ВЕСТИ ИЗ СВЕТА

Драгана Трифковић: Перспективе развоја руско-српских односа


У Москви је 6. јуна одржан први округли сто у оквиру међународног пројекта Руско-српска сарадња омладине. Пројекат је установљен уз подршку омладинског парламента Москве са циљем развоја међународног дијалога између младих и реализације заједничких дугорочних пројеката, усмерених на ојачање руско-српских односа.

15.06.2014. ел. поштом аутор, за ФБР приредила Биљана Диковић

okrugli sto

Пројекат обухвата различите смерове делатности:

* Међународна сарадња- јачање омладинске дипломатије између Русије и Србије, кроз сарадњу и дискусију омладинских организација по питању развоја билатералних односа, економских односа и културно-образовних пројеката.
* Међународно предузетништво-развој економске сарадње кроз трговинске односе две земље, интеракција са привредним субјектима и помоћ младим предузетницима у реализацији пословних подухвата у Русији или Србији.
* Културно-образовни пројекти подразумевају промовисање руске културе у Србији и српске културе у Русији кроз разне манифестације као и размену ученика односно студената.
* Информација/медији-објављивање и дистрибуција материјала који се тичу делатности пројекта, анализа и рад са изворима информације.

Предлози и смернице за рад у оквиру теме економске сарадње/Драгана Трифковић

За Србију је економска сарадња са Русијом од суштинске важности. Српска економија је на ивици опстанка и извоз у Русију је једина могућност за опоравак посрнуле српске привреде. Она је систематски урушавана од наводних демократских промена, а пре тога је годинама била оптерећена сукобима и санкцијама.
Од 2000-те године у Србији се примењују економске мере по савету Запада, које су земљу довеле до велике презадужености, незапослености и сиромаштва, као последица транзиције, лошег процеса приватизације и систематског уништавања индустрије.

Опоравак Србије је могућ само улагањем у сопствену привреду и економском сарадњом са земљама у успону, пре свега стратешком сарадњом са Русијом. Основна гране привреде коју Србија треба да развија кроз сарадњу са Русијом је пољопривреда и прехрамбена индустрија, док добру перспективу имају војна индустрија и грађевинарство.

Једна од последица глобализације и стварања потрошачког друштва је уништавање села. Некада је српско село било покретач привреде, а пољопривредна производња најразвијенија грана привреде у Србији.
Данас је Србија не претпоследњем месту у Европи по извозу пољопривредних производа, иако су њене обрадиве површине изнад стандарда европских земаља. С тим у вези Србија пре свега мора да промени аграрну политику на унутрашњем плану, и курс спољне политике који већ 14 година подразумева безусловне европске интеграције.
У процесу европских интеграција Србије, српски произвођачи пољопривредних производа су доведени у неравноправан положај у односу на ЕУ. Дозвољен је слободан увоз производа из ЕУ, где произвођачи имају субвенције преко 30%, док се у Србији издваја око 2% из буџета за пољопривреду. Таква политика је довела српску пољопривреду до ненадокнадивих губитака.
Наши пољопривредни произвођачи не могу да конкуришу субвенционисаним производима уз ЕУ, због тога у српским продавницама има све мање производа из Србије. Осим пољопривредних производа које увози из ЕУ, Србија увози кромпир, јабуке, шљиве из Кине или чак Америке, иако сама може да их производи.

Уопште, српско тржиште је подређено увозу, а не извозу. Ту су још проблеми монопола тржишта који диктира лоше услове откупа, до те мере да произвођачи не могу да оствари добит. Разлика у цени између откупне и продајне вредности је огромна, и у таквом систему произвођачи скоро да не остварују добит, а трговци профитирају.
Ево на пример цена вишње. За откуп у Србији, произвођачи добијају 1,5 евра по килограму. У малопродаји у Србији вишња кошта 2,5 евра, док се у продавницама у Москви продаје по цени од 9,5 евра.

