Љиљана Јовановић

ПОТРЕСНЕ СЦЕНЕ ИЗ РУМУНИЈЕ: Шеврон је стигао у ЕУ, сада мештанима ОТИМА ПРАВО НА ЖИВОТ, ЗЕМЉУ, ВАЗДУХ, власт и полиција штите странце… (фото и видео)


ПОТРЕСНЕ СЦЕНЕ ИЗ РУМУНИЈЕ: Шеврон је стигао у ЕУ, сада мештанима ОТИМА ПРАВО НА ЖИВОТ, ЗЕМЉУ, ВАЗДУХ, власт и полиција штите странце… (фото и видео)

Служба владе државе туђину а не свом народу већ је виђена и још траје и у Србији, што је направило многе проблеме, неке нажалост са несагледиво опасним последицама, а овај пут говоримо о случају „фрацкинга“, истраживања у сврху постављања процеса производње природног гаса методом хидрауличног фруктуирања, америчке корпорације Шеврон у Румунији где је власт наредила репресивне мере и увела ванредно стање на терену, а све да би Шеврону обезбедила безбедно уништавање животне средине у земљи у којој су власт, а у селу где се мештани баве пољопривредом и немају друге изворе прихода, свесно стају на страну трајног уништења живота на овом подручју… И у овом случају власти не воде рачуна о националном интересу, личним правима грађана, као и о очувању животне средине.

13.12.2013. ФБР аутор Биљана Диковић, ФБР превод Љиљана Јовановић

rt oktobar 16

Оно што амерички терористички корпоративни капитализам чини свом народу и широм света граничи се са геноцидом, јер им је профит важнији и од човека и од природе коју бесомучно уништавају (оружје-ратна дејства ван своје државе, хаарп, биотехнолошки тероризам хемијом распршивањем из авиона, гмо у храни за људе и животиње, вакцинама, лековима…).
Свесни шта им се догађа, људи у угроженим местима протестују и на разне ненасилне начине се боре против тога, али владе држава које подржавају америчке корпорације поред тога што не чују свој народ и не виде проблем за своју земљу, они још примењују и фашистичке методе према својим грађанима који се буне: увели су им „контролисано време кретања и окупљања“, затварају их, кажњавају кривично и новчано…

УС енергетски гигант Шеврон (Chevron) саопштио је у недељу да је наставио са радом на пројекту истраживања гаса из шкриљаца у Румунији, упркос великим протестима против пројекта претходних месеци и потпуног застоја у раду пре неколико дана. Шеврон је обновио активности у Пунгесхти, селу области Васлуј у североисточној Румунији, које је прво од три истражна места за које је добио дозволу од власти Румуније. У суботу су становници села, заједно са противницима овог пројекта, волонтерима, по други пут прекинули истраживања после средине октобра када је Шеврон био принуђен да обустави свој рад. Активност је настављена у понедељак, али је трајала само пет дана, до суботе када су демонстранти демонтирали ограду коју је поставио Шеврон са повицима „Шеврон идите кући“… Око 20 људи је ухапшено од стране полиције, а неки од њих добили су да плате новчане казне за ометање Шеврона, од стране локалних власти.

Америчка компанија Шеврон се суочава са снажним противљењем становништва у сиромашним, неразвијеним подручјима у североисточној Румунији, где је компанија добила дозволу за истраживање на три локације. Многи људи се плаше од еколошких ефеката контроверзног метода вађења шкриљаца – хидрауличним фрактурирањем. Иначе, овај метод је забрањен у Француској и Бугарској због његових штетних утицаја на животну средину, а у априлу ове године појавила студија америчког Универзитета Дјук (Duke) која открива и даје потврду загађења (контаминације) воде за пиће у бунарима који су у близини локација за бушење шкриљаца гаса у САД-у.

Да би спречили даље протесте против рада стране компаније румунске власти су објавиле да су прогласиле Пунгести и околину 15.новембра 2013. за „област од посебног безбедносног значаја“. По тој одлуци су распоредили значајне снаге полиције и жандармерије у област Пунгести, а полиција и жандармерија ради по налогу власти – поставили су барикаде на улазима у села и прегледају аутомобиле који иду и долазе, контролишу и записују свакога ко улази и излази из те области, а као разлог наводе „безбедност људи у локалној заједници јер је било инцидената у тој области“…
Приступ месту где се налазе машине Шеврона је забрањен, „логор отпора“ људи који су претходних дана протестовали је уклоњен, свака врста протеста је забрањена, становници села Пунгести кажу да је „присуство полиције испред сваке куће“… У околини, у периоду у коме су се одржавали протести посебно је поред села Пунгести село Силистеа под притиском полиције… Из тог села је већина демонстраната па полиција ограничава саобраћај, пешаке легитимише, сваког ко пролази кроз то подручје, људе са стране али и мештане који иду у продавницу, на посао, на лечење или у посете комшијама. У среду се, приликом саслушања ухапшених у суду, испред суда окупило у тишини око 20 демонстраната који су држали плакате и флајере на којима је писало да је њихов протест против намере да Шеврон врши истраживања шкириљаца гаса у подручју Силистеа.

