ВЕСТИ ИЗ СВЕТА

Генетски модификовани црви у Бразилу, нека се спреми Европа


Чек мало – није ли смисао прављења генетски модификованих усева у томе да буду отпорни на штеточине? Барем је то оно што нам биотехнолошке компаније говоре.

ФБР КОМЕНТАР: Генетски модификовани црви се гаје да би потом били пуштени у природу. Има једно – али!- природа има огромну лабораторију коју човек нема, па се после великог броја генерација црви мењају, постају отпорни на инсектициде и почињу да једу ГМО биљке и неће да умиру. Тако да се дешава (сада у Африци), а можда и у Америци, да се ларве (које треба да нестану због исхране ГМО биљкама) не умиру, него напротив почињу да повећавају бројност, и наносе огромне штете.
А МОНСАНТО, који је за све то крив, лепо пере руке: Ми производимо и наше је да продамо, а министарства пољопривреде нека проверавају штетност и нека нас о том обавесте! И тако ми једемо ГМО организме, добијаћемо туморе, и имати у четвртој, петој и следећој генерацији стерилну децу (идиоте), а Монсанто ће јести добру природну храну и неће имати последице, већ економски профит, и бонусе на крају године…

20.06.2014. Магацин, за ФБР приредила Биљана Диковић

gmo-crv-420x245

Сам Монсантов сајт каже, на пример, да: „БТ (Bt), или Bacillus thuringiensis, је модерно решење за контролу инсеката.“ Па зашто би, забога, Бразил на милионима хектара својих воћњака дозволио ГМО-медитеранске воћне мушице ( Ceratitis capitata), како је планирано?

Иако још није одређен датум почетка експеримента у Бразилу, ГМ мушице ће вероватно довести до ГМ црва у воћу које ће потом бити илегално извожено у Европу и друге земље. Шта се овим може изазвати ?

Једном пуштене, генетски измењене мушице ће се парити са мувама и произвести женско потомство које неће успети да достигне пуну зрелост, остављајући ГМ црве унутар воћа. Ова шема је још једна откачена замисао биотехнолошке индустрије као средства да се смањи дивља популација медитеранских воћних мушица, али очигледно не постоји преседан, нема истраживања на терену које показује да би све ово било безбедно. Зато ће вероватно довести до других неравнотежа у екосистему, што додатно може створити супер бубе које ће учинити да обична воћна мушица буде добродошао пријатељ.

Осим тога, да би се смањила популација дивље мушице, она мора бројно мања у односу 10 према 1, што значи да много генетски модификованих црва може инфилтрирати воће из Бразила. Ово укључује бразилски извоз лубеница, грожђа, манга, папаје, јабуке и шљиве. Европа је бразилско примарно извозно тржиште. Британски и холандски увоз воћа из Бразила је у 2013. био две трећине њиховог укупног увоза воћа, а близу тога су и Шпанија, Немачка, Португалија, Канада, Уједињени Арапски Емирати, Уругвај, Италија и Аргентина.

Ово се може упоредити са стварањем генетски модификованих комараца да „збришу“ Денга грозницу. Окситек (Oxitec), компанија одговорна за стварање генетски модификованих инсеката са седиштем у Великој Британији је тренутно укључена у пилот програме који се односе на пуштање ГМО комараца. Што је већ покренуло нека питања која се могу поставити и за ГМО воћне мушице:

  • Шта би се могло десити са екосистемом и локалним ланцем исхране пошто је инфилтриран са генетