Бомбардовање

Душан Иванчајић: Српски анђео Сања Миленковић и француски витез части Пијер Анри Бинел


.

Неправда и жртва као заједнички именитељ

„Правда уздиже један народ, а грех га доводи до срамоте“
„ Духовни савети“, Свети Владика Николај

Аутор: Душан Иванчајић
Фонд Слободан Јовановић, 30.04.2013

На први поглед некима неће бити јасно каква је веза између трагично настрадале шеснаестогодишње ученице Математичке гимназије Сање Миленковић, приликом ракетирања моста у Варварину 30.05. 1999. године, на Свете Тројице, и  француског витеза части и морала, мајора Пијер Анри Бинела, који није хтео да учествује у том удруженом злочиначком подухвату деветнаест најмоћнијих земаља Нато пакта против СРЈ.

Сања Миленковић је српски анђео, попут трогодишње Милице Ракић из Батајнице, једанаестомесечне Бојане Трошовић из Мердара и још 89 деце, који су невино страдали током паклено организованог зла у операцији „Милосрдни анђео“ и проглашени „колатералном штетом“ током бомбардовања. За нас, они су се уздигли у небеске висине и гледају нас како се понашамо.

REP-sanja-milenkovic-300x189

Сања Миленковић, жртва НАТО агресије у Варварину.

Родитељи су Сању вратили из Београда у Варварин у намери да је заштите током Нато агресије, јер тај градић није био никакво важно геостратешко место или војно битан циљ. Међутим, тог сунчаног дана, на велики православни празник, пилот – официр је са још једним колегом у другом авиону мислио апсолутно другачије. Хладнокрвно је активирао прекидач под гардом у кокпиту и испалио пројектил на мост пун људи. То му није било довољно, него је направио исти маневар и испалио још један пројектил у исти циљ. Као да је хтео да се увери још једном у свој злочин – дело.  Није важно да ли је за то добио дозволу од „ мамице“( Авакса- авиона за навођење и ометање).  По изјавама очевидаца услови за летење су били идеални и видљивост одлична. Тако су у тренутку Сања и још једанаест љ,уди трагично изгубили живот, као део акције „Aliedforce“.

 

У циљу заштите људских права Албанаца, убијани су уживо Срби. Под плаштом хуманитарне катастрофе, формирана је квази држава Косово и симптоматично је да су се сви тадашњи војни и политички функционери Нато-а вратили да наплате своје добре и хуманитарне услуге у виду председника, директора и  менаџера главних одбора предузећа и мултинационалних компанија ( М. Олбрајт, В. Кларк, С. Шук, Б. Кушнер и други ).

Сања Миленковић је била добро и даровито дете, као и сви њени другари из Математичке гимназије. Само је нечија фанатична жеља за неморалним и апсурдним кажњавањем читавог једног народа, довело до њеног страдања. Да је остала жива, можда би баш данас била професор у тој истој гимназији, тако обдареној деци.  Њени родитељи, као и људи добре воље и племенитих намера, како из отаџбине Србије, тако и из дијаспоре, одлучили су да оснују фонд са њеним именом.

most

Мост код Варварина након разарања у агресији НАТО-а

Тако  би дух мале Сање неугасло наставио да живи, а многа даровита деца би помогнута овим фондом током својег живота и школовања проносила њено име. Намера је била  хумана и практична. Значи да се Фонд обогаћује и да пружи што већем броју талентоване деце материјалну помоћ за завршетак свог образовања. Преко четрдесеторо деце били су стипендисти Сањиног фонда. Међутим, због немара државе и њених институција, инерција моћника да реше проблем Фонда, завађености политичара, а пре свега недостатка добре воље бирократа, средства Фонда су већ дванаест година блокирана. Преко 130.000 евра је замрзнуто на рачунима БеоБанке у стечају, као и рачунима наших амбасада у иностранству. Просто да човек не поверује да у време највеће економске кризе и материјалне немаштине великог броја талентоване деце, средства Фонда остају недоступна. Даровитој деци је управо због тога онемогућено даље школовање. Блокирањем рада и рачуна овог Фонда по други пут се убија дух овог доброг детета. Држава јој остаје дужна по други пут, јер први пут није успела да јој сачува живот. Бол породице за Сањом је највећи и непролазан. Међутим, отаџбина Србија је није и никада  неће заборавити. Сања Миленковић има своје место у колективном сећању српског народа. Зато Фонд мора да настави са радом, обогаћује се и даље врши своју хуману мисију.

