АКТУЕЛНО

ОДБРАНА ВАЉЕВСКЕ ГРАЧАНИЦЕ: На Трибини у Ваљеву СТРУКА И НАУКА НОКАУТИРАЛА локално политичарење – АПСОЛУТНО НЕПОТРЕБНА И ШТЕТНА АКУМУЛАЦИЈА „Стубо – Ровни“


Ово је извештај о синоћ одржаној трибини, коју смо најавили текстом: ВАЉЕВО – ТРИБИНА: Истина о геноцидном Пројекту бране Ровни – уништавању Грачанице и огромних подземних чистих језера, Дом културе 12.3.2014. у 18:00

13.03.2014. за ФБР уредник Биљана Диковић

трибина (15)

ИСТИНА О ГРАЧАНИЦИ је следећа: Народно предање каже да су је градила три брата Немањића, заједно са манастирима Пустиња и Јовање. Старији мештани тамошњи говоре да је њима пренето да је у Грачаници живело „сто калуђера и сто њихових ученика“. У тексту из 1927. године каже се да „многи народ из разних крајева Србије ту долази и многи добијају исцељења. Готово да не постоји кућа у крају у којој бар један члан није некада у глуво доба ноћи из Цркве чуо хорско појање анђела или видео бљештаву светлост како обасјава кањон“ – и онда када у Цркви није била уведена ни обична струја. Завод је, после много вишегодишњих охолих скрнављења по Светињи и гробљу око ње, наводно установио проналазак темеља конака из 15. века које су одмах затрпали багером, а јавност је остала ускраћена за многе истине о древној Грачаници. Свети владика Николај је благословио својим мајсторима да из Лелића са изградње његове задужбине пређу у ову Грачаницу и дозидају јој кубе „како би је достојно украсио“. А зашто баш њу?
„Како ми је до скора увек са истим одушевљењем, много пута понављао почивши деда Недељко Неђа Живановић из Поћуте, догађај који се десио лично са његовим оцем који је негде 1928. године једнога дана, са још двојицом богослова ишао у пратњи Светог владике Николаја из Лелића пречицом према Пустињи… Не смемо, браћо и сестре, Светог Николаја нашег само устима да славимо, а дела његова да не следимо чак још и ниподаштавамо…“ – подсећа нас монах Антоније (Давидовић).

Много је важних учесника ове трибине било у Ваљеву, оних који су дошли да би лаж – која је деценијама стратешки подметана нашем народу, задобила пресудни ударац и скинула копрену своју са очију доброг народа нашега, доброг народа, с обзиром на то ко над њим данас влада… Треба их све поменути и тако се и овако, писаним путем захвалити и у име оних који из разних разлога нису били на трибини, а због свих нас организатори „Истинољубље“ су се побринули да се све забележи на видео снимку и фотографијама које ће послужити за опрему овог текста. Ова трибина је била пре свега спој духовне и стручне трибине у циљу одбране истине о непотребном рушењу ове ваљевске Светиње. Први део трибине било је духовно обраћање – говорили су монах Антоније (Давидовић) храбри бранитељ Светиње, члан „Истинољубља“ Јована Бојић Баљошевић из Ораховца (КиМ) и Биљана Диковић песник (новинар СРБски ФБРепортер) из Ужица. Присутнима и широј јавности обратио се и цењени православни публициста Владимир Димитријевић из Чачка који је говорио о сечи Светих србских Записа у савременом све више богозаборавном, безобзирном покољењу које се усудило и чудотворне манастире, те Богом дане народне небеске лествице, затирати и намену им за земаљске интересе приначавати. Светлана Стевић Вукосављевић је својим од Бога талентованим и изузетним, молитвеним гласом, подсетила на небеске записе које је наш србски род добио као Завет од предака и Свих Светих Срба… Она свим својим срцем, умом, свим својим знањем и свесним и оним наслеђеним, од ране младости пева изворну србску песму, чува је од заборава и преноси на генерације које долазе.. Има обичај да каже: „Сине, свака србска
изворна песма је молитва!“ Сестра Светлана се песмом помолила Творцу Господу да
од потапања сачува нашу лепотицу, Ваљевску Грачаницу!

