АКТУЕЛНО

И, ШТА ЈЕ ТО САД: Пуна нормализација са Приштином услов за ЕУ?!


И, ШТА ЈЕ ТО САД: Пуна нормализација са Приштином услов за ЕУ?!

БРИСЕЛ – Ни пред сам почетак дебате о проширењу у оквиру данашњег кључног састанка Министарског савета Европске уније у Бриселу земље чланице нису сагласне око неких важних детаља преговарачког оквира за Србију, сазнаје Танјуг из увида у нацрт овог документа.
17.12.2013. РТВ, Танјуг
zastava-srbija-evropska-unija-eu_660x330

Европски министри спољних послова ће данас поподне усвојити оквир, а то ће на самиту у четвртак и петак потврдити шефови држава и влада чланица ЕУ.

Из нацрта оквира, који ће се данас поподне наћи на столу Савета, а у који је Танјуг ексклузивно имао увид, произилази да постоје две спорне тачке, које се обе односе на процес нормализације односа Београда и Приштине.

Обе су садржане у тачкама 12, 23 и 38 оквира, где се каже да процес нормализације Београда и Приштине на крају „треба да  доведе до [пуне] нормализације односа [у облику правно обавезујућег споразума]“.

У предлогу платформе реч „пуна“ као и ставка о правно обавезујућем споразуму налазе се у угластим заградама, што значи да су спорне.

 

Немачка и Британија инсистирају на формулацији

На овим формулацијама инсистирају Немачка и Велика Британија, које су јесенас у неформалном документу („нон-пејперу“)  писмено изнеле захтев да преговори буду тесно и формално везани за процес нормализације.

Већина осталих чланица, међутим, сматра да је термин „пуна нормализација односа“ престрог и да као и ставка о „правно обавезујућем споразуму“ практично пред Србију поставља захтев да званично призна независност Косова.

То је, како кажу Танјугови дипломатски извори у Бриселу, и став Литваније, која ће до краја године председавати Саветом.

 

Процес „нормализације са Приштином“
везан за преговоре са ЕУ

Иначе, у нацрту платформе у који је Танјуг имао увид процес нормализације је већ чврсто везан за преговоре кроз поглавље 35 које ће бити „примарно везано за Косово“.

Ово поглавље ће, као и поглавља 23 и 24, која се тичу правосуђа, полиције и основних права, бити међу првима отворено, а међу последњима затворено, предвиђа се у нацрту оквира.

„Србија у свим областима мора да обезбеди да њен став о статусу Косова не поставља  препреке нити смета примени акија (правила и прописи ЕУ за поједине области), а свака таква препрека ће се разматрати у оквиру поглавља на које се односи“, пише у тачки 38 нацрта платформе.

У истој тачки се каже и да током преговора „Србија нарочито мора да се постара да усвојени закони, укључујући и њихов географски оквир, не буду супротни [пуној] нормализацији односа са Косовом“.

Сем тога, оквир поглавље 35 ставља у исту раван са поглављима 23 и 24, јер предвиђа да се преговори могу замрзнути уколико у било ком од ова три поглавља „дође до озбиљног заостатка“.

То значи да ће независно од коначног договора око две спорне формулације о крајњем исходу процеса нормализације, цео процес преговора о придруживању остати чврсто везан за односе Београда и Приштине – што је мање-више суштина британско-немачког става и око чега се све чланице сагласне.

Прва конференција Србија-ЕУ 20. децембра или 21. јануара

Министри спољних послова земаља чланица Европске уније почели су јутрос у Бриселу састанак на коме би требало да прецизирају датум прве међувладине конференције ЕУ-Србија и усвоје преговарачки оквир.

Како Танјуг сазнаје из бриселских дипломатских извора, министри још нису усагласили ставове да ли ће прва међувладина конференција ЕУ-Србија бити одржана 20. децембра или 21. јануара, као ни о појединим формулацијама из преговарачког оквира.

Више министара ЕУ надају се датуму за Србију

Више министара иностраних послова Европске уније изразило је наду да ће за Србију данас бити усвојен „преговарачки оквир“ и датум почетка преговора о чланству.

Председавајући, литвански министар Линас Антанас Линкевичијус је истакао подршку одобравању датума за почетак преговора са Србијом, али је рекао да се „мора имати у виду да је неким земљама чланицама за то потребан мандат парламента“.

Словеначки министар Карл Ерјавец нагласио је да Љубљана подржава покретање преговора о чланству са Србијом, а фински министар Александер Штуб је рекао да је „опрезни оптимиста“.

Шеф шведске дипломатије Карл Билт је, уочи другог дана заседања шефова дипломатија ЕУ, рекао новинарима да „жели да се нада да је данас велики дан за Србију“ и да ће министри европске двадесетосморице, који су јуче о томе већ расправљали, „коначно усвојити одлуку о почетку преговора о чланству“ Србије у ЕУ.

„Мислим да је то крајње време и да би било важно да се то учини“, нагласио је шеф шведске дипломатије.

Очекује се да дискусија о питањима проширења почне рано поподне, извештајем високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон о напретку у процесу нормализације односа Београда и Приштине.

