Биљана Ђоровић

Биљана Ђоровић: Велимир Абрамовић о свету, Србији, Николи Тесли, тајним друштвима и философији Новог поретка (3)


Биљана Ђоровић: Велимир Абрамовић о свету, Србији, Николи Тесли, тајним друштвима и философији Новог поретка (3)

Поштовани читаоци СРБског ФБРепортера, пред вама је разговор који је 2011. године урадила новинар Биљана Ђоровић са Велимиром Абрамовићем.
Професор др Велимир Абрамовић  рођен је 1952. у Београду, Србија. Објавио је 1967. збирку песама “Емсеп”, издавач “Нолит”, Београд; 1981 збирка песама “Мале песме”, издавач “Спектар”, Загреб; 1985. Докторска дисертација: “Проблем непрекидности у природној философији Лајбница и Бошковића”, Универзитет Кирил и Методиј, Скопје; 1989. је  професор “Теорије филма” на Универзитету уметности у Београду; 1990. професор “Концепције Времена, Простора и Материје у философији и природним наукама” у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета Београд. Године 1992. оснива и главни уредник је научно-философског часописа “Теслиана”; 2001. оснивач приватне философске школе “Институт за Науку о Времену” у Барајеву, Србија; 2003. уредник је научног и философског часописа Делпхис, Москва; 2004. постаје стални члан Руског Интердисциплинарног Темпоролошког Семинара, Државни универзитет Ломоносов, Москва. Од  2004. до 2007. је  декан факултета “Академија уметности” у Београду. Године 2009. објавио је Монографију о Николи Тесли “Светлост која се никада не гаси” у издању Православне речи из Новог Сада.
У оквиру руског Интердисциплинарног темпоролошког Семинара, који обухвата заједнички рад 17 катедри на Ломоносову и бави се природом времена у најразличитијим аспектима, октобра месеца 2011. године професор Велимир Абрамовић одржао је предавање на тему „Објашњење математичке методе и побијање физичких закључака Ајнштајнове електродинамике тела у кретању“, популарно назване Специјална Теорија релативности. Ово је већ друго Абрамовићево предавање на Ломоносову. Прво је одржано 2003, такође у октобру, под насловом „Увод у онологију времена“. То је  уједно било и прво предавање на Ломоносову икада одржано на српском језику, уз превод.

Разговор никако не пласирамо као промоцију било чега, већ сматрамо да је веома важан због тога што даје неке нашој јавности непознате информације о Србији, новом времену које се већ увелико догађа у свету, у свим областима… Поставићемо га у форми фељтона у неколико делова а да бисте га лакше читали и разумели информације које даје…

ПОВЕЗАНО:

26.12.2013. Разговарала: Биљана Ђоровић, за ФБР приредила Биљана Диковић

velimir-abramovic-L2

Велимир Абрамовић

13. Рекли сте да ћете ми у свом тринаестом одговору открити Теслину космичку тајну, па изволите!

Хоћу. Дуго сам размишљао где да позиционирам Теслу у средњевековној теолошкој архитектоници хришћанске анђеоске лествице, да га некако повежем са његовом хришћанском свештеничком породицом, али сам за Теслу једино одговарајуће место нашао у хијерархији надљудских бића теозофског учења (Теозофија је синтеза науке и религије, чији је оснивач Х.П. Блавацка у 19 веку; у њеном главном делу Тајна доктрина исцрпно се хвали научник и теозоф Виљем Крукс, Теслин истомишљеник и близак пријатељ): Тесла је Археј.

Ради бољег разумевања, навешћу хијерархију у целини (по спису Едуарда Ширеа Еволуција божанског; једну другу, исто тако важну Ширеову књигу, Велики посвећеници, Тесла је поклонио лорду Келвину, да је прочита на путовању бродом из Њујорка у Лондон).

И на крају, ево ко је езотеријски Никола Тесла, који је његов незавршени задатак и зашто Тесла живи међу нама.   

Најниже биће изнад човека је његов анђео чувар, задужен да га води.   
Арханђели
, који су изнад анђела, владају душама народа; то је, по теозофима, свет колективног несвесног.
Археји, (назив потиче од Дионизија Аеропагите), којима припада и Никола Тесла, изнад су арханђела и у облику великих личности руководе свим преображајима човечанства на судбоносним прекретницама људске историје и науке, они су духови личности и космичких инстиката. Оваплоћују се у интелектуално моћним појединцима са задатком да воде бригу о људској врсти.
То је прва група духовних сила, које се уздижу над човеком; њихове акције су најживље и најсложеније и продиру дубоко у материју  као и у тајну људске индивидуалности.

