ДЕШАВА СЕ...

ЕУГЕНИКА у примени – МОНСТРУОЗНИ експерименти на деци целог света регулисани законима?!


ЕУГЕНИКА у примени – МОНСТРУОЗНИ експерименти на деци целог света регулисани законима?!

Ако сте погледали славни филм из 1975. „Лет изнад кукавичјег гнезда“ вероватно се сећате узнемирујућих сцена у којима се на пацијентима менталне установе извршавају лоботомије предњег можданог режња, или сте вероватно запамтили сцену у којој Jack Nickolson-а третирају јаким електро шоковима.

12.03.2012.  за ФБР приредила Б.Диковић

С новим еугничким законом, аустралска деца би се требала стерилизовати без дозволе родитеља!?

Данас те ужасне форме такозваног менталног здравства би требале бити окрутни реликти прошлости, али нови предлог закона у Аустралији заговара да се тако понаша с децом без одобрења родитеља, чак и да их се стерилизира без одобрења родитеља!

Влада Територија Западне Аустралије и њихова комисија за ментално здравство – WAMHC је у бити прихватила предлог новог закона о менталном здрављу с којим се заобилази родитељска улога у процесу менталне „скрби“ те се чак дозвољава управљање с децом млађом од 18 година и омогућава се доношење било каквих одлука гледе третмана укључујући и одлука да ли их се треба стерилизирати или да ли им треба уништити одређено подручје мозга с ужасном операцијом то јест лоботомијом.

Ако „професионалци“ на плану менталног здравља могу увјерити ђецу да су им такве операције и третмани потребни, тада најмлађи становници Аустралије постају предмет „отвореног лова“ и роба у мрачним плановима модерне еугенике.

Ова нам се информација чини готово као лош сценариј каквог језивог филма, но у стварности је ово потпуно документирано право WAMHC-а по закону Мental health Bill 2011, који можете прегледати овде – Mental Health Bill 2011

Еугеничари желе стерилизовати децу Аустралије без знања родитеља

У болесним умовима (не)људи на позицијама од власти широм света, стварани су и стварају се закони с којима се деца одвајају од родитеља и с којима се на деци врше медицински експерименти у пуној тајности, такве ствари се у потпуности уважавају и подржавају од медицинске науке. Таква форма малтретирања и ужасног експериментирања над децом је баш оно за што се залаже WAMHC у њиховом предлогу закона.

Постају ли деца предмет за експериментирање и мучење по новим еугеничким законима?

На страницама 135 и 136 предлога закона (странице 157 и 158 у ПДФ документу) се види дио који се односи на стерилизацију с објашњењем у којем стоји следеће:

„Ако психијатар одлучи да је дете млађе од 18 година потпуно сазрело у одраслу особу, тада је дозвољена стерилизација без дозволе родитеља.“

У истом се ужасном документу наводи како родитељи о таквом поступку никада неће бити обавештени те да једино начелник психијатрије има право знати овакву информацију и одлучивати о њој.

Ово звучи једнако невероватно као и програм еутаназије који се одвијао током тридесетих година XX века у нацистичкој Немачкој, када су нацисти прво започели с тајним програмом стерилизације особа с психичким сметњама у операцији под називом Т4. Овај еугенички програм се касније интензивирао у нацистичким конц-логорима смрти где су се стерилизирали, мучили и убијали; деца, жене и мушкарци како би се изводио експеримент етничког чишћења и уклањања неподобних.

Медицинске власти желе по сопственом нахођењу децу затварати у психијатријске болнице на неодређено време, и по жељи их такође везивати и подвргавати процедурама намерног оштећења мозга.

Све ово постаје још горе јер се у предлогу закона дозвољава присилно затварање деце у психијатријске болнице на неодређено време чак и ако се само сумња да дете има менталну болест! За време присилног задржавања у психијатријској болници дете се без поговора може присилити на узимање различитих лекова и средстава за умирење, може га се стављати у самицу и завезивати по жељи и такође се на детету може направити лоботомија или третмани електрошоковима с којима се мозак за стално оштећује.

Но ако мислите да је то најгоре што се предлаже у овом закону, онда сте се преварили. Ако се нови закон усвоји више неће бити потребно да с децом управља медицинско особље које је специјализирало рад с децом која имају менталних проблема, већ ће начелници психијатрије моћи овластити било кога да отме наводно ментално болесно дете од родитеља и да га затвори у менталну институцију без дозволе родитеља. 

