Америка

ЗАГОНЕТКА: НАТО бомбардовање амбасаде НРКине у РСрбији 1999.


ЗАГОНЕТКА: НАТО бомбардовање амбасаде НРКине
у РСрбији 1999.

Бомбардовање амбасаде Кине у Београду један је од најзагонетнијих догађаја  1999.  У овом тексту комбиновали смо истраживање које је специјално написано за „Руску реч“, а показује да неочекивани кључ ка одговорима можда лежи у Подмосковљу и на обали Јужног кинеског мора, и вести које су објављене у Србији о овој теми. Иначе, после великог дипломатског скандала, Конгрес САД је 15. децембра 2000. одобрио Кини компензацију од 28 милиона долара на име одштете за штету претрпљену бомбардовањем амбасаде у Београду, а жртвама и њиховим породицама је исплаћено 4,5 милиона долара…
ОВО ЈЕ ЈОШ ЈЕДАН ПОВОД ДА ПОСТАВИМО ПИТАЊЕ: ДА ЛИ ЈЕ НЕКО ТРАЖИО ИЛИ ДОБИО ОДШТЕТУ У ИМЕ ГРАЂАНА СРБИЈЕ ЗА АГРЕСИЈУ И УНИШТАВАЊЕ ТОКОМ 78 ДАНА БОМБАРДОВАЊА? КОЛИКО НАМА НАТО ТРЕБА ДА „КОМПЕНЗУЈУ“ СВЕ ШТО СУ РАЗОРИЛИ И НАДОКНАДЕ ОНО ШТО И ДАН-ДАНАС ПРОПАДА? О ТОМЕ СЕ УОПШТЕ НЕ ГОВОРИ, И УМЕСТО ОДШТЕТЕ ТРАЖЕ СЕ И УЗИМАЈУ СКУПИ БАНКАРСКИ КРЕДИТИ ММФ-А ПО НАЛОЗИМА БРИСЕЛА И ВАШИНГТОНА И ТИМЕ ОВАЈ НАРОД ГУРА У СВЕ ВЕЋУ ЕКОНОМСКУ ЗАВИСНОСТ ОНИХ КОЈИ СУ ИХ И ДОВЕЛИ ДО ОВОГ СТАЊА ДАНАС У СРБИЈИ!? ШТО ЈЕ НАЈГОРЕ, ВЛАДА СРБИЈЕ „САРАЂУЈЕ И СКЛАПА РАЗНЕ СПОРАЗУМЕ“ СА НАТО АГРЕСОРОМ (
СОФА, СЛОБОДНО НЕБО СРБИЈЕ, ЗАЈЕДНИЧКЕ ОБУКЕ И УЧЕСТВОВАЊЕ У ВОЈНИМ АКЦИЈАМА /ТЕРОРИСТИЧКИМ/ У СВЕТУ…)?!
НИСМО ЗАБОРАВИЛИ И НИКАД НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ ШТА СУ НАМ УРАДИЛИ, И ДА ХОЋЕМО НЕ МОЖЕМО, ПРВО – СРБИЈА ЈЕ ПОД ОКУПАЦИЈОМ ИСТИХ, А ДРУГО – И ДАНАС ТРПИМО ПОСЛЕДИЦЕ ТОГ ГЕНОЦИДНОГ ЧИНА ИЗ 1999!!!

28.10.2013.СРБИ НА ОКУП, ВЕСТИ, un.org/news, за ФБР приредила Биљана Диковић

62616_nato-bombardovanje_f

Уништење амбасаде Народне Републике Кине током бомбардовања Београда још увек је једна од главних препрека у нормализовању односа између Пекинга и Вашингтона.

Пекинг очекује званична извињења и компензацију породицама погинулих у згради амбасаде, а Вашингтон се позива на „војни“ карактер циља, као и на грешку у картама која је довела до дипломатског неспоразума.

Реч је о случају који се догодио 7. маја 1999. за време интензивног бомбардовања Београда. НАТО на челу са САД планирао је да бомбардовањем потпуно уништи систем команде и снабдевања Војске Југославије.

Међутим, једна крстарећа ракета типа BGM-109 Tomahawk, лансирана са бомбардера Б-2, уместо војног објекта погодила је — амбасаду Кине.

