Бомбардовање

ИСТИНА СЕ КРИЈЕ: Осиромашени уранијум нас још трује


ИСТИНА СЕ КРИЈЕ: Осиромашени уранијум нас још трује

Генерали Војске Југославије упозоравају да се последице бомбардовања не санирају. Истина о радиоактивној муницији гура се под тепих због односа према Западу

12.12.2013. Новости.рс

НАТО АГРЕСИЈА НА СРБИЈУ - Бомбардовање 1999.

НАТО АГРЕСИЈА НА СРБИЈУ – Бомбардовање 1999.

СРБИЈА већ готово 15 година нема политичке воље, снаге и храбрости да пред међународну заједницу изнесе комплетан проблем бомбардовања муницијом осиромашеним уранијумом. А требало би да се дефинише национална стратегија уклањања последица штетног зрачења.

Ово је, између осталог, речено у среду на скупу „Војска Југославије у одбрани од агресије НАТО 1999. године“, који је организовао Клуб генерала и адмирала Србије. Учесници округлог стола највише пажње посветили су последицама коришћења муниције са осиримашеним уранијумом, али и војном здравству, страној пропаганди и епилогу реформе оружаних снага.

– Питање коришћења муниције пуњене осиромашеним уранијумом Србија због односа према западним земљама већ годинама гура под тепих – каже генерал у пензији Слободан Петковић. – Потребно је хитно организовати праћење, лечење оболелих, а и помоћ становништву које је засуто овом муницијом.

На територији Космета током рата 1999. испаљено је више од 31.000, а на другим локацијама више од 5.000 пројектила са осиромашеним уранијумом. Земљишта затрована осиромашеним уранијумом су и код Врања, Бујановца и Прешева. Ова подручја су ограђена бетонским стубовима, постављене су табле упозорења, али становништво није информисано о опасностима.

МАРГИНАЛЦИ И НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

ГЕНЕРАЛИ у пензији истичу да су Војску Србије у годинама које су за нама реформисали приучени или безбедносно полуписмени војни аналитичари, невладине организације и функционери партија. – На сцену су ступили реформатори који су војску довели у стање да не може самостално да спречи спољну агресију, нестабилност или сепаратизам – истиче адмирал Антић. – Све је учињено да војска буде сервис НАТО-а за мировне и хуманитарне инервенције широм света.

– Држава је још 2000. започела програм превенције и праћења здравственог стања припадника војске који су дошли у контакт са уранијумом, али је он прекинут – подсећа Петковић.

Осиромашени уранијум и пораст малигних болести за више од 100 одсто у односу на период пре бомбардовања само су једна од последица НАТО агресије.

Према мишљењу учесника скупа, рат у другом облику није завршен ни после борбених дејстава. САД и НАТО су почели са разградњом војске, која им је 1999. на Космету на војном плану очитала лекцију из успешне одбране.

– Разбијање војске, под маском реформе, учињено је прво уништавањем њене организације, а настављено довођењем људи који су успоставили организацију у корист интереса агресора из 1999 – истиче адмирал у пензији Бошко Антић.

Систем одбране, према Антићу, разорен је изручењем Хагу челних генерала одбране од агресије, пензионисањем командног кадра, разбијањем официрског кора, али и бригадним системом због кога су нестале армије, корпуси и дивизије. Драстично је смањено бројчано стање војничког кадра, а укидањем војног рока доведена је у питање борбена спремност Војске за супротстављање опасностима које нам још увек прете.