АУТОРИ

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (1), пише: Бранко Станић


22 март 2012, за ФБР- Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (1)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Први дани

Субота, 3. април 1999. године

Дан је протекао мирно.

Последњих дана обично нападају ноћу. У почетку, нису нас остављали на миру ни дању ни ноћу. Докле ће све ово да траје, Бог зна, ако уопште и он зна.

Иначе, ових дана наслушао сам се и нагледао разноразних лажи на CNN-у. Да поменем само најобичније. Један официр НАТО пакта је изјавио да су се на српској телевизији појавили рањеници пре него што је напад НАТО пакта и почео. Ја сам те вечери гледао телевизију. Сва три програма емитовала су исти ТВ дневник и нисам видео ниједног рањеника.

Спикер је тог 24. марта у 20:20 објавио да су авиони НАТО пакта извршили напад на нашу земљу, одмах потом огласиле су се и сирена најављујући ваздушну опасност. Народ се углавном одмах склонио у подруме. Било их је доста који су стајала на улазу испред зграда, неки су остали у становима, а понеки су мирно и даље ишли улицом не обазирући се на опасност. Ретки аутомобили су пролетали брже него обично, а видео сам и једног дечака који је на бициклу пројурио кроз улицу. Струје је нестало одмах по оглашавању опасности, а улична расвета је и даље сијала. Касније се и она угасила. Тако је било првих минута.

Није протекао ни сат, а већ су многи измилели из подрума и окупиле се испред својих улаза. Три клинца су ишла улицом, и штосујући, певала „По шумама и горама наше земље поносне иду чете партизана“. Народ је у мраку слушао прве вести са транзистора. Бомбардована је Батајница и шире подручје Београда. Напад на Куршумлију је био жесток. Бомбардовано је Косово. Чујемо да ни Нови Сад није поштеђен. Ни Подгорица и још нека места у Црној Гори нису поштеђена.

Београд гори

Цела Југославија била је мета агресије десетак чланица НАТО пакта као да смо им најцрњи непријатељи. Да изузмем Немачку и Турску, али са Француском, Енглеском и Америком делили смо исту судбину у овом веку. Шта се то изопачило. Јесу ли се Срби толико променили у протеклих неколико деценија да су у праскозорју новог века постали таква сила и опасност по нови светски поредак. А укинули су нам право и да се бранимо. Наметнута нам је политика да све што се потури мора и да се потпише, без коментара, иначе ћемо бити бомбардовани. И тако годинама. Ево, обећање су испунили. Хвала им!

Опасност је престала. Огласила је сирена непрекидним тоном у трајању од једног минута. Дошла је струја. На телевизији су се могли видети први извештаји. Србија и Црна Гора је горела. Многа места, одједном, су била мета напада нових кројача света. Телевизија је почела емитовање филма „Козара“. Пројекција је потрајала неколико часова. Филм је сваки час прекидан све новим и новим извештајима. Сирена се поново огласила. Опет је нестало светло. Народ је по други пут напустио станове. Прва ваздушна опасност је трајала неких два сата. За ову другу сам и заборавио. Као да се и трећи пут огласила сирена, нешто нисам најбоље чуо, али кад су низ степенице почеле да тутње комшије са ћебадима под рукама био сам потпуно сигуран да је у питању нови ваздушни напад. Мислим да је било пола два по поноћи. А на телевизији су те ноћи све до зоре емитовани ратни филмови из наше даље и ближе историје. Поред „Козаре“ приказан је и „Бој на Косову“, „Марш на Дрину“, али ко би све то гледао. Треба и спавати. Сутра је радни дан.

Тако је било те прве вечери и те прве ноћи.

Извините мало сам се распричао, а почео сам о лажима CNN-а. Јесте ли видели онај њихов извештај у вези хуманитарне катастрофе када је у истом прилогу Косово у једном кадру завејано снегом, а у другом се зелени трава. Ја не знам за какву популацију они праве извештаје. Да не набрајам даље, остао бих дуго.