трибина (4)

Овом додајемо и речи недавне вапајне молбе надлежним моћницима преосвећеног владике Милутина поводом најновије сркнавне намере да се Светиња затрпа шодером и блатом и споља и изутра скидајући јој кров а ради безбожног, наводног – „конзервирања пред потапање“: „Епархија ваљевска још једном подвлачи важну чињеницу да се никада није сагласила са изградњом бране и потапањем манастирске Цркве. Она се сигурно никада, ни по коју цену, неће сложити са оваквим неприкладним начином конзервације, нити ће за њега дати свој благослов. Предложени начин конзервирања овог храма сматрамо недоличним, непримереним и онижавајућим за Светињу као што је Грачаница. Лицемерна је таква брига и старање. Све је лицемерно, јадно и тужно. Највише сличи погребу и укопавању у гроб из кога нема ни вскрсења ни живота. Ређају се питања. Ко ће први бацити камен? Ко ће ископати гроб? Хоће ли се усудити? Боже опрости нам! Остаће само крик за већношћу оковане и затрпане Џркве. Неће се чути ни песма, ни глас, ни болни вапај, јер неће бити ни врата, ни прозора, Све је мрак, најцрњи. Све тамница. Утамничена Црква. Уклета?! Ми или Она (?) – питаће нас. Ми, свакако!… “

tri-svetinje-300-dpi

На трибини се чуло једино решење за Грачаницу, очување изворских вода и за брану „Стубо – Ровни“, само једно решење које је Богу угодно и народу спасоносно и неопходно – НЕ ДИРАТИ ГРАЧАНИЦУ, ЗАШТИТИТИ ЈЕ И КОНЗЕРВИРАТИ, ОЖИВЕТИ, јер је ЈАСНО, после излагања светски познатих и уважених србских стручњака из области хидрогеологије, хидрогеоекологије, хидрологије, геологије и климатологије – изградња акумулације АПСОЛУТНО НИЈЕ ПОТРЕБНА и НАРОЧИТО ЈЕ ШТЕТНА ПО ЉУДЕ, РЕСУРСЕ ВОДЕ И ЦЕЛОКУПНИ БИОДИВЕРЗИТЕТ ТОГ ПОДРУЧЈА.

трибина (8)

На трибини су  учествовали експерти, наши светски признати стручњаци:

Проф. др Иван Матић, редовни професор на Рударско-геолошком факултету у Београду, смер инжењерска геологија и хидрогеологија (докторирао на тему „Загађивање и заштита подземних вода“; објавио као аутор и коаутор око 130 научних радова у земљи и иностранству, као и два основна универзитетска  уџбеника „Ремедијација подземних овда и геолошке средине“ 2005. и „Основи Хидрогеоекологије“ као и осам монографија; учествовао на изради преко 250 студија и научно-истраживачких пројеката из области хидрогеологије и заштите подземних вода; тренутно учествује на петогодишњен стратешком пројекту „Заштита подземних водних ресурса Србије“; виши научни сарадник и експерт за екологију…)

трибина (13)

Проф. др Зоран Стевановић, редовни професор на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду (докторирао на тему: „Хидрогеолошке карактеристике лежишта карстних изнанских вода источне Србије са аспекта могућности водоснабдевања“; добитних више домаћих и светских награда у области хидрогеологије и геологије, ради као консултант више страних и домаћих косултатнсих фирми у области управљања воденим ресурсима, третманом вода и отпада, изградње брана и хидроакумулација; ради као саветник УН од 2000., тренутно као регионални консултант УНЕСКО пројекта…)

Проф. др Петар Докмановић, редовни професор на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду – департман за хидрогеологију (докторирао на тему: Хидрогеолошке карактеристике терцијарних басена у Србији јужно од Саве и Дунава“; публиковао укупно 66 научних радова у земљи и иностранству и једну монографију под називом „Хидрогеологија терцијарних басена Србије“…) Професор Докмановић је у име струке и својих колега са Рударско-геолошког факултета урадио презентацију заједничког стручног мишљења.

трибина (18)

Проф. др Весна Ристић Вакањац, ванредни професор на Рударско-геолошком факултету у Београду, ради на Институту за хидрогеологију (докторска дисертација: „Развој симулационог модела за прорачун дневних истицања из карстних врела“; учествовала на међународним пројектима истраживања урана; до сада објавила преко 70 стручних радова на међународном нивоу; коаутор четири монографије…)

