Језик

Више брине Влада Хрватске о српској ћирилици у Хрватској (!) него што Влада Србије брине о статусу ћирилице у Србији!


Зоран Милановић у ово време више и чешће брине о српској ћирилици у Хрватској, него што о уставној обавези у вези са српском ћирилицом брине Ивица Дачић у Србији.

„Ћирилица“: Условна похвала за хрватску владу

збиљић ћирилица

Извор: Удружење „Ћирилица“
18.01.2014

Стручни одбор Удружења „Ћирилица“ у свом  данашњем (15. јануара 2014) саопштењу истиче да Влада Хрватске, с председником Зораном Милановићем на челу, показује озбиљност у покушају да се избори с хрватским екстремистима „чекићарима“ по ћирилици.

Dačić i MilanovićПозната је традиционална зловоља хрватских екстремиста према српској азбуци. Позната је чињеница да је током последњих сукоба у Хрватској деведестих година, и после њих, у Републици Хрватској спаљено, или у контејнере или на ђубришта 1990-их година заувек бачено, 2,8 милиона књига и других разних публикација на ћириличком писму. А и ових дана, и без ратних сукоба, појавио се већи број буквалних „чекићара“ по српском писму. У Вуковару, на пример.

Зна се да је одмах по оснивању антисрпске душегупке за Србе – на самом почетку Независне Државе Хрватске, већ 25. травња 1941. донета Zakonska odredba poglavnika od 25. aprila 1941. o zabrani upotrebe ćirilice na celoj teritoriji NDH, као и Naredba Ministarstva unutrašnjih poslova od 25. aprila 1941. za sprovođenje zakonske odredbe o zabrani ćirilice na celoj teritoriji NDH, с поотписом др Андрије Артуковића. Реч је о, најоштријој у досадашњој историји, забрани српске азбуке.

knjigocid

Књига „Књигоцид“ Анте Лешаје

Кад се има у виду такав, традиционално ригорозан, однос према српском  писму у овој суседној држави, Стручни одбор Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ у Новом Саду сматра да има разлога да се данас истакне да нам се чини да Влада Хрватске, која је неколико пута наређивала постављање нових табли уместо раније чекићима разбијених, на којима је испод исписа на хрватском језику и латиници и испис на српском језику и ћирилици брине о српској ћирилици у складу с хрватским Уставом и законским прописима о исписима и на језику и писму тамошњих Срба.

За разлику од ове похвале, морамо – с великом жалошћу и још већим чуђењем – да нагласимо да и данас у Србији Влада Србије још не даје Србима никакве наде ни помене да ће се заложити за уставно исписивање српске ћирилице свуда у Србији у складу с Чланом 10. Устава Србије. По том члану Устава, српском језику и народу је враћенa у службену употребу  и призната сувереност српској ћирилици у српском језику, по пракси целога света.

Међутим, Влада Србије и све остале државне институције Србије, као и институције за српски језик и не помишљају још да примене уставну обавезу о враћању српске ћирилице у живот. Зато није чудно што је уставна обавеза о српском писму у Србији занемарена у око 90% случајева, тако да има више области у којима се у исписивању српског језика не налази ни једно једино ћириличко слово.

Таква је ситуација, на пример, у највећем издавачком предузећу књига данас у Србији – „Лагуни“ (али и у другима) где је српско писмо заступљено данас тек у свакој стотој књизи, ако не и ређе. Затим, ни слова српске азбуке данас нема у банкама у Србији, у продавницама свих врста, у рекламама, а све је мање и у штампи, у новинама, на телевизијама и у многим другим областима.

На жалост, с обзиром на то какво је и данас ћутња власти и стручњака кад је рећ о српској ћирилици, Удружење „Ћирилица“ може више да се нада у Милановићеву Владу да ће поштовати пропис за ћирилицу у Хрватској него у Владу Ивице Дачића.

Стручни одбор „Ћирилице“ истиче и чињеницу да су институције за српски језик у Србији – све: од Матице српске, Српске академије наука и уметности, Института за српски језик до Одбора за стандардизацију српског језика, преко новог издања Правописа Матице српске из 2010. године –  утицале на то да се у Србији данас довршава прави ћирилицоцид, што је велика брука понајпре за српске власти (које теже да уђу у Европу, а према свом писму се понашају горе него у последњим ослобођеним колонијама у Африци).

Наше институције, тиме, посредно, бацају бруку и на цео српски народ и у Србији и изван Србије. Нема примера у свету да је неко увео туђе писмо као неприродну конкуренцију свом савршеном писму свог језика у светским оквирима.

Нови Сад, 15. јануара 2014.
Координатор Стручног одбора „Ћирилице“,
Др Дарко Ј. Ивановић, с. р.

____
Књига Д. Збиљића која је детаљно на више од хиљаду страна објаснила како и зашто Србе латиниче већ хиљаду година и зашто је у Србији преовладала латиница тек у време владавине комунниста после Новосадског договора (1954)

OLYMPUS DIGITAL CAMERA