ГЕОПОЛИТИКА

Драган Станојевић из Кијева – У Украјини се води геополитички рат


У центру Кијева (а то је један од најлепших  центара у Европи), сада је опсада као у ратно време, барикаде по три метра, металне конструкције, џакови са песком, запаљена полицијска возила, залеђени путеви и улази да полиција не би могла да се креће, улице су разрушене…

Драган Станојевић из Кијева – у Украјини се води геополитички рат

Станојевић1

Интервју са Драганом Станојевићем из Кијева
Извор: www.serbska.org

Као што знамо, у Украјини се последњих месеци дешавају озбиљне демонстрације, које су већ однеле неколико људских жртава. Многи говоре о још једној обојеној револуцији којом запад жели да свргне Украјинску власт и да доведе „послушну“, други говоре да је демонастрације изазвало то што председник Јанукович није потписао договор о асоцијацији са Европском Унијом и због потчињавања Руским империјалним пројектима.

Јасно је да је Украјина веома значајна земља која има геостратешки положај и да се преко ње води борба глобалних светских играча.

О свему томе разговарамо са познатим Српским бизнисменом из Кијева, политичким активистом који ради на јачању веза између Србије, Русије и Украјине, и Председником Српске дијаспоре, Драганом Станојевићем.

Господине Станојевићу, реците нам шта обичан народ говори шта се то дешава у Украјини?

Народ ову ситуацију посматра на разне начине, дијаметрално различито као и политичари, у зависности од територијалне принадлежности односно места живљења или порекла. Западни део Украјине и многи у Кијеву подржавају ове демонстрације, подржавају прозападно стремљење опозиције која им обећава све оно што смо ми имали прилике да чујемо 2000. године уз велики број русофобских парола, и која у свему виде руку Москве, док људи са истока (руско говорно подручје) не подржавају сва ова дешавања и оштро критикују и деловање опозиције и мешање западних политичара у унутрашње проблеме државе.

Колико има побуњеника и у којим градовима, и шта су они ружно и срамотно урадили у твом граду, а шта у Кијеву?

Тешко је направити процену колико има људи, јер је једна ствар када се организује класичан митинг а друга ствар је организација заузимања државних институција и спровођење специјалних акција. Заузимање државних установа врше специјалне мобилне групе које имају разрађен план и стратегију. Код њих је организовано све као код војних група са комплетном хијерархијом. То је добро осмишљена стратегија коју користе за преотимање власти како у конкретним институцијама тако и у регионима. Те мобилне групе користе локалне контакте за информације, онда долазе организовано са планом деловања у регионе где воде акције напада на државне администрације и “преузимају” власт. Током тих акција се руши све што је на путу док се не заузме објекат а онда се објављује о преузимању власти “народа”. При том се користе и молотовљеви коктели, разни запаљиви материјали, палице, лопате и остали приручни и грађевински материјали.

У центру Кијева (а то је један од најлепших  центара у Европи), сада је опсада као у ратно време, барикаде по три метра, металне конструкције, џакови са песком, запаљена полицијска возила, залеђени путеви и улази да полиција не би могла да се креће, улице су разрушене, извађена је стара калдрма која је служила као оружје против полицијских снага, околне зграде и продавнице су или разрушене или у страшном стању, фасаде црне, паркови такође уништени, санитарна ситуација страшна, стиче се утисак да је ратно стање и подсећа на сцене из филма “блокада Лењинграда”. Што се тиче демонстраната, и они се деле на неке екстремне и обичне људе који желе да остваре своје право али обично слузе као параван екстремима.

Како се, док су трајале побуне ломио нормални живот у Вашем граду и Кијеву? Шта је прво од нормалног живота урушено, јавни превоз, одлазак код лекара, куповина, пијаце, шта је угрожено, имовина и животи и како?

Што се тиче ситуације, рекао бих да сваки град живи по неким својим правилима. У западним регионима и оним где је “преузета” власт, не могу да се доносе одлуке важне за функционисање града или региона, а то је везано за исплате плата, пензија, социјалних примања, буџетских обавеза у целини, што вуче за собом и цео низ других проблема. Опет у Кијеву је ситуација ван центра мирна, све функционише нормално сем централног дела и појединих општина које су заузели демонстранти. Али када блокирате центар града, логично је да се мења систем и начин организовања и функционисања свих градских структура.

