Ванредно Стање

Боса Ненадић: Уставни суд крши Устав


Боса Ненадић: Уставни суд крши Устав

Бивша председница и активни судија Уставног суда Србије Боса Ненадић критиковала је актуелног председника УСС Драгишу Слијепчевића што седнице овог највишег суда у држави држи затворене за јавност и указала да се тиме крши Закон о Уставном суду и Пословник о раду УСС, пише Данас.

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:Побуна у Уставном суду Србије – Заједничко издвојено мишљење троје судија о закључку Уставног суда о Косову и Метохији

21.11.2013. СРБИ НА ОКУП, за ФБР приредила Биљана Диковић

др Боса Ненадић, бивши председник Уставног суда Србије (2010)

др Боса Ненадић, бивши председник Уставног суда Србије (2010)

Уставни суд је на седници од 10. фебруара 2011. године донео закључак да ће „одржавати редовну седницу отворену за јавност само у случају разматрања предмета који, с обзиром на врсту оспореног општег акта или спорно уставноправно питање, имају шири друштвени значај“, мада закон о овом суду и пословник о раду прописују да су седнице отворене за јавност.

Ненадић у својој књизи „О јемствима независности уставних судова – са посебним освртом на Уставни суд Србије“ нагласила је да закључак из 2011. не иде у сусрет
захтевима обезбеђивања нужне транспарентности рада суда и подизању његове демократске одговорности, те да се „оправдано може поставити питање сагласности закључка са Уставом и Законом о Уставном суду, јер према члану 3 закона, рад суда је јаван, а јавност се обезбеђује јавним расправљањем у поступку пред судом“.

Такође, како је навела, јавност се по закону може искључити само из разлога наведених у члану 32 Устава, те да и у Пословнику о раду Уставног суда, из 2008, стоји да се јавност рада суда остварује „присуством представника штампе и других средстава јавног информисања расправама на редовној седници суда, као и јавним расправама у суду“, а да је само чин гласања судија одвијао без присуства јавности.

Ненадић у књизи, такође, пише да је начело јавности по Уставу једно од најважнијих општих начела и у раду Уставног суда, чија се примена само изузетно, у случајевима утврђеним Уставом, може искључити.

– Јавност доприноси слободном и исцрпном изношењу различитих правних гледишта о спорним уставноправним предметима, али и објективном, свестраном и  демократској контроли подложном поступању суда. Она, неспорно, штити независност Уставног суда и обезбеђује демократичност његовог рада… Њено искључивање поткопава независност Уставног суда, без које нема делотворне уставносудске контроле, односно уставносудске заштите“, навела је Ненадић.

Она даље наводи да су за три месеца рада суда након усвајања овог закључка
представници средстава јавног информисања присуствовали само расправи по једној тачки дневног реда на седници суда (разматрана је уставност Закона о изменама и допунама Закона о Високом савету судства донетог децембра 2010.).

– Међутим, захтеви за оцену уставности других закона из области правосуђа, који су донети истовремено са тим законом (о Државном већу тужилаца, о судијама, јавном тужилаштву) разматрани без присуства јавности“, навела је
Ненадић.

Одговарајући на ове критике, у УСС су навели да „Уставни суд јавност рада обезбеђује објављивањем саопштења, објављивањем проширених вести, објављивањем одлука у Службеном гласнику“. Такође, како наводе, јавност рада обезбеђује се „сталном комуникацијом са медијима и одржавањем конференција за новинаре, те благовременим објављивањем најава о одржавању јавних расправа, расправа и консултативних састанака у појединим предметима, а представницима јавности и медија омогућено је присуство овим расправама и састанцима, као и поступањем по захтевима за слободан приступ информацијама од јавног значаја“.

ФоНет/Данас