Некада се Аустралија сматрала земљом завидног нивоа демократије. Комисија за ментално здравље ће узимати у обзир коментаре на овај закон до 09.03.2012.

Начин на који је овај предлог закона је ужасавајући – али није изненађујући – јер се слични закони стварају у САД-у и другим земљама света.

Калифорнијски гувернер Jerry Brown је недавно одобрио предлог закона за сенат Bill 499, с којим се дозвољава то јест обвезује ваксинисање деце старије од 12 година с ХПВ (Људски папилома вирус) који је направио Гардасил, те друге вакцине као што су за Хепатитис Б и за остале полно преносиве болести, такво ваксинисање ће се радити без дозволе и одобрења родитеља.

Но људи из Аустралије треба да знају какав им страшан закон виси над главама, они би свакако требали и у што већем броју оспорити овај закон и послати своја мишљења WAMHC-у како закон не би ступио на снагу.

Своје мишљење о овоме ненормалном закону можете послати на ову адресу електронске поште. Или послати писмом на:

GPO Box X2299
Perth Business Centre, W.A. 6847
Australia

Крајњи рок је 09.03.202., ако се нешто не уради до тог дана, пријетња је да ће се овакви закони имплементирати и у другим државама.

Ово је изнимно важна информација против таквих закона се треба борити јер се на такав начин легализира тиранија и неправда над људима не само Аустралије већ и у другим државама које ће се угледати на Аустралију и њено законодавство о менталном „здрављу.“

НАУЧНА ДИКТАТУРА: Нова Еугеника – контрола становништва модерним методама! Део: 1

Еугеника – где нас је довела вера у науку с којом управљају корпоративне и финансијске психопате?

Историјски гледано, људска се прича може свести на борбу између слободног мишљења и изражавања и ограничења елите на власти које желе доминирати државама, ресурсима и људима. Највећа претња елити на власти су: знање, свесност, критичко размишљање и на такав начин стимулирана популација.

Да светом владају нормални људи, би ли се пролила једна капља крви? Би ли се ратовало на све стране?

Та претња се манифестовала пуно пута кроз нашу прошлост, у различитим друштвима, на различитим местима и у различитим периодима. Идеје слободе, демократије, цивилних и људских права, једнакости и равноправности су на себе сваљивале бес структура на власти и система контроле сваки пут када би се о њима активно говорило и још активније тражило да се имплементирају.

Највећи успеси људског ума – без обзира јесу ли то успеси из уметности, науке или философије – су настали кроз изазивање и пркошење системима владања и контроле. Највећа људска трагедија и мизерија је настала из тих истих система власти јер је елита увек тражила начин да управља свиме на планети укључујући и начин на који ми размишљамо и начин на који делујемо или не делујемо.

Occupy покрет је настао због невероватних неједнакости између богатих и сиромашних и због схватања да нама владају психопате које није брига за ништа друго осим још веће моћи и још више новца!

Тренутно се наш свет налази на највећој раскрсници коју је наша врста икада имала прилике искусити. Ми се налазимо на прагу глобалног политичког буђења, што се лако да видети из нетолерисања људи према пирамидама власти и редовним и глобално присутним протестима који настају под различитим именима и у различитим државама, али који имају – сви до и једног – један заједнички фактор, а то је незадовољство владајућима, распоредом новца и рада те условима живота. То буђење је настало из властитих искустава популације и личног незадовољства након схватања да нас лажу, варају, воде у пропаст, да нам се смањују људске и друге слободе и да се нама покушава управљати онако како се управља обичним марионетама. Ништа у историји није било толико опасно за елиту на власти као наша тренутна жеља за правдом, слободом и здравим животом.

Интернет настао као помоћ у случају потпуног уништења у нуклеарном рату, да би елита могла комуницирати међу собом, данас је највеће оружје у борби против те исте елите.

Ова врста буђења је и те како пуно потпомогнута технолошком и интернет револуцијом и напретком масовних медија у којим свако може заобићи свакодневну контролирану пропаганду моћника на власти. Интернет који је настао као секундарни начин комуникације у случају избијања нуклеарног рата између команде војске и периферних јединица, данас се претворио у највећу опасност потпуној контроли популације, што се јако лепо може видети недавним покушајем увођења потпуне цензуре интернета кроз СОПА и ПИПА законе.