Иза њих долази друга тријада сила, то су Деве индијске митологије, Дионизије их назива: ум, (гр., ексусиаи), владање, (гр., дyнемеис),  и царство (гр., хериотес). Ближи су божанству него човеку, али не могу, као арханђели, да сиђу у дубину материје, нити могу да воле човека, јер су непогрешиви. Ова бића одржавају материју, њихове силе су норма физичких система.

Далеко изнад људског поимања и могућности замишљања уздише се трећа тријада бића или сила, која је највиша: Престоли – врховне моћи пожртвованости и доброте, Серафин, на халдејском – љубав, и Херувим – смисао мудрости исконске снаге, толико су близу Бога да директно исијавају његову светлост. Они не раде већ блистају, они не стварају него преносе животне зраке Божије и буде их на нижим плановима постојања.

Престо, Серафин и Херувим чине врховну тријаду која надахњује космос својим животним дахом. Они су део Божанске сфере у ужем смислу, јер су својом природом изнад простора и времена, као и сам Бог, али очитују његово божанство у времену и у простору. То је то језгро о коме Тесла отворено говори амбасадору краљевине Југославије Владићу, језгро надљудских бића од самилосног светла чисте љубави “из кога добијам све своје идеје, али у чију тајну нисам продро…”.

Сваки ред сила прима подстицаје од горњег реда, али обрнуто није случај, утицај струјања је једносмеран, одозго према доле.

Врховни Владалац је Хиерос Логос – Свети Закон који влада начелом непрекидности свеукупног бесконачног света. Бог Творац (гр., Демиург) је несазнатљив. “О Боговима нема знања”, Мелис са Самоса, VI век п.н.е.

Вођен из дна космоса средишњим архетипом мистичне светлости, читавога живота свесно и с радошћу поклањајући људима спознате архетипске законе по којима ради природа, Тесла је трансфигурацијом на православни Божић 1943 у Њујорку и сам постао живи архетип оснивача нове научне религије

Никола Тесла

Никола Тесла

14. Психосоматском емпатијом, поред психолога, користе се и диктатори и могло би се рећи да је то њихов уједно несвесни и најјачи алат за освајање тоталне власти.

Да, у нашој блиској прошлости, дубину механизма политичке емпатије незаборавно нам је демонстрирао наш комунистички диктатор Тито који је, и ако масовни убица, био искрено вољен и поштован од многих својих жртава, а највише од јеретика које је лично прогањао (домаћи, али светско-историјски пример за ово тврђење је Милован Ђилас, који је и о Стаљину и о Титу писао са одушевљењем, и ако су се управо ова двојица поиграла читавим његовим животом; прво су га моделовали као недодирљиву величину, а потом пожељног непријатеља, и најзад га трајно уклопили у гешталт власти, наметнувши му улогу програмираног отпадника од комунизма као један лажни животни смисао у који је рустикално наивни Ђилас до краја поверовао.На сличан начин, али још префињеније, је и ум католичке цркве политички користио Николу Коперника пред слободоумним европским племством, такође као свог лажног јеретика, јер се, наравно, знало да Коперник, као дубокомислећи човек, не може бити атеиста. “Сваки разуман човек мора веровати у Бога” – Рене Декарт).

Теслини друштвени ставови изворно су били натполитички и елитни: српском владици Николају Велимировићу, садашњем свецу, је у време Првог светског рата одбио да потпише његов апел за уједињење Срба ван отаџбине, што је владика разумео и прокоментарисао речима “жао ми је што сам тог великог човека и минут одвлачио од његовог позвања”. А наводну Теслину изјаву подршке југословенском народноослободилачком покрету у време другог светског рата заједнички су написали тадашњи потпредседник САД-а Хенри Волас и Теслин нећак, слободни зидар Сава Косановић. Сам Тесла сматрао је да се трајна социјална срећа и мир на Земљи не могу остварити друштвено-револуционарним, али могу чисто научним средствима; веровао је у људску свест као чуло спознаје највишег аутоматизма космичких сила.

