ГМО

Медицински факултет Нови Сад: ГМО – митови и чињенице


Медицински факултет Нови Сад: ГМО – митови и чињенице

„Any politician or scientist who tells you these products are safe is either very stupid or lying. The hazards of these foods are uncertain. In view of our enormous ignorance, the permature application of biotechnology is our enormous ignorance, the premature application of biotechnology is downright dangerous.“—David Suzuki, CC, OBC, Ph. D LLD, Geneticst

01.12.2013.Медицински факултет Нови Сад, за ФБР приредила Биљана Диковић

Charles-Darwin-Maze-2-web
     Док неки људи у генетски модификованој храни виде логичан и нужан развој науке и њене примене у пољопривреди, други се залажу за органску храну.
Где је истина?
Шта је заправо генетски модификована храна најбоље можемо објаснити на основу следећег примера: Генетски модификован клип кукуруза има у својој ћелији убризган ДНК бактерије. Такав ДНК производи отровни пестицид у самој ћелији биљке. Овај пестицид се не може опрати и никада и никаквом обрадом намирнице неће нестати. Он завршава у вашем телу. Са, за сада, (не)познатим последицама по здравље.

ГМО – митови и чињенице

 Погледајте ову илустрацију кукуруза. Да ли можете да пронађете разлику?
Не, не можете. Али, клип кукуруза лево има у својој ћелији убризган ДНК бактерије. Такав ДНК производи отровни пестицид у самој ћелији биљке. Овај пестицид се не може опрати и никада и никаквом обрадом намирнице неће нестати. Он завршава у вашем телу. Са, за сада, (не)познатим последицама по ваше здравље и озбиљном сумњом на озбиљне последице чак и на ваше потомке.
У левој колони су приказани најчешћи митови везани за ГМО, док су у десној колони дата објашњена која сте могли сами да гуглате, али нисте имали времена. Зато сад читајте и „делите“ даље овај чланак. Тако дајте свој допринос у борби против ГМО! „Отворимо“ људима очи! СТОП ГМО!
Митови о ГМО
Истина о ГМО

Користи се мање
пестицида у производњи

Биљка добија ген којим сама постаје пестицид. Такву биљку једемо. Не ону која је прскана пестицидом споља, већ ону која у себи носи ген отрова за инсекте.
У еколошком смислу је прихватљиво, јер мање пестицида одлази у ваздух, воду, земљиште и не загађује се околина.
Нарушава еко-систем јер ГМО биљка оштећује друге, природне организме. На пример, ген који има особину пестицида, доказано уништава пчеле и лептире.
Смањује трошкове агробизниса и повећава профит у пољопривреди.
Поскупљује производњу на дужи рок: ГМО садржи ген терминатор, који приморава пољопривредника да сваке године изнова купује семе. Пољопривредник осим за семе, плаћа патентна права власнику патента од свог приноса, сваке године.
На мањем простору производи се већа количина засада и успева већи принос.
Земљиште на којем се једном посеје ГМ семе, наредних 10 година је јалово за сваку природну културу која је раније била сејана традиционалним начином.
ГМО производња је строго контролисана у лабораторијским условима и тестирана за људску употребу.
Ниједан тест који је спровео произвођач није трајао дуже од три месеца, на основу чега се не може са сигурношћу тврдити да је ГМО безопасан за људско здравље на дужи рок.
ГМО је допринос савремене науке у смањењу болести и алергија јер је ГМ храна бољег нутритивног састава и богатија витаминима од оне која се налази у природи.
Ниједна лабораторијски произведена биљка не може имати за човека вреднији нутритивни састав од оне биљке која је настала природним путем, у природи. Доказано је да ГМ храна повећава алергијске реакције и ствара нове.
Европска унија нас присиљава да прихватимо промет, трговину и гајење ГМО да бисмо постали чланица ЕУ.
Само 6 од 27 држава чланица ЕУ одобрава ГМО на својим територијама. Регулативе у ЕУ дају слободу чланицама да саме доносе одлуке по овом питању, без икакве сметње.
 ГМО пре свега помаже
смањење глади у свету.
Број гладних у свету се није смањио значајно у последњих 20 година колико се лабораторијски производи ГМО семе.
ГМО је храна за сиромашне, јер је органска или конвенционална производња хране прескупа.
ГМО појефтињује производњу процесуиране хране, што не смањује цену тог производа у продавници. Јефтиније је за прерађиваче хране, а не за конзуманте.
Човек је одувек интервенисао у природи, оно што је било калемљење некад, данас је лабораторија и манипулација генима, као одговор на коришћење науке у свакодневном животу.
Калемљење биљака у природи и разбијање ћелије и убризгавање гена другог организма није исто. Први процес је помоћ човека природи, други је манипулација природом зарад профита. Два пса можете укрштати без опасности по врсту, али ван лобораторије не можете укрштати парадајиз и рибу, што ГМО чини.
Државе чланице ЕУ које су одобриле ГМО усеве на својим територијама, имају веће приносе по хектару, па самим ти и профит од пољопривреде.
Потпуно нетачно. Према подацима FAOSTAT-а, у периоду од 2005. до 2010. Србија је имала веће приносе по хектару него Румунија или Словачка, које гаје ГМО на својим њивама.
ГМО увек може да се засади на одређеном и ограниченом подручију, човек увек има слободу да бира да ли ће да узгаја традиционално или ГМО семе.
ГМО биљка се не може ограничити на један простор, јер се њен полен шири на околну природу и биљке. Познат је случај у Канади, када је ГМО култура са суседне њиве оплодила културу њиве са традиционалним семеном, а произвођач семена је одмах затражио од власника некада традиционалне и сада загађене њиве плаћање патентних права за принос. Прво овакво суђење малог човека против велике корпорације.
Домоћи пољопривредници су заинтересовани за ГМО, због већих приноса, а то ће генерално повећати профит у области пољопривреде и код нас.
Пољопривредници су већином заинтересовани за конвенционалну производњу а не ГМО, а увођење ГМО семена ће трагично угрозити домаће сменарство и скинути нас са листе пожељних извозника, јер се више нећемо разликовати од осталих.
ГМО ће обогатити и оснажити сељака, а то је основа за излазак из кризе.
ГМО ће обогатити једино и искључиво произвођаче овог семена и производа за заштиту семена и њихове заступнике и дистрибутере. Дугорочно гледано, ширењем ГМО, храна на свету ће бити монополизована и биту у власништву неколицине великих хемијских индустрија.
Мање је штетан ГМО од пестицида и хербицида за људску исхрану.
Србија је по потрошњи пестицида испод европског просека. Проблем са пестицидима и хербицидима је проблем каренце, времена (одређеног броја дана) које је неопходно да прође између последњег прскања и бербе. У Србији се не поштује каренца, јер сељак тежи да што пре изнесе бербу пред купца. Када би се то регулисало, штета од пестицида по људско здравље не би постојала.
Не постоји ниједно валидно истраживање које доказује штетност ГМО за природу, људе и животиње.
Постоје бројна истраживања која доказују штетност ГМО по природу, људе и животиње, али су брзо дискредитована, увек са становишта методологије истраживања.
Светска Трговинска Организација (СТО) условљава пријем у чланство дозволом за увоз, трговину (и узгој) ГМО
Истина. Исто тако, најновија чланица, Русија, примљена летос, у октобру забрањује ГМО након резултата истраживања француских научника. Какве ће то последице на њихово свеже чланство имати, видећемо. И, нетачно: СТО не тражи да узгој ГМО буде услов за чланство.

Извор: