ДЕШАВА СЕ...

Буњевци: И поред притисака никад у Хрвате, увек уз Србију!


Буњевци: И поред притисака никад у Хрвате,
увек уз Србију!

Бачки Буњевци се не одричу ни себе ни матичне државе. Десетковала их кроатизација, али још се боре за своја права

27.11.2013. Ђ.ВУКМИРОВИЋ-Ј.ЛЕМАЈИЋ-Новости.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

rep-bunjevci-MALA-2

КАДА смо ми Буњевци, пре три века, као аутохтон народ, из Босне и Херецеговине, Далматинске Загоре и Далмације, дошли на ове просторе, Хрватска није постојала као држава, нити је била дефинисана хрватска нација. Цео прошли век протекао је у покушајима да нас учине Хрватима, тако је и данас, али ми се не одричемо ни себе, ни своје државе Србије.

– Да чинимо другачије, погазили бисмо светлу улогу наших предака који су, 25. новембра 1918. заједно са Србима одиграли кључну улогу у историјском присаједињењу Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији, а ми то, упркос притисцима, никада нећемо учинити – наставља Сузана Кујунџић Остојић, председник привременог руководства Националног савета Буњеваца (НСБ).

Овај Савет представља укупно 16.500 Буњеваца, колико их је било на попису становништва из 2011. Око 90 одсто концентрисано је у Суботици где је и седиште НСБ, а преосталих десет одсто у Сомбору. Пре 95 година, када су стали уз Србе и Србију, Буњеваца је, иначе, било чак 84.000, да би велика већина, у међувремену, била кроатизована.

– Похрваћивање Буњеваца је нарочито интензивно било после Другог светског рата, што није ни чудно јер је у мају 1945. Главни народно-ослободилачки одбор за Војводину донео наредбу у којој се, изричито, каже да буњевачка и шокачка народност не постоје и наредио да се сви Буњевци и Шокци, без обзира на њихово појединачно изјашњавање, третирају искључиво као Хрвати – објашњава Никола Бабић, такође члан привременог руководства НСБ.

rep-bunjevci-MALA-1
Категорија Буњевац се, додаје Бабић, поново појавила тек на попису 1991. када се за њу определило 19.500 људи. На наредном из 2002. укупан број је био за око 500 већи, да би, десет година касније, пао на поменутих 16.500.

– У задњој деценији, притисци на нас су, много софистицираније него 1945, само интензивирани. Прво, због коалиције ДС и ДСХВ на свим нивоима укључујући, донедавно, и град Суботицу, за Буњевце није било места нигде, посебно не у локалној самоуправи у којој, и данас, бројем и словима, ради само један човек који се тако изјашњава. Готово је излишно рећи да ниједан директор школе или неке друге установе у Суботици није Буњевац – каже Сузана Кујунџић Остојић.

Други, за опстанак Буњеваца неупоредиво опаснији начин кроатизације, настављају наши саговорници, јесте то што их као народ не признаје ни Католичка црква којој су, иначе, веома одани.

– Наша деца на школовање у католичка семеништа одлазе као Буњевци, а враћају се као Хрвати – вели, опоро, Бабић.

– Док је бискупија била у Калочи, у Мађарској, и наши свештеници су били Буњевци, попут Блашка Рајића, једног од кључних људи Велике народне скупштине. Када је премештена у Суботицу, а тиме и под директан утицај Загреба, ни име Буњевац се више не помиње! А ми само тражимо да нас, на нашој икавици, крштавају, венчавају и сахрањују.

И објашњење и изговор не само за црквене обреде, већ и за то што Буњеваца нема у општинским службама, укључујући и то што су једина мањина у Војводини која нема свој завод за културу, јесте то што њихов говор, односно језик још није стандаризован.

  • РЕГЕНТ АЛЕКСАНДАР, ПА ТОМАБУЊЕВЦИ имају четири национална празника, од којих је један и 25. новембар, датум одржавања Велике народне скупштине. Ове године, прослави је присуствовао и председник Србије Томислав Николић. И његово присуство и став да су Буњевци аутохтон народ, јесу за нас велико охрабрење и подстицај да истрајемо у борби за себе саме – кажу, углас, саговорници „Новости“.– Посебно ако се има на уму да Буњевце први човек државе које су се овде смењивале није посетио још од доласка регента Александра Карађорђевића 1919.

– После седам година посебне наставе коју, тренутно, у 13 школа, похађа 360 деце, за неколико дана ћемо, пошто смо обазбедили све сагласности, први пут добити своје уџбенике – каже Драган Копуновић, учитељ буњевачког говора и националне културе.

– Могли смо их и ми, као неке друге заједнице, практично илегално штампати, али би то било супротно и нашем темељном определењу да све радимо кроз институције и у интересу наше државе Србије коју многи, укључујући и оне који желе да нас присвоје, не поштују.

rep-bunjevci_620x0
ТРАЖЕ УКИДАЊЕ НАРЕДБЕ

БЕЗ обзира на то што од 1991. могу да се изјашњавају као Буњевци, припадници те националне заједнице ће покренути поступак да се наредба из 1945. којом им је то забрањено и формално укине.

– С обзиром на то да је наредбу донео Главни народно-ослободилачки одбор за Војводину, логично би било да то најпре уради покрајинска скупштина, а потом и републичка – каже Бабић.

– Будући да се покрајински парламент, у својим декларацијама о аутономији, позива управо на поратне комунистичке органе, биће врло занимљиво да ли ће прихватити наш захтев.

2 replies »