ДРУШТВО

Мишел ЖОФРОА: Живела предизборна кампања!


izbori

Ја баш волим предизборне кампање. Чудесне су. Јер пре избора – а нарочито пре председничких избора – политички естаблишмент је све љубазнији према нама осталима, домаћим бирачима.

Увек добре вести

Новине и телевизија прво почну да нам, мало по мало, јављају само добре вести: индустријска производња се повећава, незапосленост се смањује, поверење потрошача ојачава, несигурност опада, рачуни се поправљају, потписују се важни уговори. Баш прија живот у земљи у којој све иде на боље!

А ми наравно знамо да не треба превише да загледамо у такве наслове, јер су „стручњаци“ јако талентовани у поређењу периода који им одговарају: ако се добро снађу, могу увек да докажу да неки тренд иде ка једном или другом правцу. А има ипак и лоших вести. Али сада треба да се потрудимо ако желимо да нађемо оне које се односе на нашу земљу. Међутим, медији се баш распишу о лошим вестима које се дешавају код комшија, нарочито у Шпанији и Немачкој. Тако треба да дођете до 13. странице новина Л Монд од 19. јуна 2011. да бисте прочитали вест о томе како се насиље против физичких лица повећало за 3%. А онда нам тако лепо причају о томе како је царинска служба запленила опасне производе или о томе како аеродромска полиција хапси илегалне имигранте. Баш нас добро чувају!

То је зато што се медији од сада брину да нас што мање стресирају. Толико се труде да нам угоде па нас чувају од бруталног контакта са лошим информацијама које би могле да нам покваре варење, а нарочито гласачке листиће. Медији су толико добри па нам мање причају о председнику Републике: сада га виђамо само на међународним конференцијама или на званичним путовањима где се среће са светским великанима. Или како се рукује. А, па да, истина је да је Француска једна велика држава коју сви поштују на светској сцени! А диктатори нека се добро чувају. Невероватно како људи воле нашег Николу, у иностранству!

Речи за казивање

Такође волим предизборни период јер тада политичари – нарочито кад су у влади – почну да причају о ономе што обично не излази из њихових уста.

Узмите на пример министра унутрашњих послова. Од како је напустио Јелисеј, постао је врло причљив. Открио је да има пуно имиграната у Француској и да се Французи можда више не осећају код куће, и то сад и каже! Такође каже да деца досељеника доживљавају школске неуспехе, да постоје делови града у којој банде сеју терор и да то више не може да траје. Невероватно како добро прича наш министар унутрашњих послова! А Фобур Сент Оноре (Faubourg Saint Honoré) ипак није далеко од трга Бово (Beauvau): али захваљујући чаролији будућих избора, господин Геан (Guéant) је повратио чуло вида и говора. Демократија је чаробна!

Предизборни период ми се свиђа зато што политичка класа почиње дебате о важним питањима која се директно тичу свих нас: да ли треба легализовати брак хомосексуалаца? Да ли треба допустити слободну продају марихуане? Како се борити против „брачног силовања“?

Питања има за све укусе јер су наши политичари такви: не желе да напусте ниједног потенцијалног бирача. Зато сви имају по коју реч да кажу и по коју иницијативу.

Јер политичка класа схвата у предизборно време да ће јој бирачи можда бити и потребни, нарочито они домаћи јер још увек чине већину у нашој држави. Зато више нико не сме да презире „простаке“, „домаћице“ или „типичне Французе“. Не, напротив, треба да изађу из свог Поршеа и да се поставе на њихов ниво: зато ће да причају о платама (кажу „платни списак“, јер је то ближе народу), запослености, социјалном осигурању (они наравно желе да заштите наш „социјални модел“), о школству, зависности (ах, драги наши сениори!) Од једном су све заборавили, ти наши политичари: нема више критиковања „француског изузетка“, препоручивања „срећне глобализације“ или „промена“ које би могле да нас забрину. Не, они су ту да нам помогну да останемо оно што јесмо, Ваљда смо лоше разумели њихове претходне поруке…

Обећања и поклони

И на крају, волим предизборне кампање јер не само да нам обећавају, већ нам дају и поклоне.

Истина је да су политичари стручњаци у обећавањима. А обећања светле будућности су још боља. Ипак није исто као кад нам кажу да морамо да стегнемо кајш, кад нам најављују нове порезе или нове делокализације!

Напротив, они нам обећавају да ћемо сутра да се „бавимо“ својим проблемима: социјална заштита, зависност, школство наше деце. Ах ти добри људи: толико изгледају убеђени у то што говоре да се питамо где су били пре: за мало па да заборавимо да су већ на власти!

Али они не остају на томе: дају нам и мале поклоне, као у продавници када желе да задрже муштерије. „Да ли имате картицу верних муштерија?“, питају нас политичке касирке са љубазним осмехом.

И тако ћемо ове године платити мање пореза на богатство. А они радари за које нису хтели да нам кажу где су постављени, е па ипак ће нам рећи где су: јер локални политичари нису ништа схватили… Помоћићемо нашим земљорадницима који су жртве суше… Купићемо заштитне прслуке против метака нашој комуналној полицији. Натераћемо предузећа да нам плаћају бонусе.

Наши властодршци имају одговор на све у предизборном периоду: ако имате неки проблем, они већ имају одговор! А благајне никад нису празне: празне се само на почетку мандата, када треба да се испуњавају обећања, али никада пре избора.

Избори су заиста једна чаробна ствар!

Мишел ЖОФРОА

Превод са француског: Светлана МАКСОВИЋ

http://www.polemia.com/article.php?id=3922

НАПОМЕНА: Текст је стар три године, али због његове актуелне теме га објављујемо.