ВЕСТИ ИЗ СВЕТА

Ратко Паић: Да ли су грађани Србије заиста безбедни од ГМО производа?


Упркос чињеници да је у Србији забрањено гајење генетски модификованих организама, остаје чињеница да се стално откривају нове количине засађених површина са недозвољеним ГМО семеном, што изазива велику забринутост у јавности и питање – како је то могуће, и какве ће последице по здравље нације и будућих генерација оставити такве биљке када уђу у ланац исхране?

29.04.2014.

© Photo: Flickr.com/swanksalot/cc-by-nc

© Photo: Flickr.com/swanksalot/cc-by-nc

 

Наиме, иако званичници из српског министарства пољопривреде редовно поручују, као што је то недавно био случај, како Србија „неће дозволити гајење ГМО биљака на својој територији“, без обзира на одлуку Европске уније којом је на пример дозвољено гајење генетски модификованог кукуруза, ипак остаје чињеница да се увек изнова потврђује жалосна истина да ГМО биљака у Србији итекако има. Поводом почетка контроле њива засејаних сојом, стручњаци су проценили да само генетски модификоване соје у Србији има на површини од најмање 5.000 хектара, а при том је посебно поражавајућа чињеница да су казне за њено недозвољено гајење врло благе и очигледно недовољне.

Међутим, да је могућ и сасвим другачији приступ том проблему, видело се протеклих дана у Руској Федерацији, где је тамошњи премијер Медведев саопштио да ће влада штитити своје грађане од ГМО опасности, те додао да је Русија способна да се храни нормалним, обичним производима, при чему је дословно изјавио и ово – „Ако се Американцима свиђа да се хране са таквим производима као што је храна са генетском модификацијом, онда нека се хране, али нама то није потребно јер ми имамо довољно ораница да би употребљавали нормалну храну“. А када је реч о оној ГМО храни и семенском материјалу који су се без обзира на строга ограничења ипак нашли на руском тржишту, он је обећао да ће проверити како се то десило и наложио да се уради анализа и широки мониторинг уз учешће најсавременијих лабораторија.

Иначе, у том смислу је још прецизнији био председник Путин који је недавно изјавио да Русија „мора и може забранити ГМО“, рекавши да њено тржиште и руски грађани морају бити заштићени од производа чија ће употреба у исхрани имати засад још непознате последице. Међутим, о каквом великом интересу америчких компанија се ради да би се у светским оквирима пласирали генетски модификовани организми, најбоље говори податак да приходи које им обезбеђује продаја ГМО семена у данашње време износе око 50 милијарди долара.

Стога, није нелогично што се и у Србију, како указују домаћи стручњаци, генетски модификовано семе допрема шверцерским каналима, па се зато сваке године, и то поготово у Војводини, Мачви и околини Београда, проналазе велике површине засејане забрањеним семеном. Али зато јесте нелогично, ако се та појава не сузбија на довољно ефикасан начин, који би гарантовао потпуну сигурност грађана по њихово здравље. А основане претпоставке стручњака о хиљадама неоткривених хектара са ГМО културама, изазивају оправдану сумњу да је то заиста тако.