Информације које су везане за стање у српској пољопривреди важне су за развој трговине између Србије и Русије. Српски пољопривредни производи су високог квалитета, међутим они не могу да нађу своје место на европском тржишту. Могућности пласмана на руском тржишту су огромне. За Србију која има око 7 милиона становника, Русија је велико тржиште.
При изради заједничких пројеката мора се имати у виду максимални пројектовани производни капацитет Србије , и величина руског тржишта. Хоћу да кажем да је за Србију и само тржиште Москве доста велико, и да зато треба да постоји стратешки приступ у планирању трговине, нарочито са српске стране, као и учешће државних институција обе стране у реализацији пројеката.

Српске институције, уколико се определе за развој пољопривреде, морају да преусмере средства из велике јавне потрошње у аграрне фондове, и да повећају средства за пољопривреду са 2% на 10% укупног буџета. Осим тога неопходно је да део државне управе, ставе на располагање заједничком циљу, побољшању економске сарадње Србије и Русије.
Пољопривредницима је неопходан гарантован откуп по реалној цени, узимајући у обзир трошкове производње и зараду. Држава у сарадњи са заинтересованим приватницима треба да организује откупне станице за пољопривредне производе на територији целе Србије, као и складиштење, транспорт односно извоз робе.

Што се тиче руске стране, осим административно-техничких усаглашавања (законска регулатива, санитарна контрола и сертификација), било би неопходно обезбеђивање пласмана робе. Одавно постоји идеја да се у Москви отвори откупни односно дистрибутивни центар за српске производе, који би у многоме олакшао пласман робе. Треба споменути и Споразум о слободној трговини између Србије и Русије који је база даљег развоја сарадње у економској области. Његове предности су за сада слабо искоришћене, због многих разлога, пре свега због тога што Србија мало тога производи. И поред тога видан је пораст у робној размени између Србије и РФ. У прошлој години укупна робна размена износила је три милијарде тридесетчетири милиона долара, што је раст од 11,6% у односу на 2012. годину. Најзаступљенији производи у извозу на тржиште РФ су воће и поврће, обојени метали, електричне машине, медицински и фармацеутски производи, док се из Русије увозе енергенти, нафта и гас, као и обојени метали и ђубрива.

Многи инвеститори из ЕУ су започели производњу у Србији, само да би искористили могућност безцаринског извоза на тржиште ЕУ, а поред те погодности они добијају средства из српског буџета као подстицај. Руски инвеститори би такође могли да нађу свој интерес на српском тржишту.

olrugli sto 1

Поред трговине, постоји доста основа за развој сарадње у грађевинској и наменској индустрији, као и у туризму. На тржишту РФ успешно послују српске грађевинске фирме, док су српски инжењери свих профила, као и грађевински радници, тражени на тржишту рада. Морам да истакнем да је РФ обезбедила низ погодности за пословање српских фирми и запошљавање српских радника, нпр. за Србе на важе квоте за запошљавање, као за остале странце. Средства која српска дијаспора зарађује у Русији, издржавају многе породице у Србији.

Сарадња у војној индустрији за Србију би имала огроман значај. Русија и Србија су потписале Споразум о сарадњи у области одбране који подразумева војно-техничку сарадњу и модернизацију српске војске. Српска војска је уништена наводним реформама по налогу НАТО-а, зато је неопходно да се она што пре обнови кроз сарадњу са РФ. Постоји обострани интерес за заједничким улагањем у војну индустрију у Србији, који касније може да резултира и заједничким наступом на трећа тржишта.

За крај бих само у једној реченици додала да је Србија земља непроцењиве лепоте, и да су њене бање, планине, реке и манастири велики туристички потенцијал, нарочито за Русе, с обзиром на заједничку историју, културу и религију и посебне везе које постоје између наша два народа.

Неопходно је да млади људи преузму иницијативу и озбиљно се посвете реализацији сарадње Србије и Русије на свим пољима.

1 reply »

  1. Rusija nam je jedina i poslednja nada za povratak dostojanstva i ekonomskog oporavka posle svih laznih prijatelja sa zapada i njihove lazne demokratije koja je uistinu tamnica za srpski rod u kojoj srbin bilo kako da se ponasa, uvek kriv kao u onoj prici o vuku i jagnjetu koje daleko nizvodno vuku muti vodu na samom izvoru gde je on pije i muti. Mozda nasim ucenjenim politicarima jos nije kasno da se probude i okrenu pravom prijatelju svog naroda…

    Свиђа ми се