Хитлер је и те како користио научну диктатуру засновану на нацистичкој еугеници, но он је није измислио.

Кроз сву нашу историју тирани, деспоти, самозвани лидери, аутократи, непотисти, нарцисоидне фигуре, психопате и сваке врсте самопрокламованих спаситеља су терорисали и малтретирали популацију. Након другог светског рата, захваљујући многим покретима за слободу мишљења и грађанске слободе, патокрација – владавина психопата је на први поглед устукнула пред огромном жељом људи да направе бољи и праведнији свет. Но уместо бољег света добили смо челични загрљај патокрације. Понерологија – научна студија о пореклу зла, је постала наша сурова стварност. Понерологија нас не мора интересовати, она нам може бити одвратна и пре-неверватна, али нас се она и те како тиче. Патокрација данас влада кроз корпоративну и банкарску психопатију, и ако се ми о њој не информишемо и не научимо како изгледа сва њена шминка, никада се нећемо од ње ослободити и никада заиста нећемо бити слободни људи.

Психопате на власти су с годинама научили да нашу жељу за знањем могу управљати и обликовати на жељену страну, онако како они то желе, да нас могу „зачарати“ новом врстом религије (с обзиром да старе врсте религије више нису толико моћне као пре хиљаду година) та нова врста религије је наука, а нови начин корпоративног и банкарског психопатског владања је „Научна диктатура.“

Aldous Huxley, писац или пророк?

1932. године Aldous Huxley је написао негативну утопију под називом „Нови врли свет“ – Brave New World, у којој је предвидио стварање научне диктатуре. У свом есеју 1958. под називом: „Ревидирани нови врли свет“ Huxley је открио колико је свет напредовао ка његовој негативној утопији:

У политици би потпуно развијена научна теорија или филозофски систем био тоталитарна диктатура. У економији би еквивалент предивно компонованом делу био савршено уштимана фабрика која доноси брдо новца, у којој су радници потпуно уштимани с машинама. Жеља за владањем може начинити тиране од оних који се представљају као „људи који чисте неред и сређују проблеме.“ Класификација „мира“ и „реда“ је обично тек оправдање за деспотизам.

Huxley је тада објаснио да ће: „Будући диктатор јако зависити и требати армије високо квалификованих и обучених социјалних инжењера с којом ће они пропагирати нову науку.“

Тада је Huxley направио језиву и потпуно тачну претпоставку онога што се данас догађа: „Двадесет и прво столеће ЋЕ БИТИ ЕРА СВЕТСКИХ КОНТРОЛОРА, који долазе из научне касте система Новог Врлог Света или Новог светског поретка.“

Bertrand Rusell, научник или видовњак који је знао што ће се догодити са светом пре више од 60. година.

1952., Bertrand Rusell британски филозоф, историчар, математичар и социјални критичар је написао књигу под називом: “Утицај науке на друштво“ – The Impact of Science on Society, у којој је упозорио и открио како наука и технолошка револуција мења свет и да ће на крају променити само друштво. У својој књизи Rusell објашњава:

„Држим да ће политици у будућности бити од највеће важности масовна психологија! Масовна психологија, научно речено, није напредни део науке… Но она ће и те како постати важна политичарима, без обзира да ли кроз политику желе постати богати или желе владати људима. Наравно да је масовна психологија наука која је протекла из индивидуалне психологије, но она омогућава начин владања људима на исти начин на који су римски владари одлучивали да ли ће нетко живети или умрети с показивањем палца горе или доле за време гладијаторских игара, та врста владања неће морати имати никаквог здравог разума. Но она ће требати још пар јако важних ствари, а то су модерне методе пропаганде.

Масовна психологија + масовна пропаганда = МАСОВНА ХИПНОЗА.

На тај начин ће се масе „едуковати“ у жељеном правцу тако да се палцем више неће требати показивати ко заслужује живети, а ко не, људи ће мислити да су сами донели одлуке које су најбоље за њих на основу „знања“ и неће схватати да је реч о пропаганди.