У правој науци, (а под њом подразумевам искључиво линију сумерско-халдејско-питагорејске религијски интерпретиране математике), научни рецепти, формуле, морају да су освешћени до краја и схватљиви свакоме, тако да свако може да их примени независно од сопствене личности, јер су космолошки закони надлични. Наравно, то важи само ако се посматра са људског становишта, јер је цео космос једно живо биће, па и ако је у односу на човека надличан, Космос у целини није безличан.

Будући да је био јасновидац, Тесла је имао свестан увид у целину живог свекосмичког Бића, имао је приступ језгру еманације – средишту исијавања љубави и светлости, док су Нилс Бор и Вернер Хајзенберг космичко Биће доживљавали као обични људи и на далеко нижем нивоу, то јест магијски и научно мутно, у облику недомишљених, школских концепција квантномеханичког дејства експериментатора на ексепримент и релације неодређености.

Разлози душевних оболења не могу се тражити само у појединцу, а свакако се не смеју приписивати слабости болесниковог карактера и његовој немоћи да редовном интроспекцијом одржава душевно здравље, чему су склони неки психоаналитичари. Свака, и најмања болест има примарно Духовну, а затим и космолошку димензију, које су обе научно још увек потпуно неистражене, чак се у званичној медицини такве претпоставке сматрају фантастичним и у терапијама не узимају у обзир.

Узгред буди речено, Фројдова религијска субпретпоставка психоанализе, коју он нигде не експлицира, али која битно одређује његов рад, је гностичка: Свет па и Човек су несавршени и треба их поправљати, једном речју, Фројд је гностички лекар; склон је дисидентском хришћанству и није чисто веран поданик једног свемогућег Бога – Јехове. У том смислу, рабинска пракса – са начелом помоћи члану заједнице у свакој прилици и на сваки начин, независно од тога шта је у питању, макар да је тај члан заједнице починио и најтежи злочин – далеко више одговара Јунговом (а и Теслином) схватању архетипа као имперсоналног закона колективне воље коју појединац извршава нужно, по аутоматизму, услед чега, шта год да уради, човек не може бити до краја одговоран за своје поступке. Овде се изворни Јудаизам преклапа са руским екстремним православљем, чију суштину нам разоткрива Достојевски у Записима из мртвог дома, наводећи примере робијаша одбеглих из сибирског логора у коме је и сам био заточен. Немајући куда да оду, ти би робијаши, живећи сами у тајги, потпуно подивљали, повремено долазили у села и окрутно убијали сељаке отимајући им жене и храну. Оно што је Достојевског фасцинирало и променило му личност, (у прогонству је доживео метаноју узроковану активирањем архетипа руске колективне доброте, што га је од декабристе и анархисте учинила биготним теистом), било је то да неписмени православни сибирски руски сељаци нису за ове вишеструке убице имали ни речи прекора, већ су их из дна душе само најискреније сажаљевали, називајући их – несрећници.

Сва нама неприхватљива животна збивања, па и само зло, треба рабински практично тертирати као опште људско неразумевање апсолутне Божје промисли. Овакав панкосмички став рабина неком може деловати аморално, али је он, по мом мишљењу, близак правом стању ствари, а и наслеђен је из сумерско-халдејског периода као објективно знање старије од јудео-хришћанског. Та древна халдејска мудрост учи нас да су космичке структуре згуснута светлост, а космичка збивања музика микро и макро небеских сфера. Музика коју ми слушамо, јер можемо да је чујемо, само је мали део опсега музике природних лествица, коју производе безбројни делови континуума.

 

15. Као што се показује, експерименти савремених неуронаука оштро демантују обе наведене Фројдове претпоставке, (да је новорођенче Tabula rasa (неисписана табла) и да се душа налази у нервној маси), јер се не потрврђују огледима у истраживању неуроћелијске кибернетике.

Управо тако: у развоју и понашању ћелије, посебно оплођене јајне ћелије, уочава се Лајбницова предуређена хармонија, (франц., L’harmonie préétablie), која је математичке природе и на најдубљем нивоу управља и јединком, и врстом, и целокупним материјалним окружењем. Сам ген је пребиотског карактера, претходи животу, он је духовна категорија, невидљиви закон аранжирања тривијалних хемијских компоненти; организација сваког па и људског генома је чисто математичка, а математички објекти, као што знамо, имају ванчулну егзистенцију – нико никада није видео бројеве, а ни геометријску тачку.