Проф. др Иван Филиповић, професор у пензији, доктор геологије, који је у последњем тренутку био спречен да присуствује, пренео је телефоном поруку: „Да се брана налази у простору дубинске разломне зоне додира Јадарског блок-терана и Вардарског блок-терана где је могуће очекивати будуће епицентралне земљотресе и да је то подручје између Мионице и Крупња где су се током 20.века дешавали значајни земљотреси, а велика количина воде у овој планираној вештачкој акумулацији додатно би иницирала та тектонска померања, која би у најмању руку изазвала могуће веће понирање вода из језера и ерозију околног тла“, коју је пренео монах Антоније и додао да је на сајту Истинољубље је објављена научна експертиза последица могућег пуцања бране услед ратних или природних узрока, под насловом Војна тајна, где се каже – да би за 13 минута вода однела равничарски део града и да то није довољно време за евакуацију становништва… (текст на СРБском ФБРепортеру: * Ваљевска Грачаница -13 минута за бекство! Или – како ће нестати град Ваљево ако се брана “Ровни” покаже као зли господар! *и текст:  СРПСКИ АРМАГЕДОН – ВАЉЕВО, ГРАД КОЈИ ЋЕ БИТИ ЗБРИСАН СА ЛИЦА ЗЕМЉЕ)

трибина (3)

Проф. др Миомир Коматина, хидрогеолог и научни саветник Геолошког Завода Србије

Јасминка Смајлагић, дипломирани метереолог и климатолог, начелник Националног центра за климатске промене у Републичком хидрометереолошком заводу, која је имала презентацију коју ћемо објавити у видео снимју и наставку серије текстова ОДБРАНЕ ГРАЧАНИЦЕ ВАЉЕВСКЕ.

трибина (6)

Вера Радојловић,  стручњак са изузетним искуством у области законске регулативе пројеката система за водоснабдевање, која је имала презентацију свог стручног мишљења.

трибина (5)

* Сва стручна излагања и вече духовне и стручне одбране Грачанице ваљевске објавићемо у видео снимку у једном од следећих текстова серијала о ОДБРАНИ ГРАЧАНИЦЕ ВАЉЕВСКЕ.

Многи су се борили са разним пошастима у разним деловима наше земље али нажалост, недостаје нам саборност и синхронизација деловања – насупрот овом систематском затирању националних корена постојања нашег народа. Једно од потресних сведочанстава одбране Светиње Мораче дао је митрополит Амфилохије 24.03.2010. подгоричком листу „Дан“, а који се налази у веома важној књизи „Брана Ровни – потреба или промашај“ нашег савесног ваљевског хидрогеолога Драгана Петровића који је, поред својих колега, професора доктора у тој области, говорио на трибини.

трибина (12)
Дакле, митрополит Амфилохије говори: „Ако ипак не победи разум, и ова горка чаша не заобиђе овај простор и ову генерацију, уколико се ова беесерна река уништи, и разним негативним утицајима угрози овај блистави храм крај ње, ни будуће генерације неће моћи да имају доживљај своје земље, каквим су га имале и каквим су га носиле у себи и са собом стотине генерација наших предака. Нико нема права да потапа и угрожава историју, предања, огњишта, па чак и кад су запуштни. Има ли тога који сме да продаје и измешта гробове својих предака. Питам се, да ли за једну земљу, народ, и крај, постоји нека већа природна и еколошка катастрофа, какво је потапање ради изградње акумулације. Можда постоји неки други, бољи и мудрији начин решења… јер ово што се буде потпило, нестаје до краја света и века… и размислите мало, кој је се то обогатио придајом ђедовине и очевине.
Колико је култура осиромашена неодбрањеним Преображењем овчарским, а колико би тек била осиромашена да није одбрањена Студеница. Они који на оваккав начин мисле да усреће човечанство и државу, не размишљају на добар начин. Древно је правило да добро – које се учини на добар начин – није добро (прим. Добро без благослова није добро).
Сви они који су бранили и одбранили кањон Таре, Студеничку реку и монументални храм крај ње, и сви они који и данас бране своје реке, природне целине и културна наслеђа у њиховим близинама, заиста  уливају наде да долазе боље генерације, које ће се боље и одговорније односити према природи, а тиме и према човеку и човечанству.
Добили смо у наслеђе и храм и реку и рибе и птице, и све што живи и дише у њој, изнад ње и око ње… ПА ДУЖНИ СМО ДА ТО И САЧУВАМО“.

***

Немања Емир Кустурица
Своју подршку трибини дао је и познати режисер Немања (Емир) Кустурица, који се захвалио на позиву и извинио што не може бити присутан јер је тренутно у Русији, речима: „Са посебном радошћу поздрављам народ Ваљева и све присутне госте, са надом на помоћ Божију у решавању овог великог националног проблема изградње вештачких језера. Жао ми је што сам спречен да присуствујем научној трибини о погубним последицама бране `Ровни`. Упознат сам са овим проблемом и свим срцем подржавам борбу за заштиту Немањићког манастира ваљевске Грачанице и угрожених великих природних ресурса изворских вода ваљевског краја“.

