Ванредно Стање

Отворено писмо: Интервенција поводом нарушавања равноправности грађана у Војводини


Отворено писмо: Интервенција поводом нарушавања равноправности грађана у Војводини

 

Прима: Томислав Николић, председник Републике Србије
Датум: 17. фебруар 2014.
Предмет: Интервенција поводом изостанка усвајања Декларације о осуди геноцидних аката државних органа Хортијеве Мађарске против цивилног становништва

18.02.2014. Јадовно, ФБ Александар Вељић, ФБ страница Грађански покрет за истину „ХОРТИЈЕВ ГЕНОЦИД 1941-1944.“, приредила Биљана Диковић

грађански покрет за истину ХОРТИЈЕВ ГЕНОЦИД 41-44

Уважени господине Председниче, 

Одабрали смо данашњи дан да Вам се обратимо због шестогодишњице проглашења такозване државе Косово, после дводневног обележавања Дана државности, док истовремено тече тиха окупација српске Бачке у којој је мађарска нацистистичка партија ЈОБИК 24. јануара, одмах после годишњице Рације у Новом Саду, отворила канцеларију у Суботици (а планира да учини исто у Сенти и Кањижи). Већ је осми месец како се грађани Бачке питају шта се дешава са институцијама државе за коју су наши преци крварили у протекла три века: у 18. веку када је Ференц Ракоци посекао мачем 120.000 Срба, у 19. веку када је Лајош Кошут побио хиљаде Срба и уништио српски Нови Сад и у 20. веку када је Миклош Хорти искоренио око 100.000 Срба и 12.000 Јевреја. Ви сте једина преостала државна инстанца на коју можемо да апелујемо да државничким поступком оконча неравноправност грађана коју је изазвало нечињење Народне скупштине коју сте распустили прошлог месеца.  

Наиме, Народна скупштина је 21. јуна прошле године, на предлог председника Народне скупштине, усвојила „Декларацију Народне скупштине Републике Србије о осуди аката против цивилног мађарског становништва у Војводини почињених 1944-1945. године“.  Поздравили смо тај чин који је исправио неправду учињену многим нашим суграђанима од државних органа Титове Југославије.  Наравно, јасно је да том Декларацијом нису амнестирани многи хортијевци, нарочито они који су здушно саучествовали у јануарској Рацији 1942. (на пример, изузев породице Нађ, није било мађарске породице у Чуругу која није узела учешће у истребљењу 35% становника тог места: потказивањем, пљачком, привођењем, ликвидацијом цивила).  

Дана 24. јуна прошле године, три дана по усвајању поменуте Декларације, послали смо предлог председнику Народне скупштине да се, у истоветном духу и тексту, осуде геноцидни акти државних органа Хортијеве Мађарске против цивилног становништва током окупације Бачке. У допису смо предложили др Стефановићу да буде предлагач и те Декларације чиме би, својим ауторитетом, пружио допринос највишег органа власти да се коначно, после 75 предугих година, исправи послератна неправда учињена жртвама Хортијевског терора које су систематски затајиване, а уједно изједначи однос највишег органа власти према свим Жртвама које су немилице убијане у овом делу Србије. У допису смо нагласили да не инсистирамо да предлог те Декларације буде уврштен на Дневни ред по хитном поступку, као што је случај са усвојеном Декларацијом о осуди страдања невиних мађарских цивила, јер Жртве Миклоша Хортија чекају 75 година на правду, па који дан мање или више не мења суштину. На два дописа председнику Народне скупштине нисмо удостојени никаквог одговора и стога Вам се обраћамо за помоћ будући да сте распустили сазив те Скупштине, а именоваћете ускоро мандатара наредне Владе, шефа извршног органа Народне скупштине.  

Друштво за очување сећања на Холокауст, најстручнија невладина организација у Војводини за питања злочина геноцида Хортијеве Мађарске и јануарске Рације 1942, радо ће да припреми предлог текста никада усвојене Декларације, уколико тако желите, и то предлог који ни у чему не одступа од духа и текста истоветне Декларације којом је Народна скупштина осудила страдање мађарског цивилног становништва. Наша је молба да Ви лично, као председник свих грађана, уручите тај предлог мандатару Владе кога ћете именовати и да се тај предлог по хитном поступку уврсти у Дневни ред Народне скупштине. Да ли ће бити уврштен као Ваш предлог, предлог председника Народне скупштине, предлог свих посланичких клубова, или, још боље, предлог свих тих институција, небитно је. Битно је да се оконча ово вишемесечно нељудско гажење по хортијевским Жртвама које никада није признао највиши орган власти ниједне земље, па ни наше, а захваљујући (не)чињењу претходног сазива Народне скупштине. 