У савременој науци, посебно у Физици, проучавају се само два логички степенована нивоа постојања – чулна материјална последица и формални симболички језик. Најдубљи ниво егзистенције од кога све потиче и зависи – Духовни ниво, изостављен је из савремених истраживања. Просечан научник нашега доба свесно се одриче Духа, и наравно, не може теоријски да напредује на бази предвиђања надахнућем, као Тесла, већ само технолошки, на бази безбројних покушаја (неоквантна механика ЦЕРН-а и трагање за Хиксовим бозоном, непримерено названим божија честица).
Природни као и физички закони нису феномени, они се нигде не појављују, или, ако хоћемо, појављују се на питагорејски начин – као сама стварност. Онакве какве се данас примењују у физици, математичке формуле  не изражавају праву природу физичких закона, него је само подражавају; оне су нејасан научни језик, магијски запис.
Тек у непосредном физичком тумачењу елементарне математике, оне природно дате, а не ове људски конструисане, сусрећемо Дух у основи Физичке реалности. У самом почетку свог важног дела Сећања, снови размишљања, Јунг бележи дечачко запрепашћење открићем да бројеви чулно не постоје, то јест не постоје самостално у простору и да његов професор математике заправо прича ни о чему.

16. Интересантно је да у целокупној науци о психи – психијатрији и психологији, укључујући и савремене неуронауке, једино у Јунговој теорији архетипова наилазимо на живу научну свест о генеричкој важности Духа за егзистенцију материје.

Усуђујем се да кажем, да је и у Јунгу очито ту прорадило начело једне јединствене бесконачности – архетип континуума.
Ако сам исправно схватио Јунга, надперсонални архетипови имају у човеку моћ природног закона, принципа или начела и зато су нуминозни. Природним законима, као ни архетипу, човек се не може одупрети и нужно бива оруђе његовог остваривања, одакле уз фасцинацију архетипом иде и делање по њему – нуминозност. Идентичну законитост Фридрих Ниче открива у уметности: прави уметник није уопште личност, него пуки инструмент своје естетичке идеје.

Јунг инсистира на томе да је архетип, као орган душе, у крајњој линији део Духа, и ту се већ Јунгова, у основи западњачка мисао, подудара са будистичким учењем, боље рећи посмртним искуством Падме Самбхаве, изнетим у Тибетанској књизи мртвих, по коме људска душа, када напусти тело, није слободна, већ ношена кармичким ветром лута у равни Бардзоа, стању посредовања између повратка у нови живот и праве смрти, коју аватар Самбхава описује као коначно губљење индивидуалности растварањем преосталог душевног јаства у јасној светлости. По Будизму, смрт тела није крај душевног живота и тек ова друга смрт прекида кармички ланац непрестаног рађања.

tesla17

17. По Јунгу, али не само по њему, Дух није ум, него суштина ума.       

Али, шта је онда Дух? Будизам на то одговара једноставно: суштина људског ума (Дхарма-Каја) је празнина. Откривши у појму празнине индо-тибетански коресподент Духа, Јунг пише надахнут предговор за Тибетанску књигу мртвих, залажући се за ведску логику и – и, уместо аристотеловског и протестантског или – или.

Генији као Тесла се у ситуације свог живота не уносе лично. Кад некога воле, они заправо воле космос оваплоћен у тој особи, а не смртника -животног пролазника са свим његовим слабостима које му стање живота нужно намеће.
Сваком човеку у његовој наивности изгледа да је његова мајка – његова лична мајка, нарочито деци.Тек касније, у зрелости, ако сазри, или пред смрт, аку му живот остави времена да га у старости промисли, човек схвата да има вечна мајка иза свих појединачних мајки, које су све само њен оваплоћени архетип. Шокиран сазнањем да је био потпуно заборавио да му је земаљска мајка, Ђука Мандић, умрла, прибравши се у њујоршком хотелском кревету, Тесла је схватио истину: исконска мајка не умире никада.

 

18. Јунг и Тесла делили су исти став о недаћама у животу: „човеку су потребне тешкоће, оне спадају у његово здравље“ (Јунг); речима „никако, најбоље радим у тешкоћама„ Тесла је одбио новчану помоћ коју му је понудио Пупин.

