ВЕСТИ ИЗ СВЕТА

Тимур Блохин: Србија – од „Тужног јок“ до „Јужног тока“


Тимур Блохин: Србија – од „Тужног јок“ до „Јужног тока“

24. новембра биће одржана свечана церемонија у част почетка изградње српске деонице гасовода Јужни ток. Варење првог споја у месту Шајкаш посматраће из Београда, председник Томислав Николић, премијер Ивица Дачић, министри енергетике РФ Александар Новак и председник управе Гаспрома Алексеј Милер.

22.11.2013. Глас Русије, за ФБР приредила Биљана Диковић

Фото: РИА Новости

Фото: РИА Новости

Сви још памтите промрзле Србе са намрштеним лицима који су по наруџбини запалили заставу Русије, када је захваљујући вентилу заврнутом због кијевске политике део Европе, између осталог Балкан, остао без руског гаса? Са великом вероватноћом може се тврдити да ће за неколико година ова епизода коначно бити избрисана из сећања, а Србија претворити у транзитну земљу за „плаво гориво“, која је у стању да на својој територији чува велике обиме енергената. Као што се зна, у гасоводу капацитета 63 милијарде кубних метара на Србију отпада 421 километар.

Нажалост, процес претварања, како су назвали довитљвици „Тужног јок“ у „Јужни ток“, у Србији није текао глатко. Он је био праћен час сумњивим одуговлачењем које је натерало чак амбасадора РФ у Београду Александра Чепурина да позове да се не дискриминише Гаспром, час информационим кампањама које је требало да докажу да енергетски споразуми Москве и Београда пљачкају становништво земље. Између осталог, биће умесно да подсетимо да је Скупштина Србије скоро једногласно усвојила посебан закон за Јужни ток. За је било дато 176 гласова, против је било 12 посланика оних странака које ноћу сањају хоботнице плаве боје чији пипци-цевоводи обавијају Европу и бацају Србију у економску тамницу Русије. Њихови мотиви су непознати, али да претпоставимо да са тачке гледишта диверзификације њима је Набуко био занимљивији политички, а не економски избор који је пре неколико година стајао не само пред Београдом, већ, рецимо, пред Софијом. Ипак Набуко се испоставио гасоводом у којем је гаса „јок“, зато је и претрпео крах.

Чак они који су скептични према Јужном току признају да приходи од транзита плавог горива и особености конфигурације која претпоставља неколико кракова из Србије, позитивни су моменти. Уз то, како је недавно изјавила министар енергетике Србије Зорана Михаловић, пројекат изградње Јужног тока ће увећати БДП земље минимум за 5%. О другим предностима говори председник савета Агенције за енергетику Републике Србије Љубо Маћић.

Србија данас увози око 80% потребног гаса. Данас ми имамо само један прекогранични гасовод преко Мађарске и плаћамо веомо скупо транзит кроз ту земљу. Нови гасовод Србији обезбеђује сигурније снабдевање а свакако ће бити велики подстицај развоју економије државе. Мислим да је најављено да ће гас ићи од 2018 године. У периоду који ће следити после тога, неће се догодити више ситуације какве су биле пре пар година кад смо имали прекид гаса и то је свакако огромна промена.

Да подсетимо да по раније постигнутим договорима, финансирање пројекта (а то је више од милијарду и по евра) преузела је на себе руска страна – Србија ће вратити касније на рачун смањивања тарифа за транспорт гаса преко територије земље.

Нажалост, Јужни ток у датом тренутку није у стању да однесе брану бирократије ЕУ, за коју овај пројекат не само да није приоритетан, како се изјављује, већ је, сасвим је могуће, и непожељан, пошто не смањује зависност Брисела од испорука енергената из Русије. Последице тога видимо у пракси: буквално недељу дана пред почетак изградње српске деонице високи представник Европског енергетског удружења Дирк Бушле је изјавио да споразум између Москве и Београда има много противречности са европским правилима, на пример, чини немогућим за трећу земљу коришћење капацитета овог гасовода. У сличној ситауцији се налази још један учесник Јужног тока, Словенија. У трагању одговора на питање како ће бити решене ове противречности, ништа осим клишеа „време ће показати“ нажалост не можемо да додамо.