ДЕШАВА СЕ...

ДАЧИНИ УДБАШИ ПОНОВО ЈАШУ- ИЛИ, ПАТРИОТЕ У КАНЏАМА РЕЖИМСКИХ СУДИЈА У КОЖНИМ МАНТИЛИМА …


РЕЖИМСКИ „ПРЕКИ СУДОВИ“: ХАПШЕЊЕ ГРАЂАНИНА (НЕ)ПОКОРНОГ ИВАНА ИВАНОВИЋА, ИЛИ КАКО ЈЕ ЖУТИ КРСТ „ПРЕРАСТАО“ У КУКАСТИ …

u-ime-naroda

24 децембар 2013

СРБски ФБРепортер- Ивановић Иван

IVANЈа сам Иван Ивановић, изазивач верске, расне и националне мржње. У понедељак 23.12 2013. године добио сам позив да се јавим УКП у Београду да би од мене као грађанина узели изјаву око лепљења налеппница „лопову са спрата жути крст на врата“, иначе акције коју је одрадио СНП НАШИ, односно Вучићева Легија Страсти.

Уредно сам се јавио у полицију, и при почетку давања изјаве, ушао је неки „шеф“ (тако су га звали) и рекао је да сам ухапшен и да ће ме одвести у Палату Правде код дежурног тужиоца. У УКП сам држан негде до 13.30 часова, а зати сам одведен у Палату правде у притвор, где су ми уредно скинуте пертле, одузети опасни предмети попут „шала, капе и пумпице за астму“ и стрпан сам у ћелију 2×1 са неким клинцем који је оптужен за 16 пљачки.

Ћелија до нас су биле курве, наркоманке и нарко дилерке (ово чисто пишем да објасним где сам стављен и због чега) , а читав простор је био у ћубрету, пикавцима, фекалијама… право место за политичког противника сваког режима. Уместо у 14 часова када је требало да будем одведен пред тужиоца, изведен сам тек у 16 часова и поред тога што је тужилац била тамо у дато време и која је чисто ради иживљавања седела у канцеларији да би мене што држе држали у ћелији.

Коначно сам и изведен, наравно са рукама иза леђа и лисицама на њима, и тако кроз Палату „правде“ (која је у тим тренутцима напустила поменуту палату“) изведен сам пред тужитељку. Тужитељка, убледела женица, дрхтваог гласа и све престрављена почела је да ме испитује, са мном је наравно био и мој адвокат Драгослав Љубичановић (једно од пријатних изненађења за мене, да има још часних, храбрих и поштених Срба). Оптужница је била да сам лепљењем налепница изазивао „расну, верску и националну мржњу“ и да је запређена казна за то дело до осам година затвора.

Најпре ме је тужитељка питала шта значи жути крст, да ли смо тиме изазивали мржњу према јеврејима или кинезима (док ово пишем смејем се) , али веровали или не то је истина. После мојих детаљних објашњења да се радило о политичкој кампањи, другарица тужитељка дрхтавим гласом је рекла да ме опет врате у ћелију. Наравно поново лисице на руке и споровођење до ћелије, где ме чекао пријатељ разбојник, који је добио пресуду да буде спроведен у ЦЗ, и који се правдао да је морао „јер има минус у банци и кредит“ – тада ми је било смешно, а сада када боље размислим можда је и морао..

У ћелији сам поново провео једно сат и по`, када сам зачуо звецкање кључева, знао сам да је ред поново на мене да ме изведу пред судију. Поново лисице на руке и на други спрат Палате неправде, уводе ме у неку другу судницу, а тамо мрачна екипа да мрачнија не може бити.

Судија у кожној мотористичкој јакни (ако не верујете мени питајте адвоката) и нека дебела скеретарица. Атмосфера хладна, одмах ме ухватила језа, помислио сам ако се извучем из овог, сам себи ћу дати орден (кад будем на неком сличном месту као Томислав Николић) и само што сам то помислио, судија рече „тужилац је наредио притвор“ , мени је у том моменту само прошло кроз главу „ништа од ордена“ (шалим се наравно).  Наравно да сам прво помислио на породицу која је већ доста пропатила због мог бављења политиком, али шта је ту је…

Судија чита да идем у притвор, пита ме шта имам да изјавим, на шта сам одговрио „да не прихватам пресуду и да ћу започети штрајк глађу због политичког прогона“ (што бих стварно и урадио, решио сам да не прихватим пресуду ни по коју цену) , секретарица куца, уноси моје речи у записник, адвокат набраја како нема правних основа да ме задрже, и у моменту преокрет, судија који је као лик из Кума, каже ми „ја ћу тебе сад да пустим“, и каже да ме воде опет у ћелију, док он откуца папир о мом пуштању.

Воде ме у ћелију, пре тога узимам кесу са пертлама, шалом, капом, новчаником и затварају ме. Истог момента чује се како звони телефон, чувар одлази јавља се, враћа се до мене, откључава ћелију и одоводи ме до врата и каже слободан си. Никакав папир нити шта добијам, ни да сам пуштен, нити задржаван, и ево ме на слободи… мада ми није јасно зашто (јер ипак мрзим Јевреје, Кинезе, лимун и све жуто).

– ово да мрзим Јевреје, Кинезе и лимун се шалим – да напоменем да не бих поново заглавио у неком затвору због иззивања верске, расне и националне мржње.

Иван Ивановић – председник СНП НАШИ и изазивач верске, расне и националне мржње

2 replies »

  1. Не могу да верујем да се ово догодило. Одлична прича. Иване да се није случајно судија у мотористичкој јакни звао Драган. То је мој стари друг, нисам га видео годинама, могуће је да је догурао до судије. Иначе, не љути се на њега, он је опчињен Марлон Брандоном и зато се тако носи. Иначе, мозак му је испран онолико колико треба да буде, да би био судија.

    Свиђа ми се