Анализа

Појава Едварда Сноудена јако је важна за људе у Србији


МИША ЂУРКОВИЋ: ВАЖНОСТ ЕДВАРДА СНОУДЕНА ЗА ЉУДЕ У СРБИЈИ

MisaDjurkovic

19 новембар 2013 18:43
Факти, др Миша Ђурковић
Народ у Србији окренут је према Русији, а елита је углавном у служби западних наредбодаваца

Србија је земља која је преживела много тога у последњих двадесет и пет година. Распала се велика и поштована држава у којој се она налазила, а западне силе су консензусом кренуле на њу и на српски народ у целини. Уведене су јој вишегодишње санкције, два милиона Срба је остало да живи ван граница Србије, 1995. су бомбардовани положаји Срба у Босни и Херцеговини, а исте године у две акције хрватска војска је протерала неколико стотина хиљада Срба. Затим се десио сукоб на Косову који је резултовао вишемесечним бомбардовањем државе, тако да су уништавани инфраструктурни објекти и коначним отимањем Косова, које је резолуцијом 1244 Савета безбедности извучено из реалне јурисдикције Србије.

Уморни разочарани грађни Србије побунили су се 2000. године сматрајући да ће сменом Милошевића отворити једно ново поглавље за себе и за читав народ. Уместо тога добили су наставак пропадања, деиндустријализацију земље, распродају најбољих предузећа и природних ресурса те коначно драматично задуживање. Готово сви учесници тадашњих протеста нису знали да су тек инструментализовани пешадинци за спровођење онога што ће постати прва обојена револуција.

Србија је данас нека врста полупротектората земаља НАТО пакта. Иако је огромна већина народа против учлањења у НАТО, врши се страховита пропаганда за његову популаризацију, и, по неким најавама, Србија би већ за две до три године могла да постане чланица те војне алијансе. Док је обичан народ окренут према Русији, осиромашена земља је под разним врстама притисака и уцена од стране међународних финансијских институција, а елита је углавном у служби западних наредбодаваца.
8119_0
Отуда је појава Едварда Сноудена страховито важна за људе у овој земљи. Овај младић који је радио за безбедносне службе своје земље схватио је да су оне постале инструмент у рукама играча који раде и против интереса сопственог народа. Јавна је тајна да су многе америчке службе давно престале да штите интересе грађана своје домовине, већ да су постале нека врста одрођене глобалне мафије, која служи предаторским корпорацијама и њиховом профиту. Штавише, оне су у том циљу максимално прошириле и злоупотребиле могућност деловања и према сопственим грађанима, али, као што видимо, и према највишим функционерима великих, чак и савезничких сила.

У Британији траје прави рат између Камеронове владе и новинара, при чему Гардијан предњачи у објављивању Сноуденових материјала. Испоставља се да су многи од тих материјала крајње контроверзни, па и противзаконити. Но Камерону смета објављивање тих списа, а не оно о чему они сведоче.

У Србији је посебно регистрована чињеница да је Сноуден прибежиште нашао у Москви. Упркос негодовању Вашингтона и делимичном захлађењу односа, случај Сноуден представља велику победу Русије и један од најзначајнијих сегмената подизања њеног угледа у свету. Разочарани амерички обавештајац слободу и мир налази у Русији, одакле наставља да објављује сведочења о лицемерју и противзаконитом деловању служби своје земље. Штавише, он нуди разне документе који разоткривају преварно деловање америчких служби у разним случајевима.

За оне који су још од педесетих навикли да слушају приче о Западу као прибежишту слободе и Истоку (СССР а затим Русија) као о симболу ауторитаризма, шокантно делује чињеница да у Русију беже Сноуден или Депардје. Сноуден показује да је побегао од пузајућег тоталитаризма, а Депардје од комунизма, који Оланд покушава да уведе у Француску: на највише зараде наплаћује се порез и до 80 одсто!?

Све ово постаје још заразније ако се посматра огромна руска победа у случају Сирије. Више од две и по године легална власт опстаје захвљујући и руској помоћи. Упркос бројним сумњама, Русија је до краја одиграла поштено према свом савезнику Асаду и спречила већ планирано бомбардовање и понављање сценарија из Либије.

Шокатно је како је добијен медијски рат око наводне употребе хемијског оружја, која је требало да изазове војну интервенцију НАТО по сценарију који је виђен у Рачку 1999. и после кога је НАТО почео да бомбардује Србију. Путин је у правом тренутку пласирао свој ауторски текст у водећим америчким новинама и зауставио бруталну кампању која је требало да уследи.

Када су Американци и после тога наставили да шаљу своје трупе пред Сирију, Русија је до краја устала у одбрану свог легитимитета. И она је послала своје крстарице и показала спремност да и војно помогне у спречавњеу агресије на Сирију. Ово комбиновање меке и тврде моћи доживело је свој климакс када је сам Путин понудио америчкој страни стратегију за излазак својим планом за уништавање сиријског хемијског оружја. Чини се да су га амерички политичари једва дочекали, бирајући овог пута да штите итересе свог народа, а не корпорација.

Ако је тачно да је Асанжово објављивање Викиликс-депеша послужило Американцима као увод у талас арапског пролећа, чини се да је Сноуден имао супортан ефекат, постајући весник стварног мултиполаризма, који ће свету донети равнотежу, а малим народима попут српског понудити некакву наду за будућност. Отуд у Србији највећи медији извештавају о Сноудену врло штуро, док је он постао прави херој на порталима и у блогосфери.

(Текст је објавио за украјински портал Глагол)
Извор Факти, 19. 11. 2013.