ГЕОПОЛИТИКА

Европа избрисала Коридор 10 из приоритета – Кроз Србију само Дунавски коридор, али тек после 2030.


Коридор 10, жила куцавица српске привреде и најважнији инфраструктурни објекат, није више – европски коридор.

Док се Србија пренемагала, отезала, крадуцкала и годишње завршавала само по пар километара ове важне саобраћајнице, Европа је одлучила да Коридор 10 избрише из својих стратешких планова и покаже Србији да она и поред географског положаја није никакав „незаобилазни фактор“ интегралног европског саобраћаја.

*ФБР НАПОМЕНА: више информација и пдф документи свих коридора на адреси
http://ec.europa.eu/transport/themes/infrastructure/ten-t-guidelines/corridors/index_en.htm

30.04.2014. Нови Магазин, за ФБР приредила Биљана Диковић

EU corridor-map-20130001
У време кад је пре пола године почело прокопавање најдужег тунела („Манајле“ – 1,8 километара) у близини Владичиног Хана на сад већ такозваном Коридору 10, уз обећање да ће бити готов тек за две године, у Бриселу је Европска комисија објавила да ће Европа имати – девет коридора и да више не рачуна на српски Коридор 10. Планирано је да тих девет саобраћајних праваца буду окосница саобраћаја унутар европског јединственог тржишта, да битно измене везе између истока и запада Старог континента и садашњу расцепкану мрежу претворе у саобраћајно функционалну да би привреда ЕУ постала конкурентнија,а Европа могла да расте и напредује.

Нова јединствена трансевропска саобраћајна мрежа путева, железница, аеродрома и канала (TEN-T) заснива се на девет главних оса: два коридора север – југ, три коридора исток – запад и четири дијагонална коридора.

Преко Балкана воде три коридора, али кроз Србију пролази само речни коридор Рајна – Дунав који повезује Стразбур, Франкфурт, Беч, Братиславу и Будимпешту, одакле се рачва према Румунији, а други крак иде овом реком између Хрватске и Србије до Црног мора. На TEN-T мапи Дунавски коридор кроз Србију обележен је испрекиданом линијом, што значи да на том делу неће бити финансирања из европских фондова до 2030. Други балкански коридор је медитерански, то је путни и железнички коридор који повезује југ Иберијског полуострва, иде преко шпанске и француске медитеранске обале, пролази кроз Алпе на северу Италије, улази у Словенију и даље према мађарско-украјинској граници, а његов саставни део је и правац Ријека – Загреб – Будимпешта. Суседна Хрватска биће спојена и на трећи балтичко-јадрански путно-железнички коридор који се протеже од Балтичког мора и пролази кроз Пољску и иде преко Беча и Братиславе до северне Италије.

eu

TEN-T је најтемељнија реформа инфраструктурне политике ЕУ од оснивања 1980. године,чији је циљ да боље повеже европске путеве, пруге, аеродроме и канале у јединствену саобраћајну мрежу. Сваким од девет коридора биће обухваћене најмање три врсте превоза, три државе чланице и две прекограничне деонице, чиме ће се омогућити боље повезивање. Чак 26 милијарди евра намењено је за изградњу прекограничних веза које недостају и за уклањање транспортних уских грла и то је троструко више новца за период од 2014. до 2020. него што је до сада за ове намене одвајано у ЕУ.

Основном мрежом повезиваће се 94 главне европске луке са железничким и путним саобраћајем, 38 кључних аеродрома биће железницом повезани с великим градовима, модернизоваће се за велике брзине 15.000 километара железничких пруга,а модернизацијом 35 прекограничних пројеката укинуће се уска грла. И управо то ће, сматра Европска комисија, бити економска покретачка снага јединственог тржишта и слободног протока робе и људи унутар Европске уније који треба да повећа ефикасност европске привреде. Процене су да ће нова транспортна инфраструктура омогућити 80 одсто раста теретног саобраћаја до 2050. и 50 одсто раста превоза путника.

Том економском жилом куцавицом јединственог тржишта поједноставиће се прекогранични промет за путнике и компаније у ЕУ, обезбедити доступност свих регија и увести мултимодални превоз, јер је саобраћај оцењен као темељ европске привреде. Зато се планира успостављање снажне европске саобраћајне мреже у свим државама ЕУ како би се подстакли раст и конкурентност. Дугорочни циљ је да до 2050. велика већина европских грађана и компанија од те свеобухватне мреже не буде удаљена више од 30 минута.

Сви TEN-T пројекти морају да прођу ригорозну процену утицаја на животну средину пре него што добију средства ЕУ, јер је општи циљ смањење емисија штетних гасова из саобраћаја за 60 одсто до 2050.

Процењује се да ће се у првој фази финансирања основне мреже (која треба да се заврши до 2030. године) потрошити – 250 милијарди евра. А планираних 26 милијарди евра послужиће само као „почетни капитал“ за стимулисање даљих улагања. Искуство последњих година показује да је сваки милион евра из фондова ЕУ привукао пет милиона влада-држава чланица и 20 милиона из приватног сектора. Тако стечен капитал даје могућност прикупљања нових средстава кроз иновативне финансијске инструменте као што су, на пример, обвезнице пројекта.

