ВЕСТИ ИЗ СВЕТА

Џон Тефт, будући амбасадор САД у Москви – симбол руско-америчког непријатељства


САД су изгледа спремне за употребу политичких и дипломатских инструмената којим могу да поткопају и ослабе позиције и интересе Русије у Европи и постсовјетском простору. Америка не крије да више не сматра Русију партнером, већ изазивачем, супарником, или противником.

13.05.2014. evroazija.info, за ФБР приредила Биљана Диковић

Џон Тефт као амбасадор САД у Украјини

Џон Тефт као амбасадор САД у Украјини

Ово могуће именовање ће симболизовати тренутно стање односа између САД и Русије, узајамну отуђености и напету политичку атмосферу, као и политику меког обуздавања, коју ће Обамина администрација наставити према Москви у најскоријој будућности. То не би било стопроцентно обуздавање у стилу хладног рата, јер је ипак мало вероватно да ће обе стране вратити на пуну трку у наоружању, укључујући и њену нуклеарну димензију, потпуно одбацити селективну сарадњу на заједничким изазовима, и почети да подривају и ослабе једна другу на сваком месту у свету.

Ипак, САД су изгледа жељне и спремне за употребу политичких и дипломатских инструмената којим могу да поткопају и ослабе позиције и интересе Русије на постсовјетском простору и у Европи. Америка не крије да више не сматра Русију за партнера, већ за изазивача и супарника (у најбољем случају) или противника (у најгорем случају).

Џон Тефт као вероватни кандидат за америчког амбасадора у Русији манифестује тај супарнички приступ, и симболизује стање обесхрабрења и погоршања односа према Русији, која данас преовлађује у Вашингтону. Мало је вероватно да ће се она променити у блиској будућности, и заиста би било прилично тешко изабрати бољег кандидата за такву непријатељску политику меког задржавања.

Дипломатска биографија Џона Тефта обухвата рад у својству амбасадора САД у Грузији, Литванији и Украјини – најпроблематичнијим земљама за Русију међу бившим републикама Совјетског Савеза. Литванија се сматра једним од највише антируских земаља унутар Европске уније, и јаким заговорником политике избацивања Русије из политике Европе, и увођења постсовјетских држава (Украјине, Грузије, Молдавије, Белорусије) у западну орбиту.

Један од извештаја Европског савета за спољне односе назива Литванију као највише антируску чланицу ЕУ. Грузија – посебно под Михаилом Сакашвилијем је била једна од најважнијих непријатеља Русије на постсовјетском простору. У исто време, сматрана је „најуспешнијом причом“ Бушове администрације у региону, у погледу подривања руског утицаја и интереса и усклађивања са Вашингтоном. Све ово је резултирало војним сукобом у августу 2008.

Што се тиче Украјине, Џон Тефт је дошао као амерички амбасадор за време мандата анти-руског председника Виктора Јушченка, али је већину мандата служио под председником Јануковичем. Упркос чињеници да је Обамина администрација у то време закочила планове за пријем Украјине у НАТО и смањила интензитет обуздавања Русије, политика увођења Украјине у западни политички и економски поредак је остала. У ствари, њени инструменти и темпо су се променили, али не и сама политика. САД су и даље наставиле да подржавају прозападне украјинске НВО, и одржавају блиске односе са прозападним (и анти-руским) политичким странкама, покретима и фигурама. То се збивало у периоду, када су Сједињене Државе користиле механизме меке моћи да отворе терен за евентуални повратак прозападне владе на власт у Кијеву, и да подстакну прозападну оријентацију земље.

Три месеца пошто је Џон Тефт напустио функцију амбасадора САД, председник Виктор Јанукович је одлучио да ревидира ток украјинских односа са Западом и да разради избалансирану стратегију, више у складу са непосредним и дугорочним економским потребама земље. Након тога САД су одлучиле да организују пуч у Украјини, користећи исти сценарио „обојене револуције“, који је коришћен у Украјини и пре 10 година, као и у многим другим земљама.

Џон Тефт није сам организовао пуч у Кијеву. Али ова „револуција“ би била немогућа без дугог претходног рада посвећеног украјинској опозицији, политичким партијама и цивилном друштву, обављеним за време његовог мандата.

Током година које је провео као амерички амбасадор, Тефт је усвојио сва антируска осећања, која доминирају у Виљнусу, Тбилисију, и тренутно у Кијеву. Он руску спољну политику тумачи из перспективе тих земаља, и у том смислу, он би био прави кандидат за спровођење политике према Русији која се тренутно разрађује у Вашингтону. Његова улога у Москви ће једноставно бити наставак спровођења политике меког задржавања.

 

Аутор: Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за европске и међународне студије при Националном истраживачком универзитету – Висока школа за економију

ИЗВОР: ВАЛДАИ клуб
Превод: М. Ђорђевић/ЕВРОАЗИЈА.ИНФО