Дачић: Почетак преговора 20. децембра или 21. јануара
Премијер Србије Ивица Дачић очекује да Србија почне преговоре са ЕУ 20. децембра или најкасније 21. јануара. Дачић је рекао да је поносан што је део владе која је толико тога учинила на путу Србије ка ЕУ.

Према његовим речима, почетак преговора са ЕУ означиће и знак старта за свеукупне реформе у држави.

Дачић присуствује потписивању уговора између компанија „Курир -инфо“ и „Адриа Медија Сербија“.

Ештон је на синоћној конференцији за штампу након првог дана састанка министарског савета најавила да ће шефовима дипломатија ЕУ пренети колико је импресионирана напорима које су обе стране учиниле у овом процесу и позвати их да почну преговоре.

„Отишли смо дубље и даље него што сам очекивала“, рекла је Ештон синоћ новинарима.

У тексту извештаја чије је изводе Танјуг објавио јуче стоји да је Србија испунила све кључне услове да отпочне преговоре о придруживању.

Министри ће након дебате усвојити преговарачки оквир и прецизирати датум конференције, која формално означава почетак преговора о придруживању са Србијом.

Јуче о Украјини, Сирији, Ирану, Еулексу

У Бриселу је јуче почео дводневни састанак министара спољних послова земаља чланица Европске уније.

Министри су јуче разговарали о ситуацији Украјини, Сирији и иранском нуклеарном програму, а висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност је пред крај састанка укратко известила министре о раду Еулекса.

Главни део расправе који се тиче Србије предвиђен је за данас ујутру, када ће Ештон поднети детаљан извештај о досадашњем току дијалога Београда и Приштине и спровођењу Бриселског споразума.

Холандски шеф дипломатије Франс Тимерманс рекао је јуче новинарима да сматра да је Србија уложила досад непревазиђен напор да се односи са Приштином нормализују и да је стога треба наградити, без обзира што у последњој рунди дијалога у петак није постигнут договор о вези са правосуђем.

Немачка не мења став
Немачка уважава напоре које су Београд и Приштина уложиле у вези са применом Бриселског споразума, али наш став је неизмењен да је предуслов за формални почетак преговора Србије о чланству у ЕУ потпуна примена агенде наведене у Плану за спровођење тог споразума, изјавио је посланик Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) у Бундестагу Петер Бејер.

Бејер за Данас истиче да би било знатно лакше да Европски савет у петак усвоји позитивну одлуку о почетку приступних преговора Србије да су Београд и Приштина прошле седмице постигли договор о последњем великом отвореном питању – интегрисању српског правосуђа на северу Косова у косовски систем.

„Будући да се то није догодило, сада ћемо морати да чекамо и да видимо какву ће одлуку донети шефови држава ЕУ. Не бих желео да спекулишем“, поручио овај немачки парламентарац.

Насупрот уобичајеној пракси, Ештон после те рунде није издала никакво саопштење о резултатима састанка.

Премијер Србије Ивица Дачић ипак очекује позитивну одлуку из Брисела о отпочињању преговора Србије и ЕУ сматрајући да би другачије решење представљало велику неправду по Србију и негативно утицало на комплетан бриселски процес.

„Очекујем позитивну одлуку и био бих веома разочаран уколико би та одлука била другачија“, рекао је Дачић јуче у Лазаревцу.

Дачић је раније рекао да извештај „не може бити идеалан уколико се не постигне договор с Приштином и у вези с правосуђем на Косову, али не и негативан, јер српска страна није крива за изостанак договора“.

Сличну изјаву дао је у недељу Бранко Ружић, министар без портфеља задужен за европске интеграције, који је у изјави за Радио телевизију Србије рекао да очекује да преговори почну најкасније у јануару.

„С обзиром на имплементацију Бриселског споразума, можемо очекивати да прва међувладина конференција буде 20. децембра, што је ипак мање реално, али свакако 21. јануара“, рекао је Ружић.

Савет ЕУ одлучио је у јуну да међувладину конференцију треба почети најкасније у јануару следеће године.

Шеф тима Србије за преговоре о придруживању Европској унији Тања Мишчевић очекује да висока представница ЕУ Кетрин Ештон поднесе Савету министара ЕУ извештај пун позитивних оцена и додаје да је Србија спремна за почетак преговора у децембру.

„Ја сам лично била спремна да се прва међувладина конференција одржи већ 20. децембра, али се нећу љутити и ако она буде одржана 21. јануара“, рекла је Мишчевић.

Одлуку Министарског савета која ће бити данас званично саопштена треба да потврде и шефови држава и влада земаља чланица, који ће се на завршном самиту у Бриселу окупити 19 и 20. децембра.

2 replies »

  1. Povlačenje vojske 1999. godine i prava 2008. „Albanaca“ u 21. veku dovode do podele i priznanja Kosova kao albanske republike. I kad to završimo idemo u zagrljaj onih koji su nas dva put bombardovala. Osim ukoliko engleska kraljica se povuče pre toga i svet se promeni.

    Reči na p. Patriote se povukle. Prava se probila. Podela dovela do priznanja. 2 puta bombardovala ali na kraju prigrlila. Promena.
    A tek ta promena Srbima neće dovesti do vraćanja na pravoslavlje već pravovernost.

    Živi i zdravi vi meni bili. Peace. Mir. Prestanak pokolja pobeda.

    Свиђа ми се