Религија ће у будућности такође имати јако важну улогу, јер ће бити оних који ће сматрати како знаност није одговор на све и да се требају окренути спиритуалности, стога ће религије почети користити модерне медије почевши од радија, па све до нових врста које ће се открити у будућности! Но ко год не буде пратио ништа од тога биће ухваћен у мрежу популарне „културе“ кроз књиге, филмове, и сличне ствари. Нитко неће успети побећи овој врсти владања.

Најважнији део масовне психологије ће бити моћ уверавања! Ако погледамо говоре Хитлера с онима политичара из XVIII виека видећемо да постоје значајне разлике. Исте разлике су се догодиле у уметности. Онима који желе владати је сада јасно да људи имају пуно више знања него пре, да је знање доступно готово свима, због тога морају бити истренирани у силогизму с којим ће се било ко моћи уверити у било шта, а да тог уверавања нису ни свесни.

Силогизам се, дакле, састоји од две премисе и конклузије. Од премиса једна је опште правило, а друга је посредни суд. Премиса која садржи опште правило, назива се ВЕЋОМ ПРЕМИСОМ или ВИШОМ, ГОРЊОМ ПРЕМИСОМ или PRAEMISSA MAIOR. Посредна премиса, помоћу које конклузија следи назива се МАЊОМ, НИЖОМ, ДОЊОМ премисом ИЛИ PRAEMISSA MINOR.

С обзиром којој врсти судова према односу припадају премисе, разликујемо три врсте силогизма: КАТЕГОРИЧКИ (Аристотел), ХИПОТЕТИЧКИ И ДИСЈУНКТИВНИ силогизам (Theophrast, Eudem, мегарско-стоичка школа).

СИЛОГИЗАМ, дакле, може бити категорички, хипотетични или дисјунктивни – овиси о врсти судова од којих се састоје, нпр. у хипотетичном силогизму је већа премиса хипотетични суд, а у дисјунктивном закључку је већа премиса дисјунктиван суд, док су у категоричном закључку су сви судови категорички.

Rusell закључује: Могу са сигурношћу закључити да ће доћи вријеме у којем ће модерни диктатори и владари бити у стању свакога наговорити на што желе, било својим познавањем масовне психологије било новцем или технологијом!

Aldous Huxley је био још директнији у својим наводима када је рекао: „Људи воле и волеће своје ропство!

НАУЧНА ДИКТАТУРА: Нова Еугеника – контрола становништва модерним методама! Део: 2

Цертификат о еугеничким вредностима и супериорности чистоће расе, био је јако популаран у САД-у, за време 20. година XX века.

Еугеника је створена и уобличена као примењена наука крајем XИX вијека и био-социјални покрет који је предлагао поправљање генетичких одлика „популације“ кроз директирано и контролисано стварање потомства. Најгоре од свега је што су разноразне елитистичке групације и ултра десничарски (и левичарски) покрети пригрлили еугенику у најнегативнијем смислу, сматрајући како могу контролисати и обликовати популацију према својој вољи.

Колико је негативна еугеника узела маха најбоље се осетило у нацистичкој Немачкој, кроз различите механизме депопулације и стерилизацију. Али ми такве трендове нисмо избегли нити у модерној историји. Најпознатији случај насилне стерилизације и негативне еугенике у којој је елита преузела улогу свевишњега се догодио током 90. година у Перуу када је насилно и без знања стерилизирано преко 300.000 жена из доњих и средњих слојева друштва, како би се наталитет смањио и тобоже поправила економска ситуација државе.

Уопште није ни потребно спомињати како се на такав начин крше све људске слободе и како је на такав начин почињен злочин против човечности и геноцид. Уопште ни не можемо оправдати овакве случајеве нити их можемо схватити али нам је јасно да иза таквих паклених планова стоје психопате на власти и патокрација (владавина психопата) који сматрају како могу урадити све што пожеле и који људе не сматрају ничим вишим од стоке коју могу одвести на клање кад и како пожеле.

С негативном еугеником нам постаје јасно да ратови служе (осим за империјалистичке циљеве) за отклањање „вишка“ људства за коју елита на власти сматра како јој једноставно оволики број популације смета и како су они дужни нешто учинити на том питању јер „стока“ пуне једе, пуно пије, троши пуно енергије, исцрпљује „њихове“ ресурсе, а то психопате не могу толерисати јер на никога и на ништа не желе трошити новац и енергију.

