Владимир Димитријевић

„Твоје лице звучи познато“ – шта је подтекст ових масовних шоу-пресвлачења?


Али, шта је подтекст ових масовних шоу-пресвлачења?

Зна се: постепено навикавање људи да је трансвестија нормална, да су полови променљиви, да је дошло ЛГБТ доба, и да ћемо на улицама Београда гледати гомилу содомитских кловнова који су „геј“ (весели), јер нам показују да им ништа не можемо, и да ће Србија, уместо иконе, бити септичка јама.

***

„Твоје лице звучи познато“:

прилог критици трансвестизације Србије

Аутор Владимир Димитријевић
Извор: сајт аутора, 29 децембар 2013

tzvp

Реч „забава“ у србском језику потиче од старосрбске речи „забитије“; „забитије“ значи „заборав“.

То је оно што је бачено „иза битија“, што се не види на хоризонту постојања.

Увек када се питамо откуда толика потреба за забавом у нашем добу, морамо да се сетимо да то није случајно – данашњи човек свесно заглупљује самог себе да не би морао да се суочи са крајњим питањима постојања.

Лакше му је да кроз живот пролази као идиот, и то у изворном значењу речи – човек који се не занима за послове заједнице. Усредсређен на себе и своје малено (а субјективно огромно ја), он иде од тренутка до тренутка, крије се иза бусија ефемерног, и, на крају, бива с њим оно што је Рилке описао у једној песми из „Часловца“:

„Са вечношћу се курвасмо, а када
Час порођаја дође, из нас пада
Мртворођенче наше смрти…“

Ми не умиремо као наши преци, који су са света носили „скрштене беле руке и праведна дела своја“. Нас нестаје, као винских мушица, и никаквог трага нема да смо смислено постојали. То је цена коју плаћамо за све забаве и удобности овога света…

Данашња помама за забавом, у часу кад се све руши, сасвим у складу са поруком Здравка Чолића („Пиће за младиће, банку за игранку,/ а свет нек пропадне,није нека штета“) можда више од свега говори о апокалиптичности доба у коме живимо. Све се руши, а ми смо до гуше у спорту, поп-музици, шоу програмима. Нико себи не поставља елементарна питања. Сви, хипнотисани, зуре у мале и велике екране, и хране се ништавилом, одевеним у шљаштаву одећу, такозвани „гламур“.

Шта је спорт? Зашто један тенисер или фудбалер зарађују толико новца? Зар су они, по доприносу свету и човечанству, изнад сељака, учитеља, судије, лекара? Шта гледалац добија од спорта? Шта је поп-музика са њеним спотовима, кревељењима, вулгарностима? Коме то помаже? Кога лечи? Да ли је то права уметност или јефтина симулација? Пита ли се ко то? Углавном не. „ШОУ МАСТ ГОУ ОН“ (ово је намерно ћирилицом!)

Пошто човек није саздан да живи бесловесно, он понекад тражи бар привид неке смисаоности у својим „забавама“. И онда му они (који се богате тако што га сваки дан хране заборавам  не само Бога и душе, него и свега нормалног), господари медија, понуде излаз – то је хуманитарност. Правићемо забаву и уз то ћемо бити хумани.

И, ево, један такав, хуманитарни шоу, се завршио на Телевизији Прва, под насловом „Твоје лице звучи познато“. Глумци и певачи су се такмичили, да би све што зараде дали у хуманитарне сврхе. Нема збора: показали су све своје таленте – од певања и свирања до имитације познатих и славних. Сама њихова воља да своју зараду поклоне у хумане сврхе је – хумана…

У односу на то шта све Срби гледају, „Твоје лице звучи познато“ би се, у најусловнијој условности, могло назвати чак и „пристојним“ (обратимо пажњу на знакове навода!)

Па ипак, ипак…

Шта смо могли да видимо у овим шоуима?

Као и увек, много голих задњица, много простачких покрета куковима (што би рекао Мик Џегер: „Сва игра је замена за секс“), много алузија на „ниско доле“, и, више него до сада, разних врста трансвестије: мушкараца који се облаче у жене и жена које се облаче у мушкарце.Наравно, да би свако показао протејску природу своје певачко – глумачке вештине, то јест да он може да буде све што хоће („Пристао сам бићу све што хоће, / Ево продајем душу врагу своме“, певало је „Бијело дугме“).

Али, шта је подтекст ових масовних шоу-пресвлачења?

Зна се: постепено навикавање људи да је трансвестија нормална, да су полови променљиви, да је дошло ЛГБТ доба, и да ћемо на улицама Београда гледати гомилу содомитских кловнова који су „геј“ (весели), јер нам показују да им ништа не можемо, и да ће Србија, уместо иконе, бити септичка јама.

Наравно да већина учесника овог „шоуа“ није свесна тога – али, они који стоје иза „пројекта“ јесу (углавном су у врху поклоници Великог Архитекте Универзума, и зато тако воле разне „грађевинске пројекте“ у програму „инжињеринга људских душа“). Јер, како ћеш ти дивље Србе да научиш да је „геј о кеј“ ако не покажеш поп-фаце како, бар у једном шоуу, мењају своје полне улоге, и постају оно што нису? А Великом Архитекти и његовим зидарима, који мисле да су слободни (не осећајући јахаче на својим плећима, оне што су гадаринско крдо потерали у море) ништа није милије него да се оствари сан старих луциферијанаца, кабалиста, да сви људи буду поново андрогин, Адам Кадмон, мушко које је женско и обратно, и да више нема никаквих разлика између мушкараца и жена под влашћу онога кога зидари чекају. Њега,последњег лажног месију у злу уједињеног човечанства, довешће им Велики Архитекта  право у Трећи храм, који већ вековима зидају, рушећи Цркву Божју.

Зато, Срби (бар вас мало што вас је остало уз Светог Саву), памет у главу и Христа у срце – брзо ће расплет. Само да знамо шта се збива и да будемо уз кога треба. А што се тиче хуманитарних циљева модерне цивилизације, прочитајмо текст руског сектолога Александра Дворкина, писан пре деценију и по, у доба Мајке Терезе и Лејди Ди, а актуелан и данас. Много шта ће нам бити јасније.

Фото у наслову: једна од учесница шоуа, имитирајући Лејди Гагу, показује прстима десне рукестилизовано „Свевидеће око“ – илуминатски симбол Великог Архитекте Универзума.

2 replies »