Витез части Пијер Анри Бинел је одбио да учествује у хладнокрвним и планираним  убиствима  мале Сање и све наше деце 1999. године. Он је сушта супротност по осећањима части и витештва пилоту који је заувек одвојио Сању Миленковић од њених родитеља и породице. Француски мајор Пјер Анри Бинел није желео да буде део тима највеће војне армаде савременог света окренуте против једне мале земље, која само брани себе и своје право на постојање. Дао је све војне планове и информације нашем генералу ( тада пуковнику) Јовану Миловановићу за планирану НАТО акцију „ Балканска зима“. Успео је да одложи војну акцију против тадашње СРЈ за читавих пола године. Самим тим су наше снаге успеле да се дислоцирају, реорганизују и поставе на нове позиције. Тим чином је спасао на хиљаде војника, официра и цивила ! Свесно није хтео да учествује у злочину, по цену своје личне, породичне и материјалне жртве. Знао је тачно шта нам се спрема и управо због своје људскости је ишао против своје професије и државе за коју је радио.

binelСам је о томе рекао, обраћајући се српској јавности поводом годишњице бомбардовања 1999. :“Пре четрнаест година почела је НАТО агресија против поносног и слободног српског народа, драма која се догодила уз учешће дела јавног мњења, које су злоупотребили НАТО и његови сателити, био сам приморан да иза решетака француског затвора пратим ток догађаја који ће његове учеснике заувек истиоријски обележити“ истакао је у свом писму Бинел.  „ Осети сам стид, јер сам видео своју земљу како се добровољно упушта у велико издајство, пре свега саме себе…, али осетио сам тада и понос. Из мог париског затвора, осетио сам велико пријатељсво према Србима које су тукли јер су бранили живот, културу и слободу, своја најосновнија права.“ Тиме је Пијер Анри Бинел показао да је прави витез људског достојанства и поноса. Доказао је да се таква осећања не уче само у војним академијама, већ да се са тим и човек као витез рађа. Није хтео да буде у почасним шпалирима за добијање плакета НАТО алијансе. 27.03.2013. године холандски пилоти – официри су за то добили повељу из руке холандске краљице са натписом „Косово 1999.“

Краљица их је наградила речима :“Сјајно урађено“.  Пијер Анри Бинел је био против тога и зато је урадио  то што је урадио. Сам је ових дана са поносом рекао да би опет исто учинио да се нађе у истој ситуацији. На Нирнбершком процесу против високих Нацистичких  главешина и официра сви су се они бранили на исти начин:“ Да су само извршавали наређења претпостављених. „ Наш Бинел је сушта супротност оваквом официрском кодексу. Њему су савест, понос и чојсво били испред и изнад свега. Држава Србија му се за то до сада није одужила. То можемо да разумемо због нашег „европског пута“ и намере наших државних званичника да се не замере француским државним властима и институцијама. Међутим, ако је то за разумевање, није никакво оправдање. Толики невладин сектор, хуманитарне организације, разна родољубива и национална удружења, патриотске фондације и нико да исправи грешке и дуг државе према мајору Бинелу. Генерал Милановић, који је учествовао у достављању планова нашој војсци од мајора Бинела, је изјавио:   “ На жалост, он је херој који се жртвовао за спас Србије, а ниједан наш званичник никада му се није захвалио“ (Новости, март 2013. ).  Међутим, ако му се држава Србија није одужила, одужила му се отаџбина Србија, као и у случају мале Сање Миленковић. Мајору Бинелу је стигло 188 писама подршке, које су послали приватно грађани Србије. Како сам каже, то му је била највеће морална подршка док је боравио у затвору.