Смањење и контрола броја непожељне популације која не одговара еугеничким стандардима, је био и остао главни циљ елите на власти с психопатским особинама.

Можда вам се ови наводи чине ненормални, немогући или одвратни, но без обзира што они леде крв у жилама и стварају осећај мучнине, историја је препуна таквих случајева и ми ћемо о њима писати јер масовни медији не пишу и не говоре о овим стварима и наравно нити неће јер исти они који су успоставили еугенику у најгорем смислу, владају масовним медијима.

Еугеника је била врло популарна у почетку XX вијека. Њу су заговарале многе познате особе, као што су: Leonard Darwin (син Charlesa Darwina), Winston Churchill (који је био и почасни предсједник Еугеничког друштва), Auguste Forel (познати швајцарски патолог), Alexander Graham Bell, и наравно сви они који су се окупљали око мисли и дела Национал Социјалистичке Странке у Немачкој.

Еугеника је од самог оснивања била контроверза за себе, и њу је зачетник епигенетике (мутација који се не преносе ДНК већ станичним памћењем) Thomas Hunt Morgan довео на потпуно нови ниво, с експериментисањем на мушицама из рода Drosophila melanogaster но на жалост није остало само на експериментирању на мушицама, ускоро је постало јасно да је потребан експеримент на живим људима и великом броју популације како би се циљеви еугенике остварили онако како је елита желела.

Гласови разумних људи, који су постављали питања колико је контрола и манипулација људима и њиховим „расплодом“ не-етична и неморална, једноставно су пали у запећак, а еугеника је кроз различите видове постала моћно оружје у депопулацији непожељних и мање вредних раса, слојева друштва, и неподобних карактера укључујући и оне коју су ментално, здравствено закинути и на концу свих оних који се не могу бринути о себи или за које је елита сматрала да немају потребе живети на планети јер се о њима треба бринути.

Највише је екперимената о еугеници и расној чистоћи начињено на људима у конц-логорима, но нацисти су велики труд уложили у истраживања на близанцима, нарочито ако је реч била о једнојачаним близанцима.

До 30. Година XX века једино је нацистичка Немачка отворено наставила с пропагирањем научне диктатуре и негативне еугенике, док се у остатку света повукла у илегалу, наравно да то не значи да је она нестала, једноставно се макнула из очију јавности и из фокуса медија.

Еугеника у нацистичкој Немачкој се спроводила као социјална политика, са „жељом“ да се поправи Аријевска раса и да се прво смањи број свих оних који не спадају у идеализован приказ Аријевца или Аријевке, и на крају да се створи „lebens raum“ или животни простор за Аријевску расу без могућности прљања исте, тако што ће се искоријенити сви они који не наликују Аријевцима.

Нацисти су тако почели убијати или протеривати у концентрационе логоре: криминалце, дисиденте, политичке неистомишљенике, хомосексуалце и бисексуалце, ментално и физички хендикепиране те све оне које су сматрали инфериорним расама – нарочито Јевреје,Словене и Роме.

Хитлер и његов апарат научне диктатуре залуђене планом чисте расе, је стерилизовао преко 400.000 људи, без њиховог пристанка, често на најнехуманији начин и у најнехуманијим условима, док је најмање 70.000. еутаназирано – и то само до рата. Морамо схватити да су овде први главу изгубили људи који су били ментално хендикеприрани или који су имали физичке мане, без обзира на тај јад и беду, Goebels министар пропаганде, је остао жив и на власти иако је по законима требао бити еутаназиран због свог телесног хендикепа, слабе, краће и криве ноге. Та нечувена недела су се спроводила у нацистичким архивима под називом Акција Т4, но означавала је убиство кроз назив „расна еутаназија.“

У Немачкој и Аустрији су „лекари“ који не заслужују тај назив већ их можемо слободно назвати крвници и хладнокрвне убице, еутаназирали само у 1941.години 275.000 људи, док је недавно откривено да је још 200.000 несрећних људи убијено у плинским коморама на основу исте еугеничке расне чистоће, заједно с милионима људи коју су на основу других нацистичких закона окончали своје животе у концентрационим логорима.

Нацистичка реклама о еутаназији неподобних и социјалној хигијени у листу: Neues Volk или Нови Народ.