***

За СРБски ФБРепортер, публициста Владимир Димитријевић као учесник трибине дао је свој коментар:

Vladimir_Dimitrijevic_(1969)
Вечерашња трибина у Ваљеву јасно показује да се Србија као земља налази у врло тешком стању. Јер ми смо, након изванредних сведочења најугледнијих српских научника из више области, почев од геохидрологије до метереологије и климатологије видели да се у ваљевском крају спрема једна страховита диверзија под изговором прављења акумулационог језера, која не само да ће нарушити еко-систем и климатске услове живота у овом крају, почев од тога да ће брана заустављати ветрове који прочишћавају ваљевску котлину, до тога да ће се многе биљке, животиње и читав један биодиверзитет наћи угрожени. Наравно, не смемо заборавити и то да ће многе подземне воде значајних река ваљевског краја бити сасвим угрожене и девастиране, него је реч о томе да се овде у овој земљи систематски и деценијама већ спроводи диктатура разних типова који под изговором да желе добро овом народу у ствари раде само у свом личном интересу, прећуткујући струку, науку и све оно што може да обезбеди људима да живе у једном здравом и нормалном окружењу.

Веома велики подвиг је подвиг нашега монаха Антонија, човека који већ годинама овде сведочи и који је спреман да се храбро суочава са свим безакоњима која су вечерас на овом скупу овде презентована, човека који је успео да организује ову трибину, а показујући да му је стало до његовог родног краја и до светиње, ваљевске Грачанице: он је настојао да на вечерашњу трибину позове и оне који су  који су  заговорници изградње ове бране. Међутим, нико од њих се није појавио, из једног простог разлога – што они аргументе немају. Јер, овде је била тешка артиљерија српске науке која је својим изванредним плотунима дотукла све привиде и све лажи које су овде подметани као разлози за изградњу бране.
Један од најбитнијих проблема целе ове приче је велика светиња коју су подигли Немањићи, ваљевска Грачаница, за коју је Свети владика Николај рекао да је она светиња као што су и Светогорски манастири.

Ваљевска Грачаница је угрожена потпуним разарањем, које се спроводи под видом тобожње конзервације под водом, а очито је да се онима, ко су непријатељи крста са три прста и који овај план спроводе, жури,  јер су управо данас на дан трибине девастирали, уништили, разорили монашко гробље и однели камене плоче, оградили ваљевску Грачаницу, да нико не може да јој приђе, огромним бетонским плочама, са једним јединим циљем – да покушају да прикрију трагове свога недела и да обаве оно што су наумили не осврћући се притом ни на упозорења Свете православне цркве и владике ваљевскога Милутина, а ни на упозорења целокупне православне и српске јавности која већ годинама прати ово недело.

Јасно нам је дакле, да  како је говорио Владика Николај – у Србији има много бивших Срба, људи који су пљунули на крст часни и слободу златну, који су продали веру за вечеру и поштење за печење, и крсте за масне прсте. Али, оно страшно што не схватају колике су последице рушења храмова и олтара.
Сви знамо за беседу Владике Николаја о манастиру Преображење, који је још пре Првог светског рата био срушен да би се изградила пруга са те стране Мораве. Владика Николај у тој својој беседи Мртав би и оживе, у којој је говорио када је обновљен манастир Преображење, говорио о томе како су прошли људи који су рушили ову светињу. Знамо шта нам се десило и са Његошевом капелом на Ловћену, када је један муслиман, Иса Мехмутбеговић, одбио да руши српску светињу и када је рекао: `да је неко дошао у моје село да руши џамију, ја би био спреман да погинем и да то не дозволим“. Покушавали су да га уплаше, доводили су УДБУ, али Иса Мехмутбеговић је остајао доследан себи. И на крају су монтенегрини, комунистичке слуге Јосипа Броза из  Црне Горе, нашли неки олош скојевски и неке затворенике из Спужа, дали им ракије и натерали их да сруше Његошеву капелу, једну од највећих светиња српскога народа. Имали смо и потапање других светиња и манастира под комунизмом, али ово је у посткомунизму једна од најстрашнијих ствари која нас сналази. И опет се показује да се Србија није ослободила и да се налази под неком врстом духовне и сваке друге окупације.