                Сања и Бинел су обоје жртве Нато агресије. Прва као директна жртва бомбардовања, а друга, као свесна жртва одбијања учествовања у организованом злочину 1999. Оно што још везује њихове судбине јесте да су они жртве својеврсног Србоцида. Сања, жртва давања епитета колективне кривице једном читавом народу, у овом случају српском и Бинела који је одбио да учествује у сатанизацији и физичкој егзекуцији тог истог народа. Оба случаја показују паклени план да се без индивидуализације злочина намерно занемари истина давањем епитета дежурног кривца читавом једном народу, што је незапамћен случај у историји ратовања. Ни један народ никада не може бити оптужен за злочине, већ само његови појединци. Многи научници су  доказали да је немогуће оптужити један колективитет, етнички корпус, односно нацију за злочин, јер без индивидуализације злочина, па макар био и ратни се избегава чињеница да је то индивидуални чин. Српском народу се мора променити свест, „денацификовати га и пацификовати“, јер то желе велике и моћне силе и владари из сенке, а то је за нас својеврсни пут у аутошовинизам, аутодеструкцију и аутогеноцид. То је пут у заборав и физичко нестајање Срба као народа.

grdelica

Сателитски снимак напада НАТО-а на цивилни воз у Грделичкој клисуру

Нико не говори да када је Сања Миленковић погинула поред једног од 60 срушених мостова,  једнако монструозан злочин се десио и 12.04.1999. у Грделичкој клисури.

Пре два дана је одржана комеморација  невиним жртвама, а да се нико од представника Нато земаља и  овдашњих њихових „евроатлантских лобиста“ није појавио на комеморацији  у знак покајања. Без обзира што Нато снаге и наши локални Нато лобисти те невино пострадале жртве називају срамним именом „ колатерална штета “, нико од њих није нашао ни један разлог да се појави на комеморацији. Сања је погинула поред моста пуног цивила, али је могла да погине и поред школе – једне од 480 школа уништених током бомбардовања 1999. Сања, као и још 2 500 настрадалих цивила и 6 000 рањених,  1 000 војника и полицајаца и 5 183 рањених војника и полицајца говоре језиком сурових бројки, да се ради о својеврсном геноциду над српским народу, односно својеврсном „Србоциду“, како га  је назвао проф. Др. Владан Умељић.  Србоцид  јер су цивилне мете сматране као легитимни војни циљеви.  Коју другу реч употребити за акцију Нато авијације, која је „ посејала“ на 113 локација у СРЈ муницију са осиромашеним уранијумом у виду 50 000 пројектила укупне тежине 15 000 килограма. ( извор: „ Дарови милосрдног анђела“, др. Мирјана Анђелковић – Лукић, 2008. ). Језиком бројки резултати  физичке егзекуције Срба, као и утицај на потомство овог народа постају јаснији посматрани из два независна извора. Енглески биолог Роџер Кофил је потврдио у својим анализама  да ће од последица бомбардовања осиромашеним уранијумом у најскорије време умрети преко 10 000 људи од малигних обољења. На жалост, на његова суморна предвиђања долазе још алармантније изјаве од професора др. Чикарића, председника Друштва Србије за  борбу против рака, који каже да ће само у овој години бити одкривено 40 000 малигних тумора и да ће од њих умрети 22 000 – 23 000 људи. Најновији подаци изнети у листу Новости од 15.04.2013., које је изнео Институт за јавно здравље Србије Милан Јовановић Батут да је у последњих десет година број оболелих од леукемије и лимфома повећан за 110 %, а да је број умрлих повећан за 180 %. Никакав коментар за ове стравичне бројке није потребан, осим да се ради о биолошком нестајању једне нације.

Касетним бомбама из 156 контејнера је расуто 37 440 бомби, од којих је живот изгубило преко 200 људи. Према међународним правилима ратовања ни једно, ни друго није дозвољено. СРЈ је илегално нападнута, без одлуке Савета Безбедности, који је једини меродаван за легалитет и дозволу војних интервенција у свету.

                Куриозитет је да су холандски војни пилоти после Другог светског рата само два пута одликовани  за војне акције. Први пут је било за заслуге у здруженој борби са Савезницима против нацистичке војне силе 1965. године , а други пут су одликовани 27.03.2013. за акцију против српских снага 1999. године. ( Чудна је симболика у избору датума, ако се зна шта је за српски народ значио 27.03.1941.године, када је Хитлеру речено „НЕ“ и 27.03.1999., када је срушен понос америчке Стелт технологије Ф -117 – „ невидљиви“ ). Значи, за холандску војну авијацију борба против нацизма у Другом светском рату је изједначена са  борбом против српског народа 1999. под плаштом „хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Косову и Метохији.