Оно што бих посебно истакао јесу огромни економски губици како на нивоу државе тако и града, а посебно сви тржни центри, продавнице, офиси, представништва, који су већ више месеци затворени и људи не могу да функционишу нити да зараде себи за живот, јер им је тамо замрзнута продукција којом тргују и многи су дошли до банкрота. Ово је опасно и због тога што поједини виде могућност коришћења ове анархије за неке своје личне и опасне циљеве. И једни то представљају као жртве власти и полиције а други то представљају као жртве између демонстраната и увек постоји неко трећи ко тиме манипулише. Много је лажних и режираних киднаповања и напада који се после пуштају преко нама већ познатих медијских центара.

Не могу да се отмем утиску колико се у медијима и од стране опозиционара води једна антируска кампања и покушај да се у ове процесе увуче Русија, у негативном контексту. Долази чак до тога да се говори како су стигле специјалне јединице из Русије, како су преобучени у Украјинске унифроме и како ће они сада да “чисте” демонстранте, како користе специјална средства па се иде чак до тога да се тражи Руски траг код жртава!!

Притом ту су све време у посети демонстрантима и опозиционарима највиши европски и амерички званичници који наступају на митинзима дајући подршку тим процесима, амбасадори дају инструкције директно се мешајући у унутрашње свтари једне суверене државе и све ме то тако подсећа на оно што смо ми у Србији прошли да бих могао да режирам следеће кораке.

натоСа друге стране, никада ни један руски званичник није учествовао у овим процесима у Украјини па чак, по мени, нису ни довољно активни. Интересантно би било видети реакцију светских медија и политичара када би неки високи руски званичник дошао у Америку да подржи демонстранте на Вол Стриту. Или у Лондон, Брисел или у главни град неке друге европске државе.

Какве последице је побуна имала и има и данас на Вас, на Вашу породицу, какве непријатности доживаљавате?

Последице личног карактера нисмо имали ако изузмемо неке моралне аспекте и психичко оптерећење због ових дешавања. Наравно, деца иду у школу и морамо да се организујемо на другачији начин, деца морају да се одвозе и довозе јер у овој смутњи никада нисмо сигурни шта се може догодити наредног дана.

Овде је добро што у свим школама постоји обезбеђење па нам и то даје одређену сигурност. Наравно за нас странце је увек опасна поларизација у друштву и увек се очекује наш став који би одговарао једној или другој страни. Пошто је моја супруга руски држављанин али пореклом из источног дела Украјине а ја опет Србин са јасним ставовима и искуством које смо доживели у Србији, не делимо ставове како то овде медији форсирају и демонстранти показују, јер обоје имамо разлог за то. Моја супруга не жели да прихвати наметање једне позиције која се демонстрира у Кијеву другој страни и виђења које преовладава у источном делу државе и каже да мајдан није сва Украјина, нити жели да прихвати да запад жели добро Украјинцима а Русија лоше, како се то овде намеће.

Какве су последице по Ваш посао и по приватни бизнис у Украјини уопште? Каква штета у бизнису настаје?

Што се тиче мог посла и бизниса, на жалост морам рећи да сам постао реална “колатерална” штета и то са два аспекта. Први је тај који већина овде сада трпи а то је велики економски пад, смањење свих пословних активности, административни проблеми, недостатак финасијских могућности и стабилности. Све је то довело до заустављања скоро свих пословних активности којима се бави моја компанија па и увоза из Србије роба које сам до ове кризе увозио. Други аспект, о чему у нормалним околностима не бих ни писао, је један пример који може бити од користи многима и говори о процесима у овој држави који не иду у прилог ове власти и на неки нацин оправдавају незадовољство народа.

Свима је познато да је овде корупција велика али оно што је катастрофално је то да се у полицијском и судском систему и њиховој спрези налазе највећи криминални и мафијашки облици организованог криминала. Поједини високи полицијски функционери користе своје положаје за вршење притисака и фалсификовање кривичних поступака са циљем личног богаћења а онда корумпирани судски систем – судије, користе своју моћ и знање, не у циљу заштите правде, већ криминалног система или поступака за које су лично заинтересовани.