С поштовањем,

Александар Вељић

Председник Друштвa за очување сећања на Холокауст – Нови Сад

 

***

ГРАЂАНСКА ДЕКЛАРАЦИЈА О ОСУДИ ГЕНОЦИДНИХ АКАТА ДРЖАВНИХ ОРГАНА ХОРТИЈЕВЕ МАЂАРСКЕ ПРОТИВ ЦИВИЛНОГ СТАНОВНИШТВА БАЧКЕ 1941-1944.

– Полазећи од моралне одговорности и општеприхваћене вредности да злочин Геноцида не застарева,

– Подстакнути безочном рехабилитацијом мађарског регента Миклоша Хортија, којом исти бива амнестиран за смрт 100.000 грађана Бачке од априла 1941. до октобра 1944. године,

– Укорењени у Уставу Републике Србије по којем су људски живот и достојанство неприкосновени,

На основу члана 194 Устава Републике Србије, према којем овај акт није у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права као што су:

А) Московска декларација, усвојена 30. октобра 1943. од стране Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Савеза совјетских социјалистичких република, која налаже да после Другог светског рата злочинци буду испоручени и кажњени по законима земаља у којима су починили злочине,

Б) Дефиниција геноцида Комитета главних тужилаца Међународног војног суда у Нирнбергу, према којој су нацистички ратни злочинци „спроводили намерни и систематски геноцид, тј. истребљење расних и националних група против цивилног становништва извесних окупираних области у циљу да униште одређене расе и класе становништва и националне, расне или религиозне групе, нарочито Јевреје, Пољаке (у нашем случају Србе), Цигане и друге“,

В) Конвенција Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида, усвојена 9. децембра 1948. Резолуцијом 260 Генералне скупштине Уједињених нација, која прописује да сви починиоци Геноцида сносе одговорност, макар били „државници“,

Г) Конвенција Уједињених нација о незастаревању ратних злочина и злочина против човечности, усвојена 27. новембра 1968, чија је потписница Социјалистичка Федеративна Република Југославија, која прописује да злочини Геноцида не застаревају без обзира на датум када су почињени, као и да представници државних власти, подстрекачи злочина Геноцида и представници државне власти који толеришу такве злочине, потпадају под одредбе о незастаревању злочина Геноцида,

Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“, који је посебна секција Друштва за очување сећања на Холокауст, донео је:

ГРАЂАНСКУ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ОСУДИ ГЕНОЦИДНИХ АКАТА ДРЖАВНИХ ОРГАНА ХОРТИЈЕВЕ МАЂАРСКЕ ПРОТИВ ЦИВИЛНОГ СТАНОВНИШТВА БАЧКЕ 1941-1944.
 

1. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ утврдио је у државним документима: Саопштењу број 89 и 90 Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача од 13. јануара 1946. (Деловодни број 298/46) и „Списку досад утврђених истакнутих ратних злочинаца: војска, жандармерија и полиција“ Покрајинске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини, да је Миклош Хорти проглашен за главног кривца за ратне злочине у окупираној Бачкој, иако никада није осуђен!  Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ изражава дубоко жаљење што државни органи нису одговарајућом Декларацијом осудили нечовечне, с предумишљајем почињене геноцидне акте од стране државних органа Хортијеве Мађарске: војске, жандармерије и полиције!

2. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ установио је чињенично стање, на основу писане документације и исказа сведока, да је Хортијева Мађарска плански починила злочин Геноцида подстичући и толеришући масовна убиства припадника немађарских народа, Мађара и Немаца антинациста, награђујући и помажући ослобађање главнооптужених за та недела, међу којима и доказаног злочинца Шандора Кепира, главнокомандујућег жандара у Новосадској рацији!

3. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ овим чином симболично исправља вишедеценијску бездушну неправду према Жртвама, њиховим рођацима и етничким заједницама, које су, услед геноцидних аката државних органа Хортијеве Мађарске, изгубиле знатан број чланова својих породица, етничких и верских заједница.

4. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ најоштрије осуђује рехабилитацију Миклоша Хортија и његових саучесника у сповођењу планског Геноцида и захтева да сваки злочин буде индивидуализован пошто кривицу за злодела Хортијеве Мађарске не сноси целокупан мађарски народ, тим пре због појединаца који су жртвовали живот за правду: мађарски премијер гроф Пал Телеки, мађарски народни посланик Ендре Бајчи Жилински, највећи мађарски композитор Бела Барток, официр Лајош Дунафалви, Југословенски краљевски официр Јанош Сабо, херој Ерне Киш, сомборски сарач Иштван Мереи и други.  Са посебним пијететом сећамо се бројних Мађара и Немаца који су спасили своје суграђане сигурне смрти.

5. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ сматра историјским догађајем протестни скуп „О, страшан је глас тих што под водом дремљу!“, који је одржан 8. новембра 2013. у Новом Саду поводом откривања Хортијеве бисте 3. новембра 2013. испред протестантске цркве у Будимпешти.  Тим историјским чином су грађани Србије пружили руку Грађанској демократској опозицији у Мађарској, чији су припадници звиждуцима „поздравили“ откривање гнусног „споменика“, чиме је између два народа установљена нераскидива веза у заједничком стремљењу да се спречи заборав злочина Хортијеве Мађарске.  Изражавамо дубоку жалост што ниједан државни орган Републике Србије није нашао за сходно да се огласи поводом рехабилитације злочинца који је упрљао своје беле рукавице крвљу 100.000 грађана наше Отаџбине, наших суграђана, рођака, предака и сународника!

6. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ подсећа да је злочинац Хорти између два светска рада ревизионистичком политиком активно поткопавао Краљевину Југославију, а потом, уз благослов Адолфа Хитлера: окупирао Бачку априла 1941. побивши 3.500 ненаоружаних мирних цивила, претежно Срба, и исто толико грађана Барање; након депортације колонистичких породица сатерао преостало колонистичко цивилно становништво у неколико логора за Србе, од којих је најстрашнији „Шарвар“ „прогутао 8.021 живот; у склопу „радних батаљона“ послао мноштво бачких цивила, Срба, Словена и Јевреја, на Источни фронт пред пушчане цеви руских бранитеља од окупације; испоручио у Јасеновац 42.000 цивила из Бачке, претежно Србе; своје злочиначко и зверско лице најотвореније показао јануара 1942. године спроводећи крваву „Рацију“ – Геноцид према списковима за ликвидацију ненаоружаног цивилног становништва одређеног етничког и верског порекла и цивила друкчијег идеолошког убеђења.

7. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ најоштрије осуђује подлост којом је планирана, зверство којим је спроведена и размере које достиже хортијевска јануарска „Рација“, а које су, према подацима Музеја Града Новог Сада – 25.000 Жртава!

8. Грађани Србије дубоко жале што се услед недостатака докумената и нечињења послератних власти изгубио идентитет мноштва Жртава Шајкашко-новосадске јануарске Рације 1942!

9. Грађани Србије с посебним пијететом чувају имена до сада идентификованих Жртава хортијевске јануарске „Рације“: 1.369 из Чуруга, 768 из Жабља, 54 из Темерина, 241 из Мошорина, 348 из Ђурђева, 90 из Гопођинаца, 52 из Лока, 44 из Гардиноваца, 27 из Шајкаша, 58 из Титела, 65 из Вилова, 2.420 из Новог Сада, 3 из Срборана, 400 из Бечеја, укупно 5.939 идентификованих Жртава Рације!

10. Овом Декларацијом грађани Србије су осудили за сва времена геноцидне акте државних органа Хортијеве Мађарске и њеног челника Миклоша Хортија, једног од највећих крвника Европе, првог европског србомрсца и антисемите у 20. веку, расисте, мрзитеља мађарске сиротиње, савезника Адолфа Хитлера, починиоца Геноцида над нашим суграђанима и сународницима!

У Новом Саду, 4. јануара 2014.

Координациони одбор Грађанског покрета „Хортијев геноцид 1941-1944.“:

Ема Зађва, Ержебет Марјанов, Мелита Смиљанић, Адриана Терек-Иванишевић, Тибор Зађва, Младен Булут, Александар Кобиларов, Милош Николић, Данко Паскаљевић, Јовица Буковала, Александар Габона, Марко Марковић, Марко Цвијовић, Лука Стаматовић, Дејан Милановић, Јовица Шовић, Игор Поповић, Никола Аврамов, Томислав Ловрековић, Александар Вељић