Моје искуство провере најразличитијих Теслиних изјава показало је да он није ни филозофски, ни имагинативни тип, већ чист визионар и то у смислу у коме средњевековни језуита са Палма де Мајорке, Рамон Љуљ, дефинише фантасмагорију, на читав век пре Кеплерових божанских слика – архетипова. Рамон сматра да је људска душа мрачна соба, (лат., camera obscura), са узаним отвором према Богу који у њу шаље фантасмагорије, слике Божанске реалности, које се од људске имагинације разликују по томе што су стварне.

Сви прави велики визионари су буквални, они напросто описују призоре својих визија до детаља. Исто тако је и научни визионар Тесла преносио визионарске слике у материјалне моделе без икаквог логичког размишљања, које би заиста само успорило овај процес утеловљења идеја. Брзина рада у испуњавању позвања по свему судећи је главни разлог што Тесла није оставио никакву  физичку теорију. И као што природа искључиво ствара никоме ништа не објашњавајући, тако исто понашао се и Тесла.
Добро знајући да је Тесла буквални визионар, и стога крајње поуздан, деценијама сам се питао, не шта је Тесла имао на уму, него шта је он видео пред собом, исписујући следећу необичну реченицу о свом рано преминулом брату Данилу:
„Сећање на оно што је брат постигао чинило је сваки мој покушај безвредним у поређењу са њим.“
Знао сам из анализе других Теслиних изјава, да он није био склон преувеличавању, и чак и онда када би му изјаве звучале фантастично, увек је имао у виду нешто врло конкретно и остварљиво, и према томе, да то што је рекао о Данилу, мора да значи нешто много више од обичног претеривања у изливу братске љубави.

Тек прошле године добио сам да у присуству доносиоца прочитам и одмах вратим детаљан досије Теслине породице, који је 1892 године урађен за потребе тајне политичке полиције Хабзбуршке монархије, одмах после Теслиног предавања у Краљевском Друштву у Лондону – О светлости и другим фисокофреквентним феноменима
.
Ту сам наишао на право објашњење Теслиних чудних речи о брату: Данило Тесла је имао ванредно развијене психичке моћи и, када се сконцентрише, померао је ствари погледом, што Николи, поред свих напорних вежбања, никада није успело.
Познато је да је Никола Тесла са лакоћом читао туђе мисли, (сведочења његових школских другова из Госпића, Граца и Прага), предвиђао догађаје, (1899. у Филаделфији је силом задржао групу познаника да не отпутују возом, који је те ноћи имао тешку хаварију; Ј.П.Моргана је одвратио од путовања Титаником о чему у Моргановом архиву постоји његов запис уз који је приложена карта прве класе за Титаник), био врхунски хипнотизер, (њујоршка вечера са личким боксерима браћом Живић, које је неприметно хипнотисао заједно са Џоном О’Нилом и пуковником Тошићем, о чему је писао и Њујорк Тајмс), али поменути заиста изузетно редак дар брата Данила није имао.

tesla_elektricni_oscilator-500x392

ТЕСЛА: електрични осцилатор
„Мисаона и духовна машина, два ока једног лица“

19. Овде је неопходно осврнути се на писање Владете Јеротића о Тесли, објављено још ратне 1993 године у научно-филозофском часопису Теслиана.

Ако свучемо фереџе са здравог разума и непристрасно истражимо ко је заправо академик др Владета Јеротић, наћи ћемо га као последњег и још увек активног у низу од четири политизирана психијатра, кобна за најмлађу српску историју, то су: др Веселин Савић, др Јован Рашковић, др Радован Караџић и на крају, софистицирана црквенополитичка личност – др Владета Јеротић. Прва тројица нису лоше мислили и говорили о Тесли, напротив, веома су га ценили, али су несвесни светских езотеријских услова српске политичке ситуације поданички учинили све да униште Теслин народ. Наравно, као сто смо већ истакли, гледано са вишег становишта, они су заправо увели Србе у историјску функцију исходишта нове научне религиозности на којој ће се заснивати кохезија планетарног друштва.
А ево зашто: без икаквих озбиљних аргумената, др Јеротић је пре неколико година у познатој београдској телевизијској емисији Агапе уживо изјавио да је Никола Тесла, болесно љубоморан на старијег брата, гурнуо Данила Теслу са тавана и тако проузроковао његову смрт. Чему је тада послужила ова заиста груба инсинуација? Свакако не у стручне, него у насцентно политичке сврхе, што би бесумње требало и дубље и шире анализирати на другом месту.