                Мајор Пијер Анри Бинел је по народности Француз. Он није припадник Француске коју чине бивши председник Жак Ширак, којји је изјавио: „ Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.“  ( Извор: Прес, 25.09.2012. ).  Анри Леви, филозоф са плаћеним погледом на свет, за Србе је рекао:“ Срби су царство зла и нови нацисти“ ( извор: Прес,25.09.2012.). Бернар Кушнер, „хуманитарни лекар без граница“,  високи званичник француске владе и Уједињених нација на Косову, који се на питање новинара шта зна о „жутој кући“ и трговини органима хистерично се  смејао и назвао новинара лудаком,. После приказивања срамног  филма „У кавезу“ , где су Срби оптужени да су вадили и продавали органе Албанаца, што је чисто ругање истини, испоставило се да је дотични био један од главних у реализацији овог филма. Поставља се питање : зашто? Иначе, то је особа чије речи и данас језиво звуче: „ Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље – осморо. То је јасан напредак.“ ( Извор: Прес,23.09.2012.)

                Француска је  велика и озбиљна држава, а Французи државотворан и историјски народ. Пијер Анри Бинел, човек  – витез највиших људских квалитета , припада оној правој, слободарској, родољубивој и националној Француској, а не оној коју чине глобалисти са неолибералним схватањима и поставкама друштва. Он припада Француској коју су чинили или чине у двадесетом и почетком двдесетпрвог века покојни генерал Франше Де Пре, велики симпатизер Срба из Првог светског рата. Покојни генерал Де Гол, осведочени борац против нацизма у Другом светском рату и творац, владар модерне, националне Француске, визионар и пријатељ Срба. Ту свакако спада Де Голов саборац, пријатељ и генерал Пијер Мари Галоа, велики геополитичар који је разумео душу Српског народа и његове интересе. Патрик Бесон, генијални књижевник, хуманиста, истински пријатељ Срба који је много пропатио и страдао због отворених симпатија према нама; Алан Сорал, француски писац и публициста ; Жак Огар, пуковник француске војске, аутор књиге „ Европа је умрла у Приштини“ и носилац ордена Светог Саве, несебични пријатељ мати Макарије. Његов колега је др. Патрик Барио, француски пуковник, осведочени пријатељ Срба и аутор књиге „ Суђење Милошевићу или оптужба српског народа“ ; Ив Батај, човек који свакодневно показује љубав према Српском народу, публициста, историчар и  геополитичар; Млади по годинама, али дивовског, хуманог срца, 24-годишњи Арно Гујон, човек који од своје осамнаесте године помаже Србима на Косову и Метохији са 30 својих колега и 6 000 донатора, добио је плакету за најплеменитији подвиг 2012. године. Тој и таквој хуманој и честитој Француској припада витез части Пијер Анри Бинел. Он је показао да витезови – људи – официри постоје и данас у оваквој суровој стварности. Свет би данас био много нехуманији, неправеднији и нечаснији да не постоје људи као што је Бинел. Уосталом, његове речи то најбоље описују:  „ Народи који немају прошлост, немају ни будућност, а они који сачувају свест о томе ко су и шта су, свест о онима који су их створили, а код модернизма узму оно што је добро, могу да наставе даље“, поручио нам је Бинел.

                Ово је сушта супротност од језивих и саркастичних речи његовог колеге из Нато пакта 1999., званичног портпарола Џејми Шеја, који је изјавио:“ Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.“  (Извор: Прес, 23.09.2012.)

Због оваквог начина размишљања и оваквих људи стално се морамо подсећати на трагичну 1999. годину и Нато агресију. Сећањем се боримо против заборава.  Зато не смемо никада заборавити невино пострадалу Сању Миленковић и морамо учинити све да њено име и дух живе кроз фонд са њеним именом.  Заборавом се поново убијају те исте невине жртве. Незаборавом уморене жртве Васкрсавају. Заборавом се од жртава свесно праве злочинци од стране правих злочинаца. Незаборавом живот побеђује смрт, добро побеђује зло, а правда неправду.

„Правда уздиже један народ, а грех га доводи до срамоте“

(„ Духовни савети“, Свети Владика Николај)

Душан ИВАНЧАЈИЋ