Среда, 14. април 1999. године

Мада смо последњих дана били поштеђени од бомбардовања дању, стање је све теже. Сирене су обично најављивале ваздушну опасност нешто после 20:00 часова. Синоћ су нешто закаснили. Време је било облачно и кишовито, вероватно их је то омело. А НАТО стално кука на време. Немају баш неке среће. Сирене су се огласиле нешто пре поноћи. Тек јутрос је престала опасност, да би се поново огласила око 10:00 и трајала је неких два и по сата. Малопре смо на радију чули вест. Крушик је сравњен. Сада нам ни дању не дају мира.

F-16 Fighting Falcon – Борбени соко

Уместо да се ускоро види крај, НАТО појачава своја дејства и не бира циљеве. Неки дан је погодио међународни воз у Грделичкој клисури који је ишао за Атину и потпуно га уништио. Испаљене су две ракете са авиона док се воз приближавао мосту. Погинуло је 10 путника од којих и један дечак од десетак година. Повређено је 16 путника. Мост није срушен, али вагони су просто спаљени и остала је само гомила црног лима. По најновијим вестима жртава има много више. У први мах нису их све открили.

Фабрике се систематски уништавају. Није битно шта производе. Битно је само да се уништи све што је српско. Бомбардују их у таласима више дана. У једном нападу се испаљују више пројектила истовремено након чега од фабрике не остаје више ништа. Не може се наћи читав ни шраф, тек понека цигла, а и она је окрњена. Нема ни помисли да се постројења могу оспособити. Рушевине нема смисла ни рашчишћавати. То нису оштећења. То су тотална уништења.

Оваква разарања на овако малом простору за тако кратко време свет до сада није видео. Она превазилазе и машту библијских пророка који одавно предвиђају пропаст света. Хитлер, када би ово видео, позавидео би. Он такву машинерију за систематско уништавање и убијање није имао.

Како су кренули ускоро ће почеће да гађају и бициклисте.

Срушено је више мостова по Србији. У Новом Саду, од три моста остао је само један, а и он је оштећен. Речни саобраћај је прекинут, па штету трпи не само Југославија већ и европске земље кроз које пролази Дунав. Народ у Новом Саду својим телима чува једини преостали мост. И Београђани својим телима ноћу чувају своје мостове. Слично је и у другим градовима. Али Србија има много мостова. Не могу се сви сачувати. У овом времену безумља од стране НАТО пакта није искључено да неки од пилота притисне обарач и упути свој смртоносни товар ка мосту. То би за њих био још један тачан погодак. А колико би било жртава нема везе. Преко CNN-а би се чуло саопштење неког од официра из НАТО алијансе у коме би се изразило жаљење због цивилних жртава. А до то није искључено показује пример крагујевачке Заставе која је погођена док су у њој били радници. Срећом нико није погинуо, али је рањено више од 120 људи.

А колико је НАТО пакту стало до Албанаца на Косову види се и по томе што бомбардују бесомучно и њихова, чисто албанска, насеља и села. А Бин Ладена кога је НАТО јурио по целом свету и успут ракетирао суверене државе, наводно, уништавајући светска терористичка језгра сада је ангажовао и послао у Албанију да припрема нове одреде муџахедина који већ врше упаде у Југославију, заједно са наоружаним Албанцима.

Најновија вест из НАТО кухиње је да је српска војска извршила упад на албанску територију.

Четвртак, 15. април 1999. године

Јуче је једну колону албанских избеглица која се враћала кући масакрирала НАТО авијација. У четири наврата у времену од 13:00 до 15:00 часова тукли су по колони трактора и аутомобила. Најжешћи напад је био у 15:00 часова. Погинуло је најмање 80 избеглица, махом жена и деце. Рањено је око 20, од којих и три полицајца који су били у обезбеђењу.

Масакр је снимила једна америчка ТВ станица. У Немачкој је ова вест експлодирала као бомба. Шокирани су. Ово нам је синоћ телефоном јавио један наш младић који тамо живи.

Синоћ се огласио зализани официјелни службеник са љубичастом лептир машном на туфнице (таква је била боја на мом ТВ екрану) поводом масакра избеглица и саопштио да је ових дана виђен један авион југословенских снага и можда је он то учинио. После силних питања новинара и контрадикторних одговара службеник је завршио прес конференцију речима:

– Питајте НАТО.