Искрено се надам да ће се борба ваљевскога краја и ваљевског српског народа бити успешна и да ће  бити одбрањена, како светиња ваљевска Грачаница, тако и читав овај еко-систем, да ће бити одбрањени сви Божији дарови који су дати ваљевском крају, једном од најлепших крајева у читавом српскоме народу. Свакако треба призивати заступничке молитве Владике Николаја и Оца Јустина, чије се свете мошти налазе у овом крају. Надајмо се да ће њихове свете молитве зауставити ово безумље…

***

На крају се надамо и молимо да је после оваквог предавања и изношења аргумената стручне јавности против изградње акумулације „Стубо Ровни“, свима јасно и разумљиво да је то једино право и праведно решење. Као што су то вековима пре нас једнодушно схватили наши Свети преци којима би чињеница уништавања древне чудотворне Светиње била довољан разлог за заустављање и преиначење оваквог очигледно поразно штетног пројекта бране „Стубо – Ровни“. Видели смо и разумели колико је проклетство на овај крај скрнављење Грачанице и гробова праведника, те и њихово потоње потапање, али и физичка опасност драстичне промене климе и загађења свих богатих подземних складишта питке воде која крију сва ова брда јужно од Ваљева, али која од нас много више крију данашње богозаборавне и саможиве српске диктатне стварности…
А о Светињу Грачаницу смо се сви огрешли јер смо допустили да се државне институције над њом охоло иживљавају деценијама, почев од ЈП „Колубара-Ровни“, Завода за заштиту споменика културе, локалних и републичких власти, које нити уважавају став Цркве, нити основних вековних правила народне православне побожности – да се не скрнави Светиња и гробља не раскопавају, да се не скрива и не злоупотребљава истина о овој Светињи у јавности.

„И те институције су на дан одржавања трибине искористиле време када нема никога око Грачанице, почупали су на брзину древне споменике око Грачанице и однели на локацију где су направили своју пустолну задужбину, а око Грачанице развукли црвене траке и багером дотерали тешке бетонске потпорне оградне блокове, и на крају написали да је `Улаз у зону радова забрањен без посебне дозволе власника` – у потпису проклето предузеће – ЈП Колубара Ровни, и печат фирме приде“ каже монах Антоније, видите и сами у сликама у прилогу:

***
После дела трибине у којем су присутни имали прилику да поставе питања учесницима, трибина се завршила речима: „Прва глад човекова је глад за истином. Друга глад наше душе јесте глад за правдом. Трећа глад душе наше јесте глад за чистотом. Надам се да смо се овде напојили истине вечерас, надам се да ћемо се одрећи пошасти зване Ровни, која је неправда према себи и потомству нашем, надам се да ћемо у Грачаници Божијој и даље убељивати душе наше и уздизати се у вечност где ће нас сачекати Немањићи као своје са-задужбинаре који им очувасмо дело које су Богу и роду навек принели у предивном кањону речице Сушице, чије ћемо бистре, племените воде и даље пити и ми  и деца наша.
Држи православну веру пошто-пото. И чекај док љубав из вере не никне. Изгубиш ли љубав, изгубио си много, изгубиш ли веру, изгубио си све. А вечерас смо схватили ваљда шта би све изгубили губљењем Грачанице“…

5 replies »

    • Нису дале благослов за потапање,првобитно оно што је потписано је било да се манастир налази на обали,али касније је то промењено. Политика је одиграла велику улогу у свему овоме,јер се брана правила првобитно због термоелектране која никада није саграђена,па за снабдевање воде,па то није потребно,а онда су се сетили да направе туристичко место. На последњој скупштини у Ваљеву,политичари су одлучивали да ли да се потопи или не,наравно већина је била да се потопи и онда је кренуло пуњење бране.

      Свиђа ми се

  1. Колико само сатана жури да ждере Православне!

    Читам данас у кафани неке новине, а да Хилендарски Метох угрожавају неким ђавољим рудником злата – на нос им изашло! Кубик материјала за грам злата и ради тога да урнишу Пресвету Светињу од давнина?

    А ни о томе се НИШТА не чује на ЕУ телевизијама!

    Стварно је ситуација ужасна, биће ТЕШКОГ рата ускоро, јер то једино тако може некад на боље. Али страшан је рат.

    Боже Спаси и Сачувај Православне и Подај им Победу!
    А да безбожника нестане.

    Свиђа ми се

  2. Бог да Помогне Монаху Антонију, не би ли се сачувала ова Светиња.

    Ето где смо стигли слушајући и чезнући за демократијом – у преворје пакла.

    Морамо Бога да молимо, да не дозволи да звери убијају Светињу.

    Свиђа ми се

  3. Огроман и задивљујући фронт одбране наше Грачанице. Нисам једино сигуран у то да ли ће овај скуп значајно утицати на заустављање пројекта хидроакумулације.

    Свиђа ми се