Биљана Диковић

СВИ ЋУТЕ О СТРАДАЊУ СРБА: Још увек ознаке ТАЈНО на документима хрватске тајне и британске обавештајне службе у Србији, ниједна власт неће да сарађује по овом питању!


И Тома ћути о Јасеновцу

ФБР КОМЕНТАР: ЕВИДЕНЦИЈА СТРАДАЛИХ СРБА ЈЕ ОНО ШТО БИ ТРЕБАЛО ДА БУДЕ ПРИОРИТЕТ СВИХ ВЛАСТИ, ВАЖНО НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ, МЕЂУТИМ, „НИКО ТО НЕ ЗАРЕЗУЈЕ НИ ЗА БАНКУ“: НИТИ ИМА НОВЦА, НИТИ СТРУЧНИХ ЉУДИ, А НИ СПРЕМНОСТИ ДА СЕ СА МНОГИХ ВАЖНИХ ДОКУМЕНАТА СКИНЕ ОЗНАКА ТАЈНОСТИ! ТО НЕМА ПРАВО НИКО ДА РАДИ СРБСКОМ НАРОДУ, МА КО ДА СЕ НАЛАЗИ НА ВЛАСТИ У СРБИЈИ! ЗБОГ ПРЕДАКА, ПОШТОВАЊА ЖРТАВА И ОТАЏБИНЕ, АЛИ И ЗБОГ ПОТОМАКА – ИСТИНА МОРА ДА СЕ КАЖЕ ГЛАСНО МА КОЛИКО ТО СМЕТАЛО „НОВОСТЕЧЕНИМ ТЗВ.ПРИЈАТЕЉИМА ИЗ ЕУРОПЕ“!

Вршилац дужности директора Музеја жртва геноцида Вељко Ђурић оцењује да је и усташама и комунистичким властима одговарало да се не утврди тачан број жртава у концентрационом логору Јасеновац, али да је поражавајуће што се на истоветан начин понашала и српска политичка елита од деведесетих до данас.

29.04.2014. ВЕСТИ-Ђ.Баровић, за ФБР приредила Биљана Диковић

Не поштујемо своје жртве: Вељко Ђурић

Не поштујемо своје жртве: Вељко Ђурић

– Сви они се бусају у прса и изјављују како им је утврђивање праве истине од суштинског значаја и да ће све учинити да Срби напокон добију праву базу тих података, али раде све супротно, јер очигледно нема потребне националне свести. Заправо, утврђивање те истине суштински до сада није занимало никога из врха власти: почев од Слободана Милошевића, па све до данашњег председника, Томислава Николића – каже за „Вести“ Ђурић.

У Доњој Градини код Козарске Дубице у недељу је служењем парастоса и полагањем венаца на гробном пољу Топола обележен Дан сећања на жртве у концентрационом логору Јасеновац, а према речима Вељка Ђурића, мада је од овог злочина прошло 70 година, ипак још није касно да се утврди тачан број убијених и прекине са лицитирањем.

Не знамо ништа ни о ’99.

Ђурић каже да се у Музеју геноцида у Београду налазе три истраживачке целине које захтевају и новца, али и више запослених.
– У питању су догађаји из Другог светског рата, ратова на простору претходне СФРЈ и бомбардовања СРЈ 1999. године. О каквој жељи државе говоримо, када и даље не знамо колико је војника те ’99 страдало. У књизи „Јунаци отаџбине“ је изнет нетачан податак – наглашава Ђурић.

– Музеј геноцида је иницирао попис свих српских жртава у 20. веку, али Скупштине Србије и РС претходно морају да донесу одговарајуће законе како би се уопште кренуло у стварање базе података. Показало се да је сваки покупај појединаца да се то уради немогућ. Отуда је неопходна јасна воља политичке елите након које ће се укључити и све институције како би се побројале све жртве Јасеновца, уклонила или додала нова имена – наводи Ђурић и додаје би се по завршетку тог посла могло говорити и о другој фази истраживања, односно успостављању сарадње са Хрватском.

– Да би се овај посао покренуо са мртве тачке потребна су средства и стручњаци који ће преузети базу података Субнора из 1964. године. У том архиви је 650.000 имена, а на стручњацима је да проверавајући и истражујући сва документа, ту бројку смање или повећају.

Сами смо криви

Како би илустровао податак да су Срби сами себи највећи непријатељи, он наводи да је на отварању споменика у Јасеновцу 1966. године био народни херој Стево Крајачић.
– Он је тада био председник Сабора СР Хрватске, а казао је Србима да су способни само као свињари, закључивши да су их – мало побили. На те речи ниједан српски политичар није реаговао – наводи Ђурић.

Он додаје да ће то бити узалудан посао уколико не добију „зелено светло“ из самог врха државе.

– Да би се направила добра база података потребно је отворити архива и БИА и војних служби безбедности. Потпуно ми је нејасно због чега и даље носи ознаку државна тајна архива усташке тајне службе у Београду од 1941. до 1945, или истоветна архива британске обавештајне службе – истиче в.д. директора Музеја геноцида у Београду.

1 reply »