ВЕСТИ ИЗ СВЕТА

Маја Тешић: Јунаштво


Маја Тешић: Јунаштво

Новинари CNN објавили су недавно списак најружнијих споменика на свету. Наравно, по сопственом избору. Не желим да постављам питање, а не знам ни коме бих га поставила, шта је био критеријум у њиховом избору. Средства јавног информисања из Русије пренела су делове списка, како су их америчка господа назвала, „најнаказнијих“ споменика. Један је посебан. Зове се Јунаштво. Део је меморијалног комплекса посвећеног успомени на браниоце Брестске тврђаве у Другом светском рату.

17.02.2014. превод са руског и текст написала за ФБР Маја Тешић

СПОМЕНИК 2

«Овај гигант, љутити Белорус, излази из огромног комада бетона и изгледа као да се спрема да разбија запад на комаде пре него што Северну Америку подигне и баци до сунца“ – њихов опис преносе белоруска средства јавног информисања. У коментару уз фотографију амерички новинари су написали и да је заиста потребно јунаштво да би се чак и погледало у овај споменик. Меморијални комплекс „Брестска тврђава – херој“ отворен је 25. септембра 1971. године. Главни споменик „Јунаштво“ представља скулптурални приказ ратника и заставе. „Оваква нам је била замисао: војник гледа у место трагичних догађаја, рушевине, и сећа се тешких битака које су се ту водиле. Он је симбол снаге, храбрости, јунаштва и непоколебљивости“ – рекао је један од чланова уметничке групе аутора меморијалног комплекса вајар Валентин Занкович. Са друге стране споменика налазе се композиције рељефа на тему одбране тврђаве. У ово меморијалном комплексу сахрањено је 850 ратника, јунака који су одбранили Брест у првој бици у Другом светском рату, у којој је погинуло око четири хиљаде совјетских војника. Двоумим се да ли да напишем било шта више. Да ипак поставим питање – одакле вам право, господо? Да ли сте мислили да ће се Белоруси и Руси насмејати заједно са вама? Читам, извинили сте се, али то извињење није примећено. Нема Руса који ће примити то извињење. Некада сам мислила да они не знају, па греше… Одлично су знали где да ударе и када. Одавно више нема дилеме – глупост има границе, али пакост је бескрајна. Преносим коментаре обичних грађана Русије. – Све што су написали о споменику у мени је изазвало одушевљење. Бојте се, гадови. Већ се бојите.

СПОМЕНИК 1
– Зар они имају коме споменик да подигну? Можда долару? Какво је само чудовиште она рогата застрашујућа, ко зна зашто тако велика тетка са бакљом! Американци немају на шта да буду поносни у својој историји, а каква је то па историја. Зато и завиде великој непобедивој огромној земљи. Неће се Русија сломити. Не могу они са својим ситним трулим душама да разумеју шта је то сећање, част и савест.

– Можда су они подигли споменик слободи зато што је тамо нема

– Бакља данас симболизује сукобе које САД праве. А статуа је богиња раздора.

– Они се плаше да погледају у споменик. И треба да се плаше. Браво за Белорусе, требало је да се подигне оволика прашина.

– Потомци превараната убица и лопова не могу да разумеју шта је јунаштво. Кажу да је Америка земља. Немојте да ме засмејавате, мој град је старији од целе њихове земље, а сматра се новим градом у мојој земљи. Ово је покушај да се морално разори друштво. Нека покушавају, али Руси неће ћутати. Словени су једини народ кога су од кад постоји покушавали да покоре и сви су поломили зубе. Колико год да критикујемо своју отаџбину, ако се њој било шта лоше догоди, стаћемо као један. Они то не могу да разумеју. То ми умемо да препознамо лица људи који иду у смрт, они не умеју. Ми имамо чиме да се поносимо и шта да памтимо.

Посланици Думе Русије и Савета Федерације такође су реаговали. Чули су се чак и захтеви да се CNN канал не приказује у Русији. Несрећни списак је уклоњен са сајта „великог“ канала. Кажу, хтели су да се насмеју а не да се подсмевају.
На списку је била и „Суза бола“ – споменик посвећен жртвама погинулим у терористичком нападу на Њујорк 11. септембра 2001. Тај споменик се налази у Њу Џерсију. Само, аутор тог споменика је Зураб Церетели, Грузин, држављанин Русије. Ето, насмејали смо се. Ми који имамо чиме да се поносимо и шта да памтимо.

—-

http://inotv.rt.com/2014-02-06/Amerikanskie-zhurnalisti-nazvali-pamyatnik-v

http://www.newsru.com/world/06feb2014/mujestvo.html

 

1 reply »

  1. На велику жалост што морам напсати ни „Мр. Долару“ США неможе да „подигне споменик“ јер ни он није њихов… Али добро, то су дјечије болести друштава без традиције, без било каквих дубљих културних коријена… таква незрела и бескоријена друштва су склона да се сујетно и пакосно „поспрдну“ СТАРИМ ЦИВИЛИЗАЦИЈАМА, односно. Прије неколико година су „исто то“ урадили с Кинеском писмом… да не помињем шта су (разноразни) СНН-и, и Гласови Америке, говорили и писали о Индији и њеној култури, о Старој Персији и садашњем Ирану… збиља Словене (у првом реду Русе) нећу ни да помињем… Шта су све могли рећи и шта су све имали морала рећи… Али желим да окривим нас, словенског поријекла… Овако, неких 980-тих онога вијека, због краткоће времена нијесам желио да „обиђем“ све што је изложено у Художественом дому у Москви, већ сам замолио да ме „пропусте“ на 4. спрат гдје су биле изложене „Брезе, Степа, Тајга…. прозрачна сибирска јутра и „Хутори в тумане“…
    Дозвољено ми је, али ми се придружила и једна прлијепа млада Рускиња која ми је упорно набрајала имена аутора и називе слика… повремено сам се смешкао, из пристојности, правећи се да је ништа неразумијем. Мислио сам тако ћу се ослободити, истина лијепе Рускиње. Али, она је за кратко негдје отишла и вратила се с једним господином, средњих година и веома течног француског језика. Господин је, тада већ на француском упорно причао а свака трећа ријеч му је била „Импресионизам“ … е стварно су предосадили…. онда сам се ја окренуо (пристојно јер сам њихов гост) и на њиховом, матерњем језику, који сам тада знатно боље говорио него што руски говорим данас, рекао „Баш сте ми успјешно покварили дан, и не само то покварили сте ми утисак О ОВОМ ПРЕДИВНОМ РУСКОМ СЛИКАРСТВУ јер га упорно, безразложно и без мјере гурате под сукњу неког тамо „европског“ квази правца и квази сликарства… они ово немају, они нијесу видјели Тајгу… они нијесу доживјели Степу у праскозорје… они ово незнају да насликају! Ово је само руско а они имају „pravac“…. климнуо сам им главом у знак поздрава и тихо као туга напусти 4. спрат Художественог Дома, слике… Брезе и Степе, Тајгу „Јутра снена сибирска“… која никада немогу бити и неће припадати некаквој фиоци „западно европског сликарства“ па ма колико оно било велико и ма колико га моји колеге музеалци жељели у свом сликарству. Умјетнос је осјећај, осјећаш или не осјећаш, имаш „жицу“ или немаш… или боље имаш у генетским таблицама „спиралу традиције предака“ или своје битисање тражиш у туђим коријенима… нема треће!

    Свиђа ми се