У амбасади су се у том тренутку налазили новинар агенције „Синхуа“ Шао Јунхуан, новинар часописа „Женмин жибао“ Син Синг и његова жена Ђи Ђинг. Сви су погинули.

Пекинг је упутио званичан протест. Представници НАТО-а су, међутим, истакли да је циљ бомбардовања била зграда Савезне управе за снабдевање која се налази поред амбасаде и наводно обезбеђује снабдевање српских јединица, а амбасаду је ракета погодила случајно, јер је из ње емитован непрекидни радио-сигнал. Војни стручњаци су присуство сигнала интерпретирали као резултат рада некаквог командног пункта српске армије и зато су уништење тог циља сматрали оправданим.

106817_05112010094_origh

 2001. кинески ловци су пресрели амерички извиђачки авион EP-3 и принудили га да слети.

На томе би читава прича могла и да се заврши. Јасно је да је приликом интензивног бомбардовања великих мегаполиса тешко рачунати на селективно погађање циљева. Из тог разлога у тренутку бомбардовања у згради амбасаде није било дипломатских представника. Они су на време евакуисани из зоне ратних дејстава. Па ипак, поједине чињенице указују на то да је уништење амбасаде могло бити и планирана акција.

Стратешке и тактичке крстареће ракете BGM-109 Tomahawk представљају главно ударно средство америчке морнарице и америчког ваздухопловства. У зависности од бојевог пуњења (нуклеарно, разорно-парчадно или касетно) BGM-109 може да лети скоро 3000 km. Ракета се наводи на циљ помоћу неколико система који јој омогућавају да лети врло ниско (до 5 m) и да при томе аутоматски прати рељеф терена изнад кога лети. У њеном навођењу учествује и систем навигације GPS, захваљујући коме ракета прецизно погађа циљ са високим степеном вероватноће. У зависности од врсте изабраног циља бојева глава може бити тешка 150–450 kg, а то је сасвим довољно да се уништи цео брод на мору или добро заштићени командни пункт, па чак и цео град, ако ракета носи нуклеарну бојеву главу.

У току операције против Ирака под називом „Пустињска олуја“, која је претходила бомбардовању Југославије, ратна морнарица и ратно ваздухопловство САД свакодневно су на Багдад упућивали и по неколико хиљада ракета типа BGM-109 Tomahawk, захваљујући чему су већ у првим данима конфликта у потпуности сломили систем противваздушне одбране Ирака и уништили стратешке објекте одбране, команде и војне индустрије у целој земљи. Сами Американци при томе нису изгубили ниједан носач крстарећих ракета, јер су их лансирали са удаљености која је била ван домета ирачког оружја.

Иста тактика је примењена и током бомбардовања Београда. Додуше, овде није све ишло тако глатко. На пример, у зони ратних дејстава било је доста облачно, тако да је на ракетама било сметњи у пријему тачних координата од сателитског система навигације GPS. Због тога је отказивао и систем навођења ракета BGM-109 Tomahawk, тако да су и сами представници НАТО-а признали да ракете често не погађају циљеве. Управо та чињеница је касније наведена као један од узрока који су довели до тога да ракета падне на кинеску амбасаду, а заправо су „гађали суседну зграду“…

Према неким информацијама, о којима су касније говорили и представници Северноатлантског пакта, грешке система GPS Американци су компензовали слањем у Београд неколико група специјалаца чији је задатак био да радио-сигналом са специјалних локатора „обележавају“ циљеве које је требало уништити. У прилог овој верзији говори и чињеница да су представници НАТО-а у свом оправдавању поводом уништења амбасаде Кине више пута поменули да су приликом планирања операције користили застареле карте Београда. Другим речима, нису грешиле само ракете навођене са сателита, него и војници који су са земље усмеравали њихов лет.

Ова прича, међутим, има веома неочекивани заплет. Рат у Југославији има још једну нерешену загонетку: како је оборен амерички „невидљиви“ авион F-117A. Та машина је направљена за решавање специјалних и врло осетљивих задатака. Угласте ивице авиона, који више личе на бумеранг, него на класични авион, требало је да учине F-117A апсолутно невидљивим за радаре противника, захваљујући чему је амерички бомбардер могао некажњено извршава борбене задатке у дубокој позадини противника. Те карактеристике је F-117A потврдио током Панамског конфликта и успешно је дејствовао у Ираку, али је у Југославији је доживео потпуни фијаско.