 

20. Ко влада светом и какви су планови господара света?

Највећи српски езотерик Тео Бегемот и ја написали смо драму о Тесли за интерне потребе Санг-Мунг братства из Вавилона, као и других још тајнијих азијских братстава, као што су кинески Бели Лотос и Црвени Тонг (драма је преведена на Санскрт, који има синтаксу идентичну српској, на Мандарински и Казакски) и на то питање одговорили кроз Теслу:

Новинарка Ц: Шта је по вама највећа моћ?
Тесла: Колебам се између ове две. Прва је моћ да се осећај бесмисла учини креативним, а друга да се живи без икаквих друштвених амбиција. Не знам да ли је неко у томе успео. И свеци и пророци жудели су за масовним признањем својих присталица. Да нису, не бисмо за њих ни знали. Али, највећи мудраци ове цивилизације остали су потпуно анонимни. Они су кроз сву историју имали праву моћ.

Новинар А: Ваш пријатељ Џон Морган је супротан пример. Он је јавна личност која је била свемоћна!
Тесла: Којешта. Морган је био Ротшилдов потрчко, најобичнији менаџер Ротшилдовог капитала. Под строгом присмотром. На кратком ланцу. Могли су да га отпусте кад год су хтели. Покушавао сам неко време да га наговорим да раскине тај понижавајући однос и пређе на моју страну. Његов геније организације и моја технологија будуће научне свести, трансформисали би цивилизацију на Земљи. Али Морган ме није схватио и рекао ми је да идем дођавола, на шта сам ја одговорио да идем од ђавола. И ако смо остали пријатељи, то је био крај наше сарадње.

Новинар А: Па добро, онда је Ротшилд тај прави моћник?
Тесла: Којешта! Где сте видели да економиста влада светом? Светом владају ванчулне метафизичке идеје. Знате ли ви уопште како је први Ротшилд дошао до богатства?

Новинар А: Трговао, добро улагао, штедео…тај новац је генерацијама стицан ?
Тесла (Одмахне руком.): Једнога дана, још у осамнаестом веку, у малу франкфуртску мењачницу новца Мајера Амшела Ротшилда ушао је њему потпуно непознат старији човек сивих очију и оштрог погледа, и рекао му “Ти си нам потребан. Пратимо те већ дуго. Не питај ме ни ко сам, ни одакле долазим. Ако учиниш што ти налажем, кад дође време, све ћеш сазнати. Иди у Египат. Ево ти мапа. Копај на месту које је обележено.” И незнанац је изашао, без поздрава. (кратка пауза) Четири дуга каравана било је потребно Мајеру Ротшилду да донесе сво злато из Египта. Од тада, Ротшилди су обичне лутке  на невидљивим концима.

Новинар А: Чијим?
Тесла: Није вам добро питање.Конци о којима вам говорим су идеје надљудске свести. А људска бића на која циљате, само су посредници, које су нижи окултисти назвали Илуминатима.
(подуже ћутање)

Новинар А: Господине Тесла, да ли онда научници владају Светом?
Тесла: Смисао науке није у власти већ у спознаји која чини људе бољим и тако олакшава живот. Они који од науке покушавају да направе полугу власти непријатељи су човечанства.

Новинар Б: Али неко мора да влада Светом!
Тесла: Помислићу да се правите да ме не разумете. Ради се о Светској влади заснованој на телепатском прожимању неколико центара моћи, састављених од личности које уживају у анонимној способности да манипулишу судбином света спроводећи законе Космоса, због чега су непобедиви. Добро би било да су то личности које у науци виде могућност да се људска глупост учини безопасном.

Биљана Ђоровић

Биљана Ђоровић

КРАЈ

9 replies »

  1. Moram priznati da se radi o revolucionarnim tekstovima, citav zivot pratim sve sto izidje o Nikoli Tesli. Mislio sam da sve znam o njemu ali posle knjiga Williama Lyne sam uvideo da gotovo nista neznam, a onda sam iz Veljinih poslednjih tekstova saznao ono cega nisam bio ni svestan da postoji, a to je duhovnost iz koje sve proizilazi. Kada kazem duhovnost onda ne mislim na uobicajen pojam, pojam iz svakodnevnog zivota, nego na bozanski princip koji sve stvara i razgradjuje i to bas u pravcu duxovnost-materija a ne obrnuto.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s