Овде код нас (у Шапцу) се сваке ноћи над градом воде ваздушне борбе. Синоћ је било ведро и небо је горело од силних експлозија. Детонације су рафално одјекивале. То је дејствовала наша против ваздушна одбрана.

Пре двадесетак минута је дат знак да је ваздушна опасност престала. Сада је два минута до осам.

Бомбардовање се наставља

Субота, 17. април 1999. године у 19:30

Прошле ноћи као да је било мало затишје. Сирене су закасниле, а када су се огласиле са улице је допро гласан узвик клинаца који је значио ево их најзад. НАТО их није разочарао. Доћи ће и ове ноћи.

Да се нису чуле сирене не би ни знали да се нешто дешава на нашем небу. Ујутро на вестима смо чули да се неколико пројектила, по други пут, сручило на Крушик, фабрику у Ваљеву. Оно што у првом покушају нису успели да униште сада су потпуно сравнили, чак и ресторан. Без посла је остало 7.000 радника. Оштећене су и многе куће у близини фабрике.

Дејства НАТО алијансе била су и у реону Ужица и Краљева.

Данас је саопштено да се на скопски аеродром принудно спустио амерички бомбардер А-10 оштећен од дејства српске ПВО. Погођен је са два пројектила. То су потврдили и службеници аеродрома. Алијанса је изјавила да се авион спустио због техничких проблема.

Око 12:00 у реону Сјенице, Нове Вароши и Пријепоља срушио се још један агресорски авион.

Ноћас око 2:00 часа на тузлански аеродром се принудно спустио Ф-16, објавиле су босанске власти. СФОР је блокирао приступ аеродрому. Истовремено су се чуле и две снажне експлозије од пројектила којих се вероватно ослободио оштећени авион.

Генерал Небојша Павковић, командант Треће армијске области је изјавио на приштинском студију да су само припадници његових снага до сада оборили 16 авиона, 5 хеликоптера, 46 крстарећих ракета и 4 беспилотне летилице. На Косову нема припадника самозване ОВК и НАТО пакт покушава да их у већим групама убаци преко границе, али безуспешно. Генерал је, такође, изјавио да се на Косову налази 150.000 припадника југословенске војске. Поручио је НАТО агресору да их спремно чекају. Нека свака трећа пушка погоди, па нека израчунају шта их чека завршио је своју изјаву генерал Павковић.

Број жртава у Грделичкој клисури још није коначан. Поред 14 погинулих, 17 се води као нестали. Страхује се да су нестали у реци.

По најновијим сазнањима у масакру албанских избеглица које су починили пилоти НАТО пакта има око 100 рањених. Вероватно сте чули да је у масакру погинуло 75 избеглица.

Прошло је 20:00 часова. Сирене се још нису огласиле.

Ево, баш сад су се огласиле у 20:30.

Послове у фабрици сам завршио па идем полако кући.

Управо, преко радија сам чуо да је авион НАТО пакта изручио бомбе, из безбедносних разлога, у неко језеро што је изазвало велико узбуђење у њиховој јавности. А у Југославији бомбе падају као киша, прокоментарисао је репортер.

Доста је за данас. Ипак ћу да кренем кући.

Невреме омета

Понедељак, 19. април 1999. године у 09:30

Овде је време променљиво. Тренутно сија сунце, али је хладно. Јуче је било облачно. Дувао је јак ветар. Повремено је падала и киша. Вероватно је време било разлог да НАТО касније крене са бомбардовањем. Сирене су се огласиле тек у један сат после поноћи. Јутрос сам у вестима чуо да је нападнуто више градова у Србији. Циљ је била и Фрушка Гора.

Судећи по нашим изворима јуче поподне, после 16:00, у реону Косова су оборена 3 агресорска авиона.

Код нас је протекла ноћ била мирна.

НАСТАВИЋЕ СЕ…

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (8)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (7)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (6)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (5)

ФБР ФЕЉТОН:У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (4)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (3)

ФБР ФЕЉТОН: У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (2)

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s