Биљана Диковић

Бертолд В. Кнабе – Колатератерална штета: ЈУГОСЛАВИЈА – 78 дана између дворишта и подрума


Аутор књиге под насловом “Колатерална штета: ЈУГОСЛАВИЈА  –  78 дана између дворишта и подрума” је немачки држављанин Бертолд В. Кнабе који је за време бомбардовања био у Србији. Због свог става и писања писама медијима о Србији и догађањима око НАТО агресије, који се нису уклапали у шему тадашњу медијску слику, Беролд добија отказ у фирми у Немачкој…
Али,
Бертолд не посустаје. Ангажује се око прикупљања помоћи за Србију…
Човек који има „огромно“ срце за све људе и велику љубав према Србији, од пре годину дана се шлогирао без шанси за опоравак и сада је у инвалидским колицима.

23.03.2014. за ФБР приредила Биљана Диковић

Колатератерална штета: ЈУГОСЛАВИЈА – 78 дана између дворишта и подрума
(Бертолд В. Кнабе)

kolateralna.

Цена: 756 динара. (за читаоце СРБског ФБРепортера 420 динара са урачунатим птт трошковима слања на кућну адресу)
Меки повез. 300 страна. Димензије: 21 X 14 мм

Среда, 24. март 1999. године

Пробудио сам се потпуно исцрпљен у 5.30ч, умио се, приставио кафу и пробудио Сандру. Били смо наумили да убудуће раније одлазимо на спавање, јер расправе вођене до касно у ноћ, као штоје била синоћна, а због којих сутрадан ходамо натечених очију и подбулог лица, не воде ничему. Јуче, после вести, придружили су нам се Гоја, Лаза и његова жена Јованка. Нешто касније пристигли су Слободан и Биљана. Сви смо пратили вести и свако их је другачије тумачио. Пре свега, одгонетали смо шта је са уговором из Рамбујеа: зашто Милошевић не потписује? И зашто су уговор прихватили само Албанци? Питање је долазило за питањем, а за одговоре смо били ускраћени…………

……….У 15ч посао је био готов, али сам се још мало подружио се колегама. И овде је владало уверење као и код нас у дворишту. Чинило се да је просто немогуће да нас из Војводине, а пре свега из Новог Сада, увуку у проблем са Косовом. Око 18х стигао сам кући. Сандра још није била дошла. Данас је морала дуже да ради, јер се једна њена колегиница, због болести, није појавила на послу. Након што сам себи испржио два јајета, легао сам на кауч. Пошто сам био задремао, уплашио сам се када се неко изнад мене сагнуо и пољубио ме у уста. Наравно, била је то Сандра.

– Колико си већ овде? – упитао сам.

– Управо сам стигла.

Онако поспан шкиљнуо сам на сат, који је иначе стајао поред грамофона. Било је 19.45ч. Неколико минута пре двадесет часова зачуо сам Мајин глас који је из стана са трећег спрата позивао близанце, који су у дворишту играли фудбал. То је значило да треба да прекину игру и да се попну горе. Сандра је намеравала да се пресвуче. Још једном сам се окренуо и навукао ћебе преко лица. Изненада сам, као неком огромном руком, био високо подигнут и збачен са кауча. Потом смо зачули јаку детонацију, а неколико секунди касније све се поновило. Поново ме обухватила рука “духа”, високо одбацила и већ је уследила следећа детонација. Била је исте јачине као и претходна. Задрмала се читава кућа до темеља. Под, зидови… све се љуљало као да је земљотрес, а онда је поново наступила тишина. Све се одиграло за неколико секунди. Махинално сам погледао на сат – било је тачно 20.03ч. Сандра је стајала наслоњена на ормар и зурила у мене бледог, као кредо намазаног лица, и разрогачених очију. Затим су се њене усне отвориле и почела је да вришти, а ја сам почео да вичем:

– Шта се дешава?! Шта се дешава?!

Ухватио сам је за рамена рекавши јој да узме свеће, лична документа

и једну батеријску лампу и да изађе напоље у двориште.

У тренутку док смо истрчавали кроз отворена врата, осетили смо јак ваздушни притисак од којег нам се одећа цепала. Поново је загрмело. Ова детонација била је толико снажна да су се све куће око нас задрмале. Нека прозорска крила, исчупана из својих држача, висила су на искривљеним шаркама или лежала разбацана по дворишту. Велика и тешка улазна врата, која су пре детонација била широм отворена од притиска су се, и уз тресак, затворила. Са улице и паркинга запиштали су аларми паркираних аутомобила у свим могућим тоналитетима. Било је неописиво – потпуни хаос!………….”
 

***

„Јављам се из лављих чељусти!“ – ово су речи Бертолда Кнабе, писца ове књиге, које је послао путем разгледнице својим пријатељима у Немачкој, у свом првом додиру са Србијом.
Србија је за њега била само мала чудна земља у Срцу Балкана где зиве неки чудни ратоборни људи и било га је страх да дође …
Медији у Немачкој били су извор свих информација које је добијао о Србији.
Вера, са којом се венчао 1998. године у лето, послала је Бертолда у Србију да упореди своју слику о Србији са стварним стањем.

„Јављам се из лављих чељусти!“, ове речи показују страх, неповерење, очај, смртну опасност. Бертолд је у лављим раљама, нема му спаса.
Међутим, по повратку у Немачку, после сусрета са „лавом“ и његовим становницима, Верином родбином, комшијама, почиње велика борба Бертолда о Србији и њеном народу.

Прво што ради, шаље писма Шпиглу, угледном немачком часопису и износи једну другу слику од уобичајене у то време, која се пласирала путем медија у Немачкој.
Због свог става и писања писама медијима о Србији и догађањима око НАТО агресије, који се нису уклапали у шему тадашњу медијску слику, Беролд добија отказ у фирми.
Бертолд не посустаје. Ангажује се око прикупљања помоћи за Србију. Скупља храну, одећу, средства за кућну и личну хигијену. Помоћ довози до Сегедина, а „новосадска веза“ допрема помоћ у Србију.
Знајући да Бертолд не може да добија праве информације о догађањима унутар Србије, Горан Стефановић Фриле, његов кум, почиње да му пише писма.
На основу тих писама Бертолд је написао ову књигу.

Човек који има „огромно“ срце за све људе и велику љубав према Србији, од пре годину дана се шлогирао без шанси за опоравак и сада је у инвалидским колицима.
Његова огромна жеља је да напише још једну књигу о његовим искуствима, доживљајима и пријатељима које је стекао у Србији.

ОВУ КЊИГУ са урачунатим птт-трошковима слања поузећем можете наручити на два начина: позвати власника издавачке куће ЕДЕН – Горан Дожић 062 200 046 или послати мејл на адресу gdozic@gmail.com.

1 reply »

  1. “Колатерална штета: ЈУГОСЛАВИЈА – 78 дана између дворишта и подрума” веродостојно сведочи о безумној агресији злочинаца НАТО над једном сувереном земљом, а у служби криминогених моћника, Господин Бертолд Кнабе је несумњиво човек који се одликује топлим срцем и великом Храброшћу. Хвала Бертолду за ову књигу, за сву његову, пожртвованост и љубав.

    Свиђа ми се