„Европски новац је на столу, а на државама-чланицама је да направе конкретне пројекте. Изабраћемо најбоље, али европски новац неће се одобравати за националне пројекте“, каже Сим Калас, европски комесар за саобраћај.

Још се не зна тачно како ће се новац расподелити и колико ће се у који пројекат уложити. Извесно је да Србија неће моћи да рачуна на европски новац за финансирање путно-железничког Коридора 10. Упитан да ли зна да кроз Србију пролази европски Коридор 10, високи званичник Европске комисије задужен за транспорт изјавио је на пре неколико дана одржаном скупу у Салцбургу „да су у Бриселу чули да Србија гради неки коридор” и изразио сумњу да се он гради по европским правилима и стандардима. Кад му је предочен податак да у финансирању Коридора 10 учествује у Европска банка, овај званичник је одговорио: „То што Србија за изградњу коридора користи зајмове Европске банке не мора да значи да је то европски коридор“.

Један од два коридора из TEN-T мреже који повезују јужну са централном и северном Европом пролази кроз Бугарску и Румунију и са високом дозом сигурности може се рећи да је он из конкуренције избацио Коридор 10 чија се изградња мрцвари већ 15 година. Штете од скидања Коридора 10 са нове европске мапе интегрисаног саобраћаја су двоструке: директна штета од изгубљене путарине мери се стотинама милиона евра, а индиректне штете су непроцењиве јер српска привреда губи конкурентност која се ничим не може надокнадити.

Србија и даље има веома слабу путну и железничку инфраструктуру, а њени политичари не умеју да одреде приоритете – да ли је то Коридор 10, Коридор 11, Моравски коридор, правац кроз Фрушку гору… Иако је један европски путно-железнички правац (Коридор 10) изгубљен за Србију, она би ипак из европских фондова могла да добије новац за речни Дунавски коридор, односно за изградњу и боље опремање лука на Дунаву и унапређење њихове везе са путним и железничким коридорима.

Зато домаћи стручњаци верују да нова европска TEN-T мрежа не значи потпуно и дефинитивно заобилажење Србије. Они упозоравају да је од изузетне важности да српске власти више не одуговлаче ни са једним пројектом саобраћајне инфраструктуре. Европа инсистира на мултимодалном (комбинованом) транспорту за који Србија има добре предиспозиције. Много је важнија што бржа операционализација закона о јавно-приватном партнерству и о концесијама, од бусања у груди како се преко нас најбрже стиже са севера Европе на југ и југоисток континента. Само тако Србија ће избећи да потпуно нестане са европске транспортне мапе.

аутор: Миша Бркић

8 replies »

  1. Svako se kreće trasom koja je bliža a koje briše na papiru nemože je zbrisati u stvarnosti, sve zavisi od nas samih da trasu napravimo još i turistčki atraktivnijom i ekonomski eksplativijom.

    Свиђа ми се

  2. ako im se isplati neka idu okolo…. ali koliko znam a obzirom da kod njih vlada jedan bog a on se zove KAPITAL, mislim da su to najobicnije obmane za nasu javnost. znate li koliko je to duzi put preko madjarske rumunije i bugarske za tursku i bliski istok? Pa ni Hitler nije bio toliko glup da bi pokusao da obidje Srbiju pa smo naj…li.

    Свиђа ми се

    • Али братац нема границе, мрцварења данима чекања на границама. Преко Румуније, кроз Бугарску до Грчке без застоја. Тако да који километар више, у односу да 2-3-5 дана дуже ништа не значи!

      Свиђа ми се

  3. Igraju se sa Srbijom. Nemoralni politicari im to olaksavaju. Jednom ce i tome doci kraj, kad politiku ne budu vodili samo najbeskrupulozniji i najgori u drustvu, kao sto je to slucaj vec vise od dve decenije.

    Свиђа ми се

  4. Dobar znak da EU vidi Srbiju kao „pouzdanog i VAŽNOG partnera u Evropskim integracijama“,.. kako nas političari ubedjuju. Imamo i dobar „timing“ – 2030.,… možda !?
    Možda će „zelene trave“ tada još i biti, al’ „magarca“, bojim se, neće.
    Iznenađen sam, stvarno sam iznenađen !

    Свиђа ми се

  5. Pa to je zbog Južnog toka. Neće nas prisiljavati direktno da se odreknemo Južnog toka, ali će nam na ovaj način reći da ne pripadamo evropskoj porodici naroda i da nikada nećemo pripadati ako se ne odreknemo pravoslavlja i prijateljstva sa Rusijom.

    Свиђа ми се

    • Па и онако ће пасти теретни саобраћај, јер преко Румуније и Бугарске до Грчке нема границе и застоја у царинској контроли, као ни царинских и шпедитерских трошкова, а и дође да је преком прече, а около ближе. Србија може само рачунати на путнички саобраћај. Тако да одрицање од коридора 10 и није тако болно, обзиром на будуће приходе од Јужног тока.
      А жељезнички коридор неће моћи обићи, само ако се наше жељезнице опамете и рационализују, јер је цијена бруто-тоне по километру јако велика и ако иду около губе конкуретност. Тако да жељезнички коридор ће имати перспективу, а и онако се финансира од руског кредита.

      Свиђа ми се