ДРУШТВО

Да ли ће Срби на КиМ преживети “српску”?


Да ли ће Срби на КиМ преживети “српску”?

Срби на окуп 20/11/2013 у 10:44 часова /

Одавно или можда никада у историји рода српскога није било такве злоупотребе српске химне, српских застава, српског имена и осталих симбола српског народа као на последњим “изборима” у држави “Косово”, а по “благослову” Владе из Србије. За име “српска” Срби су крв проливали, за српску заставу Срби су гинули, а уз српску химну животе полагали. Не треба много ићи у прошлост, већ о томе сведоче последњи ратови.

GAÐANI NA PREDIZBORNOM SKUPU

Скупови у организацији “српске” подсећају на искривљену слику стварности у којој Срби носећи српске симболе, певајући српску химну, улазе у творевину која им и државне органе и органе њихових сународника вади на очиглед целе “цивилизоване Европе и света”. Дух који се осећа у ваздуху, а који по мом скромном мишљењу потврђују и земљотреси на дан “избора” у Косовској Митровици, јесте дух страдања.

Дакле, после овакве свима очигледне издаје Срба и Србије на Косову и Метохији, неминивно је страдање. Овакву издају од стране свих претходних режима и настављену овим последњим режимом, свакако и издају народа и од стране црквених власти које су позвали Србе да се укључе у “Косово”, тешко је замислити. Тешко је и немогуће све њих процесуирати. Треба почети од врха па до најнижих службеника, а и свих оних који су противно Уставу Србије, гласали на овим сепаратистичким изборима. Пошто је то немогуће, а верујући у космичку правду, онда то неко да поравна мора. Земљотреси на поновљени “изборни дан” у Косовској Митровици, као што већ рекох, сматрам опоменом, а никако природном појавом или како круже приче на северу КиМ, да су у питању некакве војне вежбе.

Srpska na Hilandaru

Тешко је бити паметан и предвидети шта ће се десити, јер то “нико не зна до сами Бог”, али посматрајући како ми Срби “сами себи скачемо у стомак”, некако смем да кажем да ми се чини (условно речено) да нам страдање не гине. То је једино што је сигурно. Сва остала обећања о бољем животу, или како овде круже приче о “пројектима” у новој држави “Косово”, од којих ћемо сви процветати, су супротна не само осећањима (која мислим да сви делимо), већ и елементарној логици. Јер како може бити боље под онима који су нам земљу отели. Једноставно не може.

Срби на КиМ су нити у љубави мајке, нити у милости маћехе. Но под некаквом анестезијом, необјашњивом здравом разуму, баш ти Срби, под српском заставом, певајући српски химну и са именом “српска”, улазе у наручје “зле маћехе”. А као што рекосмо на почетку, за ове се симболе, једном речју гинуло, док се мајци Србији певало.

Ипак, преживесмо НАТО бомбардовање, преживесмо притиске КФОР-а и шиптарских сепаратиста, преживесмо и пет земљотреса у два дана у Косовској Митровици, а да ли ћемо преживети “српску”?

Чекајте, да ја можда не претерујем? Ил’ можда је ово сурово реално? Видећемо.

Милан Јездић, уредник портала “Срби на окуп”