Тако је ваш покорни саговорник, без обзира на сво лично искуство, статус и ауторитет у овој држави, постао жртва једног таквог процеса. Наиме, ја сам пре неколико година купио плац у Дњепропетровску на којем сам касније изградио елитни објекат вредности око 1,5 млн. долара. После три године продавац је решио да поврати продати плац а онда, у спрези са полицијским руководством Дњепропетровска, покренуо фалсификовани и измишљени поступак против мене да би на такав начин створили притисак којим би ме натерали да одустанем од борбе за објекат.

Пошто су ти криминални органи у спрези, паралелно су са судијама договорили да започну процес поништавања мог уговора за куповину плаца (који се већ 3 године води на мене), са неким измишљеним разлогом, како је продавац објаснио – његовим тешким материјалним стањем у време продаје плаца. Наравно, судије првог нивоа које су у договору са апелационим судијама, измислили су начин формулисања процеса, доносе одлуку о анулирању постојећег уговора на мој плац. Оно што је битно и стратешки осмишљено је то да је на том плацу већ изграђен објекат који ја фактички губим после анулирања права на земљу, јер мој објекат стоји на туђој земљи! И на такав начин криминални клан у власти отима мој објекат у вредности од 1,5 милиона долара и никакви моји законски покушаји и доказивање не дају резултат. Судије су искористиле моменат политичке кризе у држави и брже боље донеле одлуку којом су ми отели земљу и објекат јер су знали да сада није ником до контроле поступка, већ по старом – узми док можеш и шта можеш. И ова ситуација у пуној мери потврђује гесло опозиције “бандити у власти”!

Око мог питања је било реаговања посланика па чак и министара, али у регионима постоји толика спрега криминала и власти да чак ни они нису били у стању да прекину ту спрегу. Једино што сам успео то је – да након директне провере деловања полиције, која је спроведена захваљујући посланику и сину председника Виктора Јануковича, спречимо даље криминално деловање полицијских службеника и против њих је покренут поступак. На жалост, ово говори о незрелости државног система, о невероватним корупцијским и криминалним везама представника највише власти где судије покривају један другог и обичан човек тешко може да очекује објективну заштиту. Ја сам рекао представницима Владе и медијима да овај систем једе сам себе и да не треба да их чуди мајдан јер постоји велики број незадовољних људи. Док овај криминал у полицијској и судској власти не раскинете, држава не може да има перспективу и ви као власт не можете имати подршку народа.

Има ли разбојничких и лоповских банди које пљачкају у време нереда?

Наравно да се у овој ситуацији активирао сав криминал, пљачкају се станови, складишта, аутомобили и други објекти. Активирале су се разне бандитске групе а део њих учествује у демонстрацијама како са једне тако и са друге стране и уједно решавају “своје” послове.

Како се обични људи опредељујуза власт, за опозицију, за побуњенике, за странце — Русију или САД? Какве то свађе изазива међу људима?

Оно што је жалосно, то је што народ, као и код нас, плаћа све рачуне и користи се за политичке манипулације једне или друге стране. Ја се слажем да народ треба и мора да се бори за своје интересе. Међутим, Украјина има реално важан геостратешки положај и око ње се ломе глобални интереси најутицајнијих држава у свету. Имајући у виду и политичко – географску поделу унутар државе, логично је да су једни за запад а други за Русију. Постоје и они који су за неку неутралност, али мислим да је то више тактика позиције, јер данас не постоје неутрални или независни. У држави постоји јасна граница и дељење према којем је западни део државе за запад а источни део је за Русију. И једни и други су дијаметрално различити по скоро свим питањима и по виђењу устројства државе.

Колико су наши Срби безбедни у Украјини, да ли је неко од њих имао лошија искуства или можда страдао?

Наши људи су овде безбедни колико и сви други, међутим ако дођете у центар Кијева и почнете да говорите на руском, могу евентуално наступити нежељене последице. На пример, сећам се када је руски новинар са канала РТР био нападнут у центру града и била му је разбијена камера!

