ДЕШАВА СЕ...

Александар Мезјајев: “ПРОПАСТ ОПТУЖНИЦЕ” – Рочиште по захтеву да се генерал Младић ослободи


Прошле недеље у МТБЈ је одржано рочиште на захтев одбране Р. Младића о ослобађању оптуженог.

Ове расправе спроводе се у складу са правилом 98-bis Правилника о процедури и доказима МТБЈ. Поменуто правило гласи: “По завршетку извођења доказа Тужилаштва, Претресно веће ће након што саслуша аргументацију страна, усменом одлуком донети ослобађајућу пресуду по било којој од тачака оптужнице, уколико нема доказа који могу бити основа за осуду”.

06.04.2014. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

ratko-mladic-slika
Генерал Ратко Младић

И заиста, у време подизања оптужнице, Тужилаштво није било у стању да пружи било какав озбиљан доказ кривице генерала Младића. Дакле, рочиште о оправдању окривљеног у резултату дела изношења доказа из оптужнице, има посебан значај. Рочиште је одржано током три дана: првог дана је одбрана изнела своју позицију, другог дана Тужилаштво и трећег дана одбрана је одговорила Тужилаштву.

Суштина позиције генералове одбране може се изразити следећом формулом: “Ми одбацујемо све и сваку оптужбу коју је изнело Тужилаштво. Ни једна тачка оптужнице није била доказана. Оптужени мора бити у потпуности оправдан”.

Треба истаћи чињеницу да су у оптужници против генерала Младића садржане оптужбе за злочине које су извршили органи унутрашњих послова, као и одређене паравојне јединице (на пример, Арканове јединице). Међутим, током изношења доказа оптужбе, нису пружени никакви докази да су армија и генерал Младић имали било какву ефективну контролу над тим јединицама. Посебно се издваја оптужба за злочине почињене од стране “Шкорпиона” – на процесу такође није било доказано да је генерал Младић издавао наредбе “Шкорпионима” за чињење било каквих злочина.

У таквим случајевима – када Тужилаштво не само да није изнело “слабе” и неубедљиве доказе, него није пружило апсолутно никакве доказе – суд је у обавези да оправда оптуженог у односу на дате тачке оптужнице.

На жалост, знатан део завршне расправе о догађајима у Кравици одржан је на затвореној седници, када су се разматрала сведочења тајног сведока RM-374. То још једном доказује да Тужилаштво не користи заштићене сведоке ради њихове заштите од реалних претњи, него једноставно да би се са једне стране створила слика такве претње, а са друге стране, да би се имала могућност за манипулисање сведочењима: лаж изречена пред милионима сведока који прате процес, биће муњевито објављена и оповргнута.

Одбрана је скренула пажњу и на чињеницу да Тужилаштво изводи сведоке који једни другима противурече. Наравно, то не мора бити ништа чудно. Сведоци често једни другима противурече, но то постаје објект разматрања суда за објективно решавање предмета. Међутим, у МТБЈ је другачија ситуација. Овде Тужилаштво тврди да је кривица оптуженог јасна и очигледна. Тада се поставља питање зашто сведоци један другом противурече? Зар је Тужилаштво имало мало времена да се припреми за процес? Још 1996. године је подигнута оптужница против генерала Младића!

Као пример, можемо се позвати на сведочење сведока Кингоре, чији је исказ у директној супротности са тврдњама читавог низа сарадника УНПРОФОРА. У овом случају, Тужилаштво се није чак ни потрудило да некако објасни ове противуречности и наставља да гради своју оптужбу на сведочењу Кингоре.

Ништа мање занимљива је и чињеница да је Тужилаштво у низу случајева представило оптужбе поткрепљене лажним доказима. Тако је, на пример, Тужилаштво утврдило да по питању злочина у Шкрљевици, документи доказују кривицу Р. Младића. Међутим, приликом читања документа, испоставља се да он нема никакве везе са Р. Младићем – напротив, документ сведочи о томе да је армија интервенисала како би привела кривце на одговорност.

Такође је важно обратити пажњу и на информацију коју је презентовао Драган Иветић (правни саветник тима за одбрану генерала Младића) у вези са судским процесом Радовану Караџићу који паралелно протиче. Тако је Иветић скренуо пажњу судијама на чињеницу да низ такозваних “учесника удруженог злочиначког подухвата” уопште нису деловали заједнички, него директно једни против других. На пример, добро је познат случај када је генерал Младић покушао да разјасни ко је издао наређење о гранатирању Сарајева, заобилазећи Главни штаб… Познат је онај који је издао то наређење, он је раније покушао да смени генерала Младића са положаја команданта Армије, али све те чињенице за Тужилаштво као да не постоје, они настављају да певају своју мантру: “Караџић и Младић – чланови удруженог злочиначког подухвата…”.

У више наврата смо истакли да су судије у саставу Претресног већа у предмету генералу Младићу не само пристрасне, него демонстративно пристрасне. Судије су још једном демонстрирале ту пристрасност. И учиниле су то без апсолутно икакве потребе. У одлуци о даљем току процеса, веће је одлучило: већ 13. маја почиње део процеса са изношењем доказа одбране. Ова одлука је била донета пре почетка рочишта о ослобађању – то јест, судије су практично пре времена изјавили да они неће оправдати генерала Младића. Наравно, од судија који представљају земље које су биле директне учеснице војног конфликта у бившој Југославији, ништа добро се и није могло очекивати.