Хитлеров декрет под називом: Gemeinnützige Stiftung für Heil- und Anstaltspflege – Добротворна фондација за лековиту и институционалну бригу, потписан је у октобру 1939. Иза овог нејасног имена крију се и многе друге злочиначке и лудачке намере, од којих је једна отворен позив за „in vitro“ медицинска и војна испитивањима на мање подобнима и непожељнима. Декрет је првотно требао остварити Хитлеров лични доктор Karl Brandt с регуларним лекарима који ће “хумано” одрадити еутаназију и стерилизацију на неподобнима, но после 1940. ова операција као и све друге повезане за логоре смрти су прешли у директну надлежност СС-а унутар декрета о „Коначном решењу“ то јест плана о потпуној елиминацији свих оних који нису одговарали државној политици и законима о расној чистоћи.

Унутар закона о расној чистоћи, нацистичка Немачка је ишла толико далеко да је за еутаназију означила у особе које су имале епилепсију и шизофренију. Све оно што је почело законом о стерилизацији малоумних и физички хеникепираних људи, који је на снагу ступио 1933. се касније претворило у зло које ми још дан данас сматрамо како је ствар прошлости и лудила у нацистичкој Немачкој.

Али то није тако!

У свету су се идеје из нацистичке Немачке експлоатисале под називом социјални Дарвинизам. Захваљујући тој нејасној фрази, у периоду од 1935. до 1975.године 63.000 људи је стерилизирано у Шведској, без њиховог одобрења. Да, добро сте прочитали, Шведска за коју многи сматрају како је једна од најсоцијалнијих и демократских држава на свијету је примењивала исте законе и нечовечности на ментално оштећеним људима као и нацистичка Немачка и то све до 1975.

Ту овој причи није крај.

Зелено и наранџасто су обојене земље које признају Римски декрет о укидању еугеничких закона, које процесуира Међународни суд у Хагу.

Присилна стерилизација одређена државним законима је стварност која граничи с лудилом у назови демократском свету и иако се Римским декретом овај еугенички закон и пракса прогласио злочином против човечности, (потписаним 13.10.1998.) земље које тако нешто раде ли су радиле нису дошле на мету Међународног суда за криминал у Хагу, без обзира што је та међународна институција одговорна да осуди било коју државу која се нечим таквим бави.

Аустралија је све до 2003. године масовно практиковала стерилизацију ментално поремећених, но ту је праксу и те како примјењивала на аутохтоно становништво нарочито почетком XX века, чак су и отимали децу од домородаца и предавали их на хранитељство и бригу белцима како би затрли њихову културу и обичаје. Данас Аустралија примењује ту праксу на случајеве крајње ментално оштећених особа и наравно ту су обавезни абортуси код случајева када се успостави да је фетус физички ретардиран.

Колико је људи мучено и убијено јер нису имали психичке и физичке одлике и/или нису наликовали узвишеном расном бићу које је пропагирала државна еугеника?

У Канади двије покрајине Алберта и British Columbia обављају законски одређену обавезну стерилизацију на еугеничким основама. Канадска стерилизација делује под трилатералом; институцијализација, осуда и операција. Додуше има једна чудна ствар, Канадски систем једино не обухвата присилну стерилизацију на криминалцима који нису луди, то јест на онима које судови прогласе ментално здравима, без обзира на злочин који су починили.

Бивша Чехословачка је почела стерилизацију ромских жена 1973., на ту стерилизацију су жене мамили социјалном помоћи и другим наградама државе. Ти случајеви су се наставили све до 2001. када је Отакар Мотеј објавио на десетке случајева државне стерилизације на социјално слабијима након чега су се осудили многи социјални и здравствени радници и администратори који су управљали државном стерилизацијом и који су ту исту стерилизацију извршавали.

Ноћна мора еугенике, мијешани бракови и деца.