Поједине чињенице указују на то да је уништење амбасаде могло бити и планирана акција.

Српски извори тврде да је „невидљиви“ оборен застарелим совјетским противавионским ракетним системом С-125 „Нева“ и да је то урадила 3. батерија 250. бригаде Противваздушне одбране под командом Золтана Данија. Експерти, међутим, тврде да је тај ракетни систем потпуно застарео и да помоћу њега тако нешто не би могло да се постигне, јер његов радар физички не може да препозна авион направљен технологијом „Стелт“. Срби су имали још један комплекс противваздушне одбране совјетске производње типа „Куб“, али ни он, по мишљењу експерата, по својим тактичко-техничким карактеристикама није погодан за пресретање авиона F-117A. Дакле, шта се догодило?

Тајна обореног авиона F-117A откривена је случајно. У музеју научноистраживачког института „Тихомиров“ у Жуковском код Москве, иначе једног од водећих института за пројектовање радара, појавио се нови експонат: комад кабине злосрећног америчког бомбардера. Натпис испод експоната недвомислено говори да је циљ погођен ракетом руског противавионског ракетног система „Бук“. То објашњење је донело и нову недоумицу. Наиме, српска армија тада није поседовала систем „Бук“, као што га не поседује ни данас. Што се самог авиона F-117A тиче, његови комади су се, на исто тако загонетан начин као и најновији противавионски ракетни систем, изненада појавили у подмосковском граду Жуковском, у Институту за аеронаутику „Громов“, иначе главној научној установи Русије која се бави проучавањем нових материјала и технологија, а такође и тестирањем перспективне авионске технике.

Касније су Американци ипак покушали да реше случај са бомбардовањем кинеске амбасаде у Београду. Смењен је један од руководилаца CIA, а многи шефови су добили опомену. Пекингу, међутим, то није било довољно. Тадашњи представник Министарства спољних послова Кине Чу Банцзао захтевао је од Вашингтона „да се кривци казне, а да се кинеској влади и кинеском народу пружи задовољавајуће образложење“, јер Пекинг не верује да је у питању била „трагична грешка“.

После ових речи уследио је и конкретан корак Кине. Две године после рата у Србији кинески ловци су пресрели амерички извиђачки авион EP-3 и принудили га да слети. Авион је обављао редовни лет изнад територије Јужног кинеског мора. Обе земље, као и у случају са амбасадом у Београду, нису дизале прашину око овог догађаја. Вашингтон је дипломатским каналима инсистирао да Пекинг врати авион и посаду од 20 војника. Пилоти су пуштени након 11 дана, а шпијунски авион је враћен тек неколико месеци касније, и то размонтиран на делове.

И то није све: Пентагон је за превоз тих делова морао да закупи руски теретни авион Ан-124 „Руслан“, јер Кинези нису пустили на своју територију амерички транспортни авион С-130.

Аутор је капетан трећег ранга у резерви и војни експерт листа „Известија“.

Руска Реч

***

Кинеске власти уложиле су протест Савету Безбедности УН које су сазвале ванредну седницу поводом овога, а извештај можете погледати на страници: CHINA, AT SECURITY COUNCIL MEETING, REGISTERS STRONGEST POSSIBLE PROTEST OVER ATTACK AGAINST ITS EMBASSY IN BELGRADE.

ОВАЈ ГЕНОЦИД 1999. КОЈИ ЈЕ НАТО АВИЈАЦИЈА ИЗВРШИЛА НАД НАРОДОМ СРБИЈЕ У НЕПРЕСТАНИМ БОМБАРДОВАЊЕМ 78 ДАНА, ЈЕ СУРОВА АГРЕСИЈА НАТО ОКУПАТОРА, АКЦИЈА КОЈА ЈЕ ИЗВРШЕНА БЕЗ ОДОБРЕЊА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА.

АГРЕСИЈА НАТО на Савезну Републику Југославију, под именом “Савезничка снага” (Милосрдни Анђео), почела је 24. марта 1999, а завршена 10 јуна. У рату је на страни Алијансе учествовало 19 дражава чланица. Ако се урачунају и оне ван НАТО које су дале писте и другу помоћ, СРЈ је напало 26 држава.

