Ванредно Стање

ТОРЛАК: Може ли Србија себи дозволити луксуз да једна институција, толико важна за здравље нације пропадне?


Агонија ТорлакМоже ли Србија себи дозволити луксуз да једна институција, толико важна за здравље нације пропадне ?

„Торлак у рукама Новартиса! Србија без права на производњу серума и вакцина!“ – „…Новартис постао стратешки партнер Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“… – „…Србија продајом Торлака Новартису потписује себи смртну пресуду…“

30.10.2013.Саша Францисти-ПЕЧАТ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Laboratorija

Ови цитати су наслов и делови текста који се недавно, брзином светлости, раширио блогерском заједницом и независним порталима на интернету. Иако вест није добила званичну потврду, нити се појавила у званичним електронским и штампаним медијима, изазвала је снажну буру међу грађанима и поново усмерила пажњу на Институт „Торлак“ који већ годинама грца у агонији потпуно игнорисан од стране Владе, Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање, те надлежних министара. Симптоматично је да „Торлак“ доспева на странице дневне штампе и на телевизијске екране искључиво пред сезону грипа када се нашироко разматра проблем вакцина и потреба обнављања производње. Тада министри посећују погоне, разговарају са директорима, похвале напоре запослених, а затим брзопотезно увезу стране вакцине. По завршетку сезоне грипа и престанка масовног лучења вишка слузи, код грађана Србије такође престаје и интересовање за „Торлак“. Грађанима Србије се то још и може опростити, али не и држави.

Да би се схватила величина проблема, односно трагедије Института „Торлак“ и могуће последице гашења ове установе, мора се размотрити и мало историје.

Институт за имунологију и вирусологију „Торлак“ основан је далеке 1927. године, а прву вакцину произвео је 1930. године. Метеорски успон институт доживљава шездесетих година прошлог века. Уз велико залагање младих научника и стручњака, „Торлак“ ступа на светску сцену као значајна институција са великим потенцијалом и као респектабилан истраживачки центар. Последњих деценија двадесетог века „Торлак“ је, по производњи вакцина и истраживањима, био у самом европском врху, а његове вакцине су се продавале и користиле у 120 земаља света. О величини „Торлака“ говоре и посете многобројних значајних вирусолога из целог света, те учешће у више значајних међународних пројеката. Тешке године у последњој деценији двадесетог века нису заобишле ни институт који је поделио судбину земље у којој се уздигао, а то је био континуирани пад и замирање.


ГРАВИТАЦИОНИ ПРОБЛЕМ

За објашњење пада „Торлака“ званично се употребљавају уобичајене фразе: недостатак кадрова, лоши кадрови, погрешна пословна политика, неконкуретни производи…. Да ли је баш тако? Да ли је неко ипак мало „гурнуо“ „Торлак“ да се нађе на месту на којем јесте?

После стотина и стотина страница прегледаног материјала, проучених изјава надлежних и ненадлежних особа долази се до потврдног одговора на претходно питање. Нико други до држава. Корумпирана, неспособна, кратковида и бескрупулозна, ситнопијачарског менталитета, која зарад сумњивог ситниша који ће се наћи у њеном џепу (не заобилазећи ни џепове директно укључених у овај разарајући посао) свесно уништава институцију од стратешког значаја за њен опстанак. Све оно што је учињено Институту „Торлак“ није могао учинити нико други до само и једино власт. Ту је адреса за одговоре на питања зашто „Торлак“ не производи најобичнију вакцину против грипа готово деценију, зашто се прекида производња полио вакцина и БеСеЖе вакцина и зашто је све краћа листа производа. Он је, подсећамо, до пре две деценије снабдевао 120 земаља својим производима.