Колико стање у Украјини личи на ситуацију у Србији 1999. године пред рушење нашег система и претварање наше земље у колонију Запада?

Мислим да не само да личи, него су и процеси и технологије исте. Исти су и организатори и стратези, па чак и поједини извршиоци. Постоји чак и иста еуфорија, од смене власти, од подршке запада, обећања која дају западни политичари, онда најаве санкција политичарима, ускоро ће се појавити и Хаг, а онда се дешава DE JA VU – “све је већ виђено”.

858971_735361899824649_88931524_o-1024x640

Ако почнете да делите искуство Србије и да говорите о томе како смо ми све то проживели, једни (западни) ће вас протерати или рећи да ми нисмо Србија, да овде запад помаже народу да свргне антинародни режим и да ће после тога бити скроз други живот, а Русија жели распад Украјине и доминацију! Други (источни) ће рећи да је Србија пример на којем се треба учити и да нам не може запад бити ближи од братске Русије и говоре о свесности и опасности да запад од Украјине створи колонију.

Какви се страни миротворци појављују у Украјини и шта нуде опозицији,  шта народу?

У Кијеву се сјатила сва европска и америчка дипломатија, политичка елита, највиши државници, и сви народу обећавају боље сутра уз демократске принципе по моделу запада. А они су ту да спасу народ од недемократског режима и амбиције Русије да ствара нову империју.

1455202_10202791132767835_294684102_n

Покушавају да објасне како су Руси, тим кредитом који су дали, желели да купе Украјину али не говоре да прелазак на Европске стандарде Украјину кошта 160 милијарди евра и да Европа ништа не даје већ само захтева.

Какав излаз из кризе видите, шта конкретно као излаз има Ваша породица и Ви да живите нормално и боље?

На жалост, излаз из ове ситуације зависи од много фактора а највише од западног. Могу рећи да разлике које постоје у држави и утицај спољних фактора могу у најгорем случају довести до распада државе, а источни региони и Крим већ говоре да неће прихватити увођење новог “система вредности” по западном моделу. Друга варијанта, којој је склона и већина експерата, јесте федерализација државе јер би у том случају сваки регион могао да заштити своје регионалне посебности. Ја лично сматрам да неће доћи до распада државе јер се овде води борба око финансијских интереса украјинских олигарха и кланова, а они нису заинтересовани да “извлаче” паре из скраћеног дела државе. Са друге стране, запад исто не би добио ништа, јер се сва индустрија и капитал налази у источном делу државе. Мени је јасно да је интерес запада – утицај на владу Украјине и Крим, због избацивања црноморске флоте и других геостратешких пројеката.

Дакле запад остварује свој циљ али, за разлику од Србије коју су желели да раскомадају, Украјина им у таквом стању није потребна. Њима треба контролисана власт која би реализовала њихове интересе, који су у највећој мери усмерени против интереса Русије па отуда и оволике русофобске кампање на свим нивоима.

Чак и договор са Путином који је Јанукович направио, и тај пакет се процењује на око 50 милијарди долара, овде покушавају да представе крајње негативно не схватајући да је то био спас од дефолта и да тај договор даје велике перспективе Украјинској економији. Постоје прецизни прорачуни а и лично сам разговарао са замеником министра економије г. Мунтјаном, да је за Украјину учешће у царинској или Евроазијској унији неупоредиво исплативије од Европске Уније и да се мери десетинама милијарди долара.

Што се тиче мојих планова, мислим да ће овде на дуже време бити економска и политичка нестабилност. Ја сам већ поднео озбиљне материјалне губитке и већ размишљам да је можда време за подлвлачења црте у Украјини и промену климе. Моја породица, а посебно деца, би највише волела да смо у Србији и то је зеља која је увек присутна и већ више пута смо планирали повратак али никако да нам се нада споји са реалношћу у Србији. Тако да, до неког приближавања наших очекивања и реалности у Србији, можда потражимо себе у Русији.

Драган Станојевић је познати бизнисмен и политички активиста на простору Евроазије, Председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону, Председник Српске дијаспоре Евроазије

Разговор водио М. Л.