ЗЛОЧИНАЧКО БОМБАРДОВАЊЕ, ТО СЕ И ОНДА ЗНАЛО, А ДО САДА СУ ВЕРУЈЕМО СВИ СХВАТИЛИ, ИМАЛО ЈЕ ЗА ЦИЉ ДА СЕ ОД СУВЕРЕНЕ ДРЖАВЕ ОТМЕ ДЕО ТЕРИТОРИЈЕ – КОСОВО И МЕТОХИЈА, ШТО СЕ ПРИПРЕМАЛО ЈОШ РАНИЈЕ СА ТЕРОРИСТИМА И УБИЦАМА АЛБАНСКЕ НАЦИОНАЛНОСТИ НА ТЕРЕНУ…

In October 1999, the U.S. General and NATO Supreme Commander Wesley Clark (far right) meets with the head of the UN mission in Kosovo, Bernard Kouchner (second from left), and KLA leader Hashim Thaci (far left). Today, as Prime Minister of Kosovo, Thaci is accused in a report of the Parliamentary Assembly of the Council of Europe to have participated in the trafficking of organs taken, inter alia, from Serb prisoners by men of the KLA.

In October 1999, the U.S. General and NATO Supreme Commander Wesley Clark (far right) meets with the head of the UN mission in Kosovo, Bernard Kouchner (second from left), and KLA leader Hashim Thaci (far left). Today, as Prime Minister of Kosovo, Thaci is accused in a report of the Parliamentary Assembly of the Council of Europe to have participated in the trafficking of organs taken, inter alia, from Serb prisoners by men of the KLA.

***

Нова амбасада Народне Републике Кине саграђена је у Ужичкој улици број 25 у Београду.
Стара зграда амбасаде Кине у улици Трешњин цвет на Новом Београду је 7. маја 1999. године погођена са три НАТО пројектила. Тада су погинула тројица кинеских новинара, док је војни аташе амбасаде задобио тешке повреде, као и још двадесет особа.
НАТО је изразио жаљење због инцидента уз образложење да је до напада дошло услед застарелих мапа које је доставила ЦИА.
У јутро 8. маја, одржано је ванредно заседање Савета безбедности Уједињених нација на захтев Кине. Представник Кине је прочитао саопштење кинеске владе у којем се истиче да напад представља кршење суверенитета Кине, као и основних начела међународних односа.
Такође, Кина је оштро осудила овај варварски чин, и оштро протестовала, захтевајући да НАТО, предвођен САД-ом преузме одговорност, и задржала право да преузме даље мере. Даље се у овом саопштењу напад на амбасаду назива ратним злочином.

Представник САД у Савету безбедности УН је рекао да чињенице још нису потврђене, али да НАТО истражује то питање. Такође је рекао да НАТО није гађао цивиле нити амбасаде, и да му је најдубље жао ако је НАТО одговоран за инцидент, али да је само један човек одговоран за кризу, а то је Слободан Милошевић.
Представник Холандије није могао да прихвати поређење случајних жртава у кинеској амбасади са систематским убијањем, силовањима и паљењем кућа за које је, како је тврдио, Београд одговоран. Представник Кубе је рекао да се нада да неће бити потребно да прође 20 година да се схвати да је овај рат био грешка.

У данима након напада на амбасаду, у многим градовима света, као што су Копенхаген, Бангкок, Сингапур, Токио, Тел Авив, Исламабад, и други, су одржавани протести испред америчких амбасада или конзуларних представништава.
Званичници из америчке администрације, војни и обавештајни врх, тврдили су да је кинеска амбасада бомбардована грешком уместо зграде СДПР-а (Савезне дирекције за промет робе посебне намене).
После великог дипломатског скандала, Конгрес САД је 15. децембра 2000. одобрио Кини компензацију од 28 милиона долара на име одштете за штету претрпљену бомбардовањем амбасаде у Београду, а жртвама и њиховим породицама је исплаћено 4,5 милиона долара.
—–

Убијен због погрешног лоцирања
Бивши службеник ЦИА Вилијам Бенет, који је 2000. отпуштен због „грешке у одређивању места кинеске амбасаде у Београду“, убијен је 22. марта 2009. у близини своје куће у Вирџинији. У нападу су његовој супрузи Синтији нанете тешке повреде, а истрага је тврдила да овај напад није повезан са Бенетовим ранијим пословима.
——

бомбардовање

1 reply »