ДРУШТВО

Слађанина Колумна – Можда је неопходно да улицама Србије падају лешеви од глади и да завлада куга и помор да би се коначно српски народ освестио??


Ускоро ћемо по ко зна који пут на изборе. Не знам да ли осећам муку или страх или чемер или горчину, не знам како да опишем осећање проистекло из немоћи да управљам својим животом…

Можда је неопходно да улицама Србије падају лешеви од глади и да завлада куга и помор да би се коначно српски народ освестио??

 
Аутор: Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера
01.02.2014.

 

Питам се да ли је боље бити глуп? Не нервираш се јер ти до малог мозга не стижу информације из спољњег света, бар не оне са скривеним значењем.

Да ли смо ми народ? Пред медијима – јесмо. Пред Скупштином – такође, када треба да се плаћа, наравно или да се гласа. Али шта смо ми, реално, осим броја у личној карти или на гласачким листићима?

Замислите ситуацију где је Ивица Дачић изјавио да не жели да ризикује светлу европску будућност због пар хиљада Срба са Космета… Oнако љутит, само што није рекао – срам да вас буде да се буните изроди једни?

Замислите да је Ивица уместо бројке прочитао свако појединачно име и презиме – колико би му времена требало? Читао би неколико дана и тек тада бих му поверовала да говори о људима… овако стичем утисак да смо ми за њих цифре и ништа друго, као у концентрационом логору. Молим Вас, исправите ме ако грешим.

americki-vazali

Па онда, медијске кампање. Некада, у не тако прошлим временима, када је у граду наступао циркус „Медрано“, кружио је градом комби са разгласом са кога се чуло „чујте и почујте, данас у нашем граду гостује чувени циркус“, а „циркуски активисти“ су лепили плакате са временом наступа.

У чему је разлика? Поново свира оркестар – почиње циркуска изборна трка. Ко преживи причаће. А ником ништа за наше српски логораше погубљене на Јасеновцу и другим стратиштима, за протеране, прогнане, обесправљене, повађених органа… То су само бројеви који се бришу новом гумицом светле европске историје, као што обрисаше страдале из претходних ратова који положише животе за ту исту Европу која нас уцењује као последње беднике, а ми смо у ствари више у Европи него што су они, и него што ће то икада бити!

Не знам да ли да се смејем или да заплачем…

Посматрам Вучића. Сваки ме пут изненади својом дрскошћу. Беспоговорно тражи да буде подржан а није узео огледало да се погледа у њему и да сам себи постави питање – да ли би он сам за себе гласао када би могао да бира? Ја искључим звук на ТВ-у и тек га онда пажљиво погледам његову гестикулацију са склопљеним рукама као да дубоко мисли о ономе што говори уснама које се мичу не правећи при том гримасу.

Његов лик говори све, открива нам жељу за признањем и диктатуром. Хладан, јасан и без срца. Може ли човек без емоције да буде мотивисан да се за ишта друго бори осим за себе и свој лични интерес? Можда је неопходно да улицама Србије падају лешеви од глади и да завлада куга и помор да би се коначно српски народ освестио и схватио да нема тог вође и те стране силе која ће желети да нас вади из блата.

Видите ли да нико није покушао (и да не покушава) да се обрачуна са корупцијом?

Одакле креће њихова борба? Oд ситне бораније, паркинг сервиса, отимања имовине сиромашних грађана, сечења струје, избацивања из градског превоза? Где су порези на екстрапрофите? Где су порези за естраду? Како је могуће да ми, факултетски образовани људи, морамо да молимо за кору хлеба а да младе звезде Гранда купују станове и виле за годину дана рада?

И шта друго обичан човек да закључи него – да Србији није неопходно школство, већ Србији треба модерна „школа“ за лопове и спонзоруше!

Шта је професор у данашње време? Особа која служи деци као пример због чега не треба да уче, човек без личног права на достојанство и на рад. Професор продаје нешто што се најтеже стиче – знање, а за узврат добија вређање и презир. Наспрам њега, Цеца има и поштовање и обожавање и статус и посећене концерте.

И нека је тако. Заслужила је. Ја бих њу предложила за наредну министарку културе, скидам јој капу. Док је она живела, ја сам учила, док она ради, ја животарим. Ко је онда паметан?

Свака роба има купца, а знање је роба која Србији не треба.

Србији само требају евроатлантске интеграције, деспот Аца, председник Тома и његова Живка и остала клика за хепи енд!

1 reply »

  1. Ако је неко положио колоквијум не значи да ће положити и испит. Колоквијум је само услов да се изађе на испит. Али ако је испитни рок на 4 године зашто се провера знања да не кажем учинка спроводи на 2 године. Мислим ко то плаћа? Ових дана су почели да одбијају од плате 10 односно 20%да би покрили лоповлуке претходне власти. Зашто бих се ја одрицала у корист лопова. Острвљених нарцисоидних умишљених лешинара који опљачкаше овај народ и државу.Интересантно народ не реагује значи ли то да народ одобрава пљачку?Свако ће се помало снаћи и преживети.Жалосно је колико смо посрнули у схватању живота.

    Свиђа ми се