ЕВО ШТА СЕ ДОГАЂА У РУМУНИЈИ…

Сукоб антитерористичке јединице и демонстраната, који су упали на поља Шеврона

Chevron & Police against people@Romania

Румунски демонстранти су се 7.децембра 2013 ујутру, сукобили са румунским жандарима, када су демонстранти поломили ограду око поља на којем се налази преко канала којим је ограђен терен америчког енергетског гиганта Шеврон у Пунгести (Румунија), а жандарми применили мере репресије да би их уклонили са терена Шеврона.

rt 1

Новинарка Луси Кафанов у извештају са места догађаја за РТ, када је полиција покушала да прекине демонстрације оних који су упали на простор Шеврона, јавила је да се око 250 демонтраната сакупило у околини села Пунгести, који су мирно протествовали и узвикивали поруку: “Шеврон  иди кући” . Догодило се да је неколико учесника протеста претрчало пут, поломило ограду, на територију која „припада Шеврону“ део од 20 хектара које имају у Румунији. Тада је ситуација ескалирала, позвана је жандармерија за разбијање демонстрација, што је “веома подгрејало” ситуацију и тада  је дошло до сукоба са полицијом, неки су и ухапшени. „Видели смо неке демонстранте повређене али и неке полицајце повређене. Одвезени су санитетским возилима. Видели смо да је 4-5-оро ухапшених можда и више, али не можемо да потврдимо“ – јавила је Кафанова.

rt lusi chevron go home

Након ових демонстрација Америчка фирма је објавила да прекида радове на пољу где се врши експлоатација. “Шеврон је данас објавио да зауставља радове на пољима око Силистеи, у округу Пунгестиа, у Жупанији Василуи, као последицу несигурности због незаконитих и врло насилничких демонстрација.”

Али, амерички енергетски гигант Шеврон је био упоран да настави своје радове на истраживању уљаних шкриљаца, иако је само недељу дана раније полиција за разбијање демонстрација растурила демонстрације, и кампове око Шевроновог објекта у којима су били сељаци који су протествовали против Шевронових планова. Да би спречили Шеврон да почне са реализацијом планова на бушењу и упумпавању у земљште, сељаци из Пунгестија, су почели да кампују на приватном земљишту у близини Шеврона, где је било планирано да се прави бунар. Камп је био поприште демонстрација дуже од месец и по дана, у који су долазиле хиљаде људи из читаве Румуније. Сукоб између жандара и демонстраната десио се тек почетком децембра.

rt 2rt 3rt 4
Поље око Пунгестија је предмет дуготрајних сукоба, и контроверзи, (супротности). Сељаци су веровали да се налазе на огромним природним резервама у облику уљаних шкриљаца).
Према информацији из САД, Румунија има 51 трилиона кубних стопа резерви гаса, како су изјавили у Америчкој администрацији за природне ресурсе.

Према извештају АФП демонстранти су тражили оставку Румунског премијера Виктора Понте. Он је постао веома велики заговарач енергетских извора  из уљаних шкриљаца, мада је пре избора био њихов велики противник. Али румунски демонстранти и заштитници природне средине се боје да технологија вађења шкриљаца хидрауличним убацивањем или “продирањем” (“hydraulic fracturing, or “fracking,”) може веома да загади животну средину. Они сматрају да би упумпавање вреле воде и хемикалија у дубоке слојеве под земљом, под високим притиском могло да загади залихе подземне пијаће воде.

Шеврон је тужио демонстрантеу Пољској и на тај начин их спречио да уђу на земљиште које је компанија планирала за истраживање и рад оваквом методом, компанија је изјавила да су грађани прекршили право приватне својине Шеврона, и покушали да уђу у 4 поља које имају у Пољској, на којима се из уљаних шкриљаца вади нафта.

Демонстранти се јављају не само у Европи, то се дешава широм света. “Читава индустрија ради на принципу “АКО” – без крајњих информација, шта ће гас чинити у дубини, нема  дефинитивних обећања о сигурних процедура, читава индустрија је увијена у превише “АКО” и “АЛИ” а то је разлог који мотивише све оне који протествују широм света” – један од противника “hydraulic fracking” технологије Анди Чиба (Andy Chyba) за RT.

***

ДА СЕ ПОДСЕТИМО: СУД ЕКВАДОРА ЗА „АМАЗОН КАО ЧЕРНОБИЉ“ ДОНЕЛА РЕШЕЊЕ ДА ШЕВРОН ИСПЛАТИ 19 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА ОДШТЕТЕ ЗЕМЉИ ЗА КАТАСТРОФАЛНО УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ У ТОКУ РАДА НА ТЕРИТОРИЈИ АМАЗОНА…