Јапан је од 1907.-1953. дозвољавао сегрегацију пацијената у психијатријским болницама и извршавао је присилну стерилизацију и абортусе над људима које су класификовани као „они који ометају мир.“ Најгори су случајеви у доба колонизације Кореје у којој је успостављен закон за превенцију куге с којим се на исти начин стерилизовала популација у Кореји и с којим су се обављали принудни абортуси. 1940. године Јапан је направио Национални закон о еугеници с којим се у Јапану присилно стерилизовало 454 човека у периоду од 1940. до 1945. Но, ту није крај 1948. донесен је закон о Заштити еугенике с којим се сви криминалци с „генетичким предиспозицијама да почине криминал“ и пацијенте с генетичким болестима као што су на пример потпуни далтонизам (слепило на боје), хемофилија, алибинизам, ихтиоза и ментални поремећаји као што је шизофренија, манична депресија и епилепсија треба стерилисати. Овом закону су додате менталне болести 1952.

Индија је за време изванредног стања од 1975.-1977. озаконила наредбу о Породичном планирању. 1976., је држава започела с присилном вазектомијом на десетине хиљада мушкараца и исто толико жена на којима се обављала присилна тубална лигнација то јест подвезивање јајовода. Ускоро су многи почели осуђивати тадашњу премијерку Индије Индиру Ганди и њеног сина Санђаyа Гандија за неуспех програма и злочин. Но то није зауставило спровођење овог програма, познати су случајеви у којима су се мушкарци и жене отимали унутар градова како би се на њима обавила стерилизација, та пракса се и дана данас у XXИ веку обавља у Индији.

Кина масовном стерилизацијом жели ојачати политику једног детета по породити. Но, ово није озакоњено иако се спроводи и иако су неки владини представници завршили у затвору због спровођења присилне стерилизације. Најпознатији је случај када је Amnesty International оптужио власти Пунинга да присиљавају људе на стерилизацију тако што им затварају старије укућане док се млађи живаљ у кући не подвргне стерилизацији!

Крајем 1999. Margarith von Felden је предложила Националном већу Швајцарске предлог закона о одштети свим људима које је ова држава присилила на стерилизацију на основу закона о еугеници. Присилна стерилизација је озакоњења 1928. у кантону Вауд, а затим у свим другима. У кантону Вауд су се присилне стерилизације обављале све до 1985.

Изложба Националног Удружења Еугенике за 20. година XX века у САД

Сједињене Америчке Државе су прва држава која је започела с присилном стерилизацијом, законом донесеним 1897. у Michigan-у, након тога су се овакви закони проширили другим подручјима САД-а. Примарне жртве су биле жене Афроамеричког порекла, староседеоци Индијанци, ментално поремећене особе и ментално болесне особе, епилептичари, но тај закон се проширио и на физички деформиране особе, криминалце, глуве и слиепе. За сада је познато да је у 33 државе САД-а стерилизирано преко 65.000 особа без њиховог пристанка, док је број још већи јер је у многим случајевима у медицинским картонима записано како су особе на тако нешто пристале чак и ако је случај био о људима који нису урачунљиви и који су имали озбиљне менталне проблеме.

Након Другог светског рата јавност је постала изразито негативна према законима о еугеници, јер се присилна стерилизација доводила у директну везу с геноцидном политиком нацистичке Немачке. Тако да је Америчко Национално Друштво за Еугенику добило име Одбор за Социјалну Заштиту 1960. Тај Одбор је жарио и палио еугеничким злочинима у САД-у све до 1983. када је престао с радом.

Програми еугенике и присилна стерилизација је постојала у већини земаља северне Европе, као и у свим мање-више протестантским земљама, као што су: Данска, Норвешка, Финска, Швајцарска, Естонија, Исланд, Велика Британија али је еугеника терорисала и многе земље латинске Америке, нарочито Чиле и Pierto Rico. У Великој Британији је Winston Churchill створио закон о присилној стерилизацији, и иако се овај политичар спомиње у историјским књигама као човек који је обранио Велику Британију и њене колоније од нацистичке Немачке и царског Јапана, јако се мало зна да се он на расном и еугеничком плану борио за исте циљеве као и његови противници у нацистичкој Немачкој и царском Јапану.

Но ни у „Источном блоку“ није недостајало еугенике, нарочито на пољу државне контроле размножавања, то јест питања ко сме, а ко не сме имати децу, где су се жене у затвореничким логорима присиљавале на стерилизацију. На жалост никада се нису откриле цифре несрећних људи које је врхушка СССР-а ускратила потомства на основу политичке и класне неподобности.

/извор:Matrix World, Natural News, аутор текстова: Љубица Шаран/

2 replies »