ДРУШТВО

Светислав Пушоњић – објављена прва књига тајног дневника Проф. Драгана Крстића


197339_103536543065451_4117317_n

Светислав Пушоњић
9. јун 2014.

Из штампе је изашла књига “Психолошке белешке 1960-1967′‘ Драгана Крстића, прва у низу од десет планираних књига (наредних девет тек треба да се приреде и штампају ). Реч је о тајном дневнику који је покојни Драган Крстић, факултетски професор психологије и научни радник, водио готово тридесет година (1960 – 1988), не откривајући га чак ни сопственим укућанима. На преко пет хиљада страна Крстић је тајно бележио што нико у комунистичкој Југославији (“па и шире“) није смео да помисли, камоли изрази.
Са свим аспектима тоталитарне свести у доба титокомунизма, друштвене патологије која се из ње родила и њене погубности по српско биће, народ и државу, Крстић нас суочава кроз обиље феноменалних психолошких анализа, али је његов рукопис много више и од тога. Он је права ризница невероватно дубоких и оштроумних студија о духу времена, психологији модерног човека, о лицу и наличју савремених друштава Истока и Запада, о књижевности, филму, свакодневном животу, судбини појединца у вртлогу сваковрсних идеолошких стремљења унутар којих битише и као њихов носилац и као жртва.
И својим животом и својим делом Драган Крстић се потврдио као човек невероватно блиставог ума, јаког карактера и истински племените душе. Била ми је част лекторисати његову изузетну књигу.
10462770_651376078281492_4519534345472924317_n
“Психолошке белешке 1960-1967“ Драгана Крстића може се поручити по веома повољној цени од 700 динара на телефон: 063-759-76-41 или на мејл: viogor.bg@gmail.com
_______________

О аутору:

Драган Крстић (1929–2006), психолог, рођен је у Београду. Ниже разреде завршио је у Државној реалци, а матурирао у Првој мушкој гимназији. Године 1948. провео је неколико месеци у казненом радном логору у Великој Ремети због приватних изјава несагласних са тадашњом политичком идеологијом. Студије започео на групи чисте филозофије на Филозофском факултету у Београду, да би после две године прешао на новоосновану Психолошку групу.

Дипломирао 1954. са првом послератном генерацијом психолога. Члан Саветовалишта за избор занимања, а од 1958. Института за психолошка истраживања, где је прошао сва звања, од асистента до в.д. директора. Докторирао 1965. Усавршавао се на студијским боравцима у Њујорку, Паризу, Москви, Лењинграду и Лондону. Од 1969. радио у Институту за социјалну политику и као хонорарни професор Више школе за социјалне раднике, где је 1972. изабран за редовног професора. Истодобно предавао и на Универзитету у Нишу. Године 1974. изабран за ванредног професора на Филолошком факултету у Београду за предмет Педагошка психологија. Те године у истом звању хонорарно предавао на Филозофском факултету у Новом Саду. Године 1986. изашло прво издање његовог капиталног Психолошког речника, са 5.300 одредница на 900 страна – у то време ауторског и издавачког подвига, више пута понављаног.

Поред већег броја радова, објавио и уџбеник Учење и развој, први те врсте код нас, који је доживео више издања. У младости био спортиста и страствени пилот, до средине шездесетих година активни члан аеро клуба Наша крила. Пензионисао се 1994.