ИЗГУБЉЕНО ВРЕМЕ

Током деведесетих, „Торлак“ је, попут других, таворио под санкцијама и био искључен из Светске здравствене организације. Од 2000. године, поново је примљен у СЗО, али место је већ изгубљено. Током те несретне деценије санкција СЗО је променила више правилника за вакцине и од двадесет четири произвођача полио вакцине само четири су добила сертификате. „Торлакова“ вакцина је 2005. године због квалитета одређена као пета потенцијална, али то није било довољно да до данас не угаси производњу. Према званичним извештајима, институт од 2001. године нема могућност извоза због неиспуњавања захтеваних стандарда. У циљу достизања међународних стандарда и усклађивања производње са Законом о лековима и медицинским средствима, Институт је још 2002. године започео активности везане за реконструкцију и подизање погона на ниво Добре произвођачке праксе (ДПП) и то два финансијски најисплативија производна погона –за производњу вакцине против дечје парализе (полио вакцина) и вакцине против грипа. Доношење стратешких и инвестиционих планова отегло се на две године и поред помоћи Европске агенције за реконструкцију и развој. Ту није крај мукама. Испоставило се да су процене вредности пројекта, дате од европских консултаната, погрешне. На то се надовезује бирократска процедура добијања дозвола, потврда, одобравања пројеката која све послове одлаже до 2006. године.Међутим, са завршетком прве фазе реконструкције, погон за производњу полио вакцине није могао да почне са радом јер је било потребно уложити средства за адаптацију и опремање контролних лабораторија које прате рад производног погона. Сличну агонију је прошао и погон за производњу вакцина против грипа. Све у свему, од 2002. до данас за обнову Института утрошено је 10, 4 милиона евра, а он и даље једва преживљава. Према проценама запослених у институту, да би заиста покренули производњу, потребно је још 25 милиона евра. То укупно износи, са већ уложених 10,4 чак 35,4 милиона евра. Колико је то далеко од првобитне процене европских консултаната од 2 милиона евра, врло је лако проценити. То одмах намеће питање чији су у ствари ти консултанти. Пфизерови, Новартисови, Санофи Пастера или неког десетог фармацеутског гиганта?

***

 

Торлак: Можемо и без партнера

18.10.2013. Новости.рс

у Институту за вирусологију, вакцине и серуме уверени да уз финансијску помоћ државе могу да преживи сами. За седам месеци измирен готово цео наслеђени дуг од 3,5 милиона евра

dru-torlak_620x0
ИНСТИТУТ за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак” успео је да измири готово цео дуг од 3,5 милиона евра, које је ново руководсто затекло пре седам месеци. За др Веру Стоиљковић, директора, то је доказ да ова установа, иако дуго није гигант који је некад извозио у чак 120 земаља света, уз помоћ државе, ипак, може да опстане сам, без стратешког партнера који се тражи за “Торлак”.

Према информацијама из Министарства здравља за Институт су заинтересовани “Глаксо Смит Клајн”, “Санофи” и “Фајзер”.

– Са “Торлаком” желе да сарађују компаније из целог света: Русије, Енглеске, Италије… али у којем обиму и на који начин је то могуће, одредиће Координационо тело за вођење преговора и предлагање мера за унапређење производње и дистрибуције имунолошких лекова у “Торлаку”, које је 29. децембра прошле године формирала Влада Србије – каже др Стоиљковић. – Уверена сам, међутим, да би држава требало да сачува националног произвођача. Нама би требала помоћ за санацију погона, а тиме бисмо створили услове да извозимо и на најзахтевнија тржишта.

У “Торлак” су досад, из кредита и буџета, уложени милиони евра. Само је Светска здравствена организација (СЗО), од 2009. до сада дала око два милиона долара за погон за грип, а из две највеће “рупе без дна”: погона за полио и грип, још нема готовог производа. Докторка Стоиљковић каже да се у међувремену испоставило да није реално улагати у полио вакцину (против дечје парализе), јер је оцена СЗО да се та болест искорењује:

– Да бисмо завршили овај погон треба нам још седам година. “Торлак” то не може сам да финансира, па је већ сад готово извесно да је улагање у полио промашена инвестиција. У овај Институт последњих година је много улагано, али се радило неплански и ништа није завршено.

Иако су претходна два руководства, од краја 2009, кад је отворен нови погон за грип, пред сваку сезону обећавала домаћу вакцину, др Стоиљковић каже да се ни сад ништа не зна:

– Засад се ослањамо на производњу четири вакцине (Ди-Те-Пер, тетанус, пертусиз и Бе-Се-Же), подлога, алергена, појединачних вакцина против алергија. И од тога, уз рационално пословање, може да се живи. Већ 83 године правимо квалитетне вакцине и могли бисмо да се вратимо на тржишта на која смо некад извозили, али и да освојимо нова у Африци и Азији. Тренутно извозимо у БиХ, Црну Гору, Македонију, Албанију, Нигерију. За наше алергене заинтересовани су Немачка и Бугарска.

ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ

У “Торлаку” са 375 запослених, има вишка кадра, а за последње две године претходно руководство је запослило 114, углавном неквалификованих радника – каже др Вера Стоиљковић. – ”Торлак” је имао милион евра углавном ненаплативих потраживања. Морала сам одмах да укинем стимулације од 30 одсто које су се неосновано делиле а фонд за плате је са 34 милиона динара месечно смањен на 26 милиона. Просечна плата у “Торлаку” је 41.000 динара.

1 reply »

  1. ne dajte da vam ove svetske filoksere tj najveci gansteri kao sto su Big Pharmaceutical preotmu instituciju i time definitivno dobiju mogucnost da odlucuju o zivotu i smrti u drzavi Srbiji.

    Свиђа ми се