Ванредно Стање

Небојша Малић: „Српско“ ћутање о Степинцу


 

 

nebojsa-malicУ јучерашњој Политици се појавио текст новинара Александра Апостоловског о реакцијама на гласине о проглашењу усташког викара Алојзија Степинца за свеца римокатоличке цркве. Парафразирана је реакција Ефраима Зурофа, директора Центра Симон Визентал, да се нада како ће папа Франсиско ипак учинити праву ствар. Ален Будај, сарадник „Визентала“ у Загребу, био је кудикамо огорченији. Од званичног Београда и СПЦ – громогласна тишина.

23.02.2014. Стање ствари

 

До које мере је званична српска јавност избезумљена и истерана из сопствене коже вишегодишњом (или вишедеценијском) сатанизацијом и лажима, види се не само из недостатка званичног одговора, већ и у тексту самог Апостоловског. Наиме, после разговора са историчаром др Мишином, који наводи документоване чињенице, он – можда зарад „равнотеже“ – цитира и др Радић, која наводи само општа места која морално изједначавају чињенице српских историчара са измишљотинама апологета НДХ. Да ли то др Радић ради у Институту за новију историју Србије, или пак Institutu za novu hrvatsku povijest? Из текста би се рекло ово друго.

 

zurof-pol

 

Апостоловски у закључку прибегава спекулацији да званични Београд можда ћути јер Ватикан није признао „Косово и Метохију“. Ватикан заиста не признаје Косово и Метохију – као покрајину у саставу Србије. Иако формално није признао „неовисну републику Косову“,  не чини апсолутно ништа да спречи своје свештенике, па чак и бискупе, да је подржавају, а српске светиње које су некако преживеле разарање под „миротворцима“ НАТО и „демократском“ УЧК прогласе за – католичке!

 

Притом су и врх СПЦ и власт у Београду имплицитно признали „неовисност“ окупиране српске покрајине, што тзв. Бриселским споразумом што отвореном подршком свештенства у нпр. Дечанима „властима Косова“ и НАТО. Тако да Косово нипошто не може да буде разлог што не желе да се замере Ватикану. А нигде у тексту се не спомиње да су премијер Дачић и патријарх Иринеј „Дан државности“ Србије – успомену на устанак у Орашју и први српски Устав – провели на католичкој миси, коју је служио надбискуп Хочевар.

 

misa-pat-dacic-ss

 

Није довољно што су стотине хиљада Срба, зверски уморених само зато што су били Срби, наново убијени затирањем успомене на њихово страдање.током владавине Јосипа Броза. Принесени су као жртва на олтар велике лажи „братства и јединства“ – лажи која је разобличена 1991-95, када су потомци Павелићевих бојовника покушали да понове злочин својих очева, и у томе делимично успели захваљујући (опет) иностраним спонзорима. Као и онда квислиншки режим Милана Недића, садашња власт у Београду окреће главу од српских мученика како би се приклонила „европској породици народа“ а Србима „променила свест“ да би их „ослободила терета прошлости“.

 

Хоће ли следећи захтев на „еуропском путу“ бити да СПЦ прогласи Степинца за свеца, а избрише Јасеновачке мученике, све у име „толеранције“ и људских права? Не би чудило. Јер је некима на овом свету свака Србија превелика, а једини добар Србин – бивши Србин.

 

(Рајсов институт за српске студије, 21. 2. 2014)

2 replies »

  1. У свим католичким црквама и катедралама (и у Београду) врши се припрема постављања слике (иконе) Степинчеве а у неким у Хрватској веће се налазе слике Павелића.. А ми у својој српској земљи не смијемо да поставимо ниједну слику Чича Драже. Постали смо љигави према самима себи.

    Свиђа ми се

%d bloggers like this: