ДРУШТВО

Светосавље или западне “вредности“? Просудите сами на основу две приче о две мајке


10346746_10202259497508858_2001925336_n

Реци не ЕУ 15.6.2014.
Извор: штампано издање листа „Plus 7 dni“
Превео и приредио: Димитрије Марковић

***

Белгијска мајка или – западне “вредности“

media_xll_6169553

Фото: hln.be

 

Nathan Verhels се родио у белгијском месту Hamme као једина ћерка у породици са тројицом синова.

„Био сам девојчица коју нико није желео“ – рекао је за дневни лист Het Laatse Nieuws у разговору кратко пред своју смрт. „Док су моју браћу обожавали, ја сам спавао у остави изнад гараже. Мајка се непрестано жалила – ‘Кад би био дечак’. Био сам толерисан, ништа више“.

Да се не ради о речима из самосажаљења него о истини, потврдила је и његова мајка Jenny: „Кад сам први пут видела Nancy срушио ми се свет. Била је тако ружна!“, рекла је за лист Het Laatse Nieuws.

Можда жеља да испуни мајчино очекивање, како би добио мало родитељске љубави, или из неког другог разлога, али Nathan је постао свестан да се боље осећа као мушкарац. „Носио сам кратку косу, поцепане фармерке и заљубљивао сам се у девојчице“. Његов сан је међутим била промена пола. Почела је 2009. године хормоналном терапијом, касније се подвргао одстрањивању дојки а 2012 године су му израдили пенис. Нажалост, операције се нису завршиле онако како је Nathan очекивао: „Моја нова прса нису испунила моја очекивања а мој пенис је тело очигледно одбило. Нисам желео да изгледам као монструм“. На овај начин је образложио своју одлуку да оконча свој живот. Еутаназију, начин на који је одлучио да умре, белгијски закони омогућавају од 2002. године. „Родио сам се као дечак у телу девојчице а као мушкарац ћу умрети у телу које нисам желео. Али нисам видео други излаз, било је то за мене неиздрживо психичко мучење“.

Осим у Белгији еутаназија је дозвољена у Луксембургу од 2009. године и у Холандији од 2002. године. Према званичним статистикама, број белгијанаца који на овај начин желе да умру сваке године расте. Док је у 2011. години на овај начин умрло 1133 људи, 2012. године се еутаназији подвргло 1432 људи .Белгијски социјалисти су у децембру 2012. поднели предлог закона који би дозвољавао и ЕУТАНАЗИЈУ ДЕЦЕ и пацијената са Алцхајмеровом болешћу.

Но овде није крај, да се вратимо нашој причи. Nathan Verhels је из болнице послао писмо својој мајци. Када су је новинари, пре него што га је добила, питали да ли ће га прочитати, потврдила је: „Сигурно. Али већ сада знам да ће бити пуно лажи. За мене је то затворено поглавље. Већ сам рекла и поновићу то поново – њена смрт ме се не дотиче. Не осећам ни тугу ни грижу савести“.

Колико ли је било њено изненађење када јој је, уместо „лажи“, њено нежељено дете у писму које је добила завештало своју уштеђевину?

„Даћу ти нешто што од мене можда никада не би очекивала – новац за исплату твојих дугова. Дајем ти их из целог срца и не желим да размишљам о томе шта би било да су ствари биле другачије, да сте ме волели“.

Мајка је новинарима одговорила онако како се и могло очекивати: „Али и поред тога, ја морам бити искрена – њена смрт ме се и даље не дотиче. Круг се затворио и ја у себи осећам известан мир. Моја ћерка је мртва…“

Да се подсетимо на крају ове приче: ”Вучић је јуче разговарао у Лондону с британским министром иностраних послова Вилијамом Хејгом (…) Вучић је, како је саопштено из његовог кабинета, на почетку разговора истакао значај стварања вредносног система у Србији који би допринео, не само уласку Србије у ЕУ, већ и промени начина размишљања (…)“ (Курир 08.03.2013)

***

Светосавске вредности: Српска мајка – Мајка Храброст

 

Никола Дуновић из Приједора је недавно, тачније 9. октобра 2013. прославио први рођендан и био крштен. Мали Никола већ пуну годину свом оцу Горану, Горановој сестри Сањи и осталој родбини својим веселим поступцима помаже да забораве тугу која их је задесила. Његова мајка, Дрварчанка, Јелена Трикић, Мајка Храброст умрла је 18. новембра 2012. у Клиничком центру у Бањалуци, пошто је одбила лечење цитостатицима да би га родила.

Јелена се од 2007 године борила са тешким обликом тумора на мозгу, имала је два тешка оперативна захвата на мозгу, била је под зрачном терапијом и терапијом цитостатицима. Упркос тешкој болести, и иако су јој онколози препоручили интензивнију терапију цитостатицима, она је то одбила јер би то уништило њену способност да има потомство.

131009jelena-10У томе је и успела. Жртвујући себе и истрајна у својој жељи да постане мајка, на свет је донела здравог дечака Николу. Последња жеља Мајке Храбрости била је да са сином прослави први рођендан. Жеља јој се није испунила. Нажалост – смрт је била бржа. Јелена је била из избегличке породице.

Никола је почео да изговара и прве речи: “Већ преко језика ломи мама, тата, деда, баба“, прича његова тетка Сања која се највише брине о малом Николи, јер Горан, његов отац ради.

Награда за подвиг године у организацији Независних новина из Приједора, постхумно је додељена Мајци Храбрости.
Та награда од тада носи њено име и биће додељивана сваке године особи која је заслужује.

Нека је покој души и вечан помен храброј српској мајци Јелени Трикић.

Подсетимо се и на речи Светог Владике Николаја о Европи:

“Религија без правога Бога, брак без морала, друштво без милости, држава без вишег смисла од разбојничке отмице. Једном речју: живот без смисла и смрт без наде… А ти Србијо, куда си пошла за Европом?“  (Свети Николај Жички, Кроз тамнички прозор)

А ти Србијо, куда си пошла за Европом?

Превео и приредио: Димитрије Марковић

1 reply »

  1. Хвала господину Марковићу на прилогу. Заиста дивно поређење гдје се може констатовати иронија судбине рађања и умирања у две различите земље и у две различите културе. Подвизи јунака говоре о томе колико је негдје мајчинска љубав угасла до пепела а негдје се разбуктала до Неба. А у позадини приче сјенка лидера државе који је изгубио све компасе убјеђујући себе и свој народ како европа нема алтернативу. Ето, у колективној славенској души нађу се и понеки еврозагрижени мољци. Шта зна мољац о мудрој бесједи Св. Владике Николаја?

    Свиђа ми се