ВЕСТИ ИЗ СВЕТА

ЗАПАЊУЈУЋЕ ОТКРИЋЕ О ХРАНИ КОЈУ ЈЕДЕМО: Због онога што нам овде продају у Данској се иде у затвор!


ЗАПАЊУЈУЋЕ ОТКРИЋЕ О ХРАНИ КОЈУ ЈЕДЕМО: Због онога што нам овде продају у Данској се иде у затвор!

Једна полемика о храни у Данској, практично случајно, открила је да се у земљама са подручја бивше Југославије на полицама трговина налази велики број прехрамбених производа са састојцима који су изузетно опасни за људско здравље. Афера је “пукла” након што је данско истраживање открило да тамошњи имигранти, у својим продавницама имају потенцијално врло опасне производе, који великим делом долазе с нашег подручја. Свакако, не треба бити посебно паметан да би се сабрало два и два – оно ште се у Данској продаје у имигрантским радњама, код нас се регуларно налази на полицама трговина. Прочитајте целу причу…

18.02.2014. Doznajemo.com

Steen-Stender

Дански истраживач Steen Stender

Дански истраживач Steen Stender упозорава на претерани ниво транс масти у прехрамбеним производима у трговинама имиграната у Ослу. То је у ствари показало данско истраживање које је објављено на јануарској конференцији у Ослу.
Наиме, установљено је да се продаје храна у трговинама с најгорим мастима, које су већ одавно нестале са полица из трговина у Европи.
Више од 400 учесника ове конференције је остало запањено поражавајућим чињеницама које је открило поменуто истраживање.

Изненађеност

“Искрено, и ја сам врло изненађен овим сазнањима. Велики дио популације у Норвешкој узима велике количине метаболичког отрова. Норвешке власти морају учинити нешто!” – изјавио је професор са Универзитета у Копенхагену, Steen Stender.

Дански истраживачи су открили енормно велике количине транс масноћа у производима, као што су: пецива и колачи, који се купују у имигрантским трговинама на Гренланду у Ослу.

Нема ограничења

Данска је била једна од првих земаља у свету која је забранила законом транс масти. Непоштовање овог закона може довести до чак две године затвора.

– Зашто Норвешка не уводи слична ограничења?

Стендер одговара: “Норвешки научници су ми рекли да нема разлога да се наметне такав закон, јер они немају производе са транс мастима.”

То по њима значи, оно што је доказано, не мора да буде и тачно. Стендер је у новембру прошле године купио неколико различитих производа из шест продавница (укључујући три трговине на Гренланду).

“У 13 од 21 производа у трговинама имиграната је присутна огромна количина транс масти. Ови производи у себи садрже 20 – 30 посто опасних масти”, каже дански научник.

Изложени имигранти

Кекс, колачи и вафли су углавном ти производи у којима су садржане велике количине транс масти. Многи од њих дошли су из земаља бивше Југославије.

Учесталост кардиоваскуларних болести је два до три пута већа међу усељеницима, него код особа рођених у Норвешкој. Већа је и учесталост обољења од шећерне болести у овој групацији.

“Уношењем ових масти у организам у прилично малим количинама, пет грама дневно, доводи до 25 посто већег ризика од тромбозе. Масноћа је опасна и
несхватљиво је да Норвешка још увек нема исти закон, као Данска, Исланд и Шведска”, наглашава овај познати истраживач.

Саморегулација

У 2006. години Светска здравствена организација (WHO) је била сагласна укидању и кориштењу транс масти. Норвешка је и тада ипак одлучила да не следи друге скандинавске земље.

“Истина је да ми немамо никакве прописе, који постављају ограничења на транс масноће у храни у Норвешкој. Након ФСА искуства, норвешке компаније су врло прецизне у смањењу количине транс масти у храни. Након тих дешавања, читавих
10 – 15 година су се водиле расправе на ту тему, али без конкретних решења – док Данска је дошла са својим прописима”, изјавио је виши савјетник у норвешком телу за сигурност хране, Ronnaung Aarflot Fagerli.

Захтјева се забрана!

Норвешко удружење за срце и плућа (LHL) тражи забрану након откривања великог постотка транс масти у храни.

Секретар овог удружења Фроде Јахрен, јасно поручује: “Желимо забрану, као што то имају наши суседи у Данској. Видимо, нема добрих разлога зашто не бисмо имали такву забрану!”
Он верује да влада претпоставља да ће сарадња с прехрамбеном индустријом решити проблем сам по себи.

“Ово истраживање показује да они немају контролу. Забрана ће доћи за сву популацију, без обзира где се купују намирнице”, изјавио је Јахрен.

ЧИЊЕНИЦЕ О МАСТИМА

Засићене масти су масти које су у чврстом стању на собној температури, а то је обично масноћа животињског порекла.
Засићене масти и транс масти су масти које бисмо требали јести најмање! Они повећавају ризик од кардиоваскуларних болести за повећање укупног холестерола.
Транс масти су апсолутно најгоре масти које можемо јести, јер подижу ЛДЛ холестерол и снижава добар ХДЛ холестерол.
Транс масти се формирају када се кроз хемијски процес додаје водониково биљно уље.

Незасићене масти су обично текуће на собној температури, а та маст долази углавном из биљних извора. Мононезасићене масти и полинезасићене масти припадају овој групи и здравије су од засићених масноћа.

Мононезасићене масти се могу наћи на пример у већини орашчастих плодова, авокада, маслина, маслиновог уља. Полунезасићене масти се могу наћи у већини биљних уља, у кукурузном уљу, сојином уљу, сунцокретовом уљу итд.

Просечан здрави унос добрих масти у исхрани требао би бити приближно 30-40 грама дневно. Садржај масти у храни коју узима богато становништво може бити готово четворострук!

Врућина, свјетлост и кисеоник разарају есенцијалне масне киселине, стога је најбоље уља чувати у хладним просторијама, оставама за храну.

Есенцијалне масти морају се уносити кроз храну јер их ваш организам не може произвести. Есенцијалне здраве масти су Омега 3 и Омга 6 (познате као есенцијалне масне киселине).

Масти дају двоструко више искористиве енергије него угљикохидрати или беланчевине (у сваком граму масти наћи ћете 9 калорија).

Маст доприноси укусу, структури и мирису многих намирница, а осим тога и успорава пробавни процес, што омогућава продужен осјећај ситости након оброка.