, јер учествују у формирању карактера детета. Физичко васпитање и образовање ће држати школовани васпитачи сваки дан за децу, која ће бирати којим спортом желе да се баве. Све спортске активности ће бити бесплатне. Матерњи језик ће се учити сваки дан у школи по два часа. Страни језици ће бити бесплатни курсеви. Музичку и ликовну уметност ће држати уметнички школовани свет. Здравствено образовање ће бити обавезно. Школство ће образовати децу за живот. У школи ће деца научити да мисле и да живе у заједници. Тренираће свакодневно практичан живот. Из школских клупа ће излазити васпитани и добри људи. Младићи и девојке ће три месеца служити војску. Искорењивањем криминала, држава ће омогућити деци да се сама играју у паркићу. Подизањем општег стандарда у друштву, родитељи ће имати више времена за своју децу.

Верујем у боље друштво. Верујем у креативну снагу наших људи. Није све изгубљено! Ново доба настаје! Родитељи, нема више чекања. Преузмите ствари у своје руке. Мењајте и себе и друштво. Својим примером покажите да се заиста можемо променити. Деца следе своје родитеље. Они ће пренети ваше навике на своје потомство. То је услов нашег опстанка.

Улажите себе у своју децу, јер је то најбоља инвестиција. Не за вас, него за њих. Туците своју децу само ако прекораче меру. То је васпитно. Радом и дисциплином се стварају људи.

Људске вредности су вечне. Све остало је пролазно.

 

1 reply »

  1. О каквом друштву Ви причате . Закони школство критеријуми понашања су померене и политичара и учитеља, судија, лекара, полиције,новинара, наравно и родитеља . Корупција , бахато и осионо понашање узело је маха , агресија и примена беззакоња и преписаних идиотских закона. Извините родитељи јесу делом криви али има ту још много њих који су криви за стање у друштву привреди и држави и никада ником неће одговарати.
    А како су Руси довели у ред своју железницу која је пре другог светског рата каснила а дан данас је тачна као швајцарски сат. Муниција није редовно стизала на фронт као и наоружање па је неколико посада због неодговорности стрељано, после тога руски возови више не касне. Све се може довести у ред али треба кренути од главе која у нашој Србији смрди.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.