amazon-ecuador-kid

Пре две године еквадорски суд донео је решење да Шеврон плати 19 милијарди долара за еколошке штете које је направио реци Амазон, областима у којима је радио као штету по животну средину.
Шеврон је безобразно и дрско одбио чак и да се извини, па још најавио да ће уместо плаћања наставити своју прљаву борбу доводећи у питање легитимитет суда који је пресуду донео и рекао да сумња у „владавину права у тој земљи“… Зна се, и доказано је у судском поступку, да су ово „јаке речи“ компаније која је између 1964. и 1990. имала такве „лоше праксе управљања отпадом“ због које је 1.400 људи умрло. Тих година је Шеврон бацио милијарде литара отпадних уља и воде у површинским коповима чиме су загадили ловишта, разорили земљишта и усеве, убили стоку, и подигли стопу оболелих од рака на висок ниво међу становништвом.
Текасо, којег је касније купила база Шеврона у Калифорнији, признао је штету и обећао 40 милиона долара за чишћење после радова, али то је у односу на решење суда од 19 милијарди долара наравно мало и недовољно, не рачунајући немерљиву штету коју су нанели животној средини, људима и природи, пољопривреди и животу уопште на територији после њих… Шеврон се иначе хвалио да је 19 милијарди долара зараде имао само у току 2010. године.

***

ШТА ЈЕ ТО Hydraulic fracturing-“fracking”, ПРОЦЕС, ПОСЛЕДИЦЕ?

Хидраулична ломљења (Hydraulic fracturing-“fracking”), или „фрацкинг“, је процес бушења и убризгавање течности у земљу под високим притиском у циљу ломљења стене-шкриљаца  да би се ослободио природни гас из ње.

howfrackingworks_1

У САД-у постоји више од 500.000 оваквих активних „бунара“ природног гаса.
За свако ломљење од почетка до краја процеса потребно је 1-8 милиона литара воде. Вода се меша са песком и хемикалијама да би се направила та течност за „фрацкинг“ и за једно ломљење користи се око 40.000 литара хемикалија.
Око 600 хемикалија се користе да би се направила „фрацкинг“ течност, укључујући и познате канцерогене и токсине, као што су: methanol, hydrochloric acid, formaldehyd, uranium, mercury, ethylene glycol… А онда се „фрацкинг“ течност под притиском убризгава у земљу кроз избушени цевовод.
Када та мешавина течности (хемикалија и воде) дође до краја цевовода у „бунару“ притисак који створи на путу до стене изазива пуцање шкриљаца и тако прави пукотине кроз које природни гас треба да се улива у „бунар“.

Током овог процеса, метан гас и ОТРОВНЕ хемикалије цуре из система и контаминирају (загађују, трују) подземне области које се налазе у близини бунара, односно места где се обавља „фрацкинг“. Концентрације метана су 17 пута веће у бунарима пијаће воде у близини места „фрацкинга“ него у нормалним, природним условима код пијаће воде у бунарима.
Контаминирана вода се користи и за питку воду за оближњим градовима. Било је више од 1.000 документованих случајева контаминације воде поред области бушења гаса, као и случајева и проблема осетљивости, респираторних и неуролошких оштећења услед коришћења загађене воде.

Оно што представља још једну трајну опасност од „фрацкинга“ је то што само 30-50% од „фракцкнг“ течности се „изгуби“, а остатак 50-70% отровних (токсичних) течности остаје у земљи и није биоразградив. Та и таква „Фрацкинг“ течност као отпад остаје у отвореним јамама да испарава, ослобађајући штетне VOC’s (volatile organic compounds) – испарљива органска једињења у атмосферу, стварајући загађеност ваздуха, киселе кише, и земног озона.

На крају, хидраулични „фрацкинг“ производи у САД дневно неколико стотина хиљада барела природног гаса, али цена за то је загађење и поремећај природне средине, животне средине, безбедности и опасности за здравље људи.

Направљене су бројне студије о овом методу „вађења“ природног гаса из уљних шкриљаца, постоје и организације широм света и у САД-у које се боре против овог начина рада, због свега наведеног што уместо да донесе добро, доноси само новац компанији која то ради, а на другој страни су ипак живи људи, природа, вода, животна средина уопште – живот…

fracking contaminated wather

***

План Шеврон-а за Европу...

План Шеврон-а за Европу… жуто: испитивања, црвено: већ се ради експлоатација

Украјина

Украјина

Бугарска

Бугарска

Брисел, октобар 2012.

Белгија, Брисел, октобар 2012.

Њујорк

Њујорк, САД

Румунија 2013.

Румунија 2013.

ПРОТЕСТИ 2013.

ПРОТЕСТИ 2013.

***

Објављено у 03.12.2013.
no democracy in romania! chevron kills! ban fracking in europe!!!!

———-

Референце:
*http://www.dangersoffracking.com/*http://cartss.colorado.edu/Fracking.html
*http://www.foeeurope.org/Solidarity-with-Punge%C5%9Fti-071213
*https://www.facebook.com/groups/frackoffromania/
*http://www.vrn.ro/teroarea-continua-la-pungesti
*https://www.facebook.com/RevNews
*FBFracking Free Ireland – Brussels
*http://rt.com/news/chevron-fracking-protest-clashes-884
*http://www.dunavmost.bg/video/item/1601-rumantzi-protestirat-sreshtu-prouchvaniyata-na-amerikanskata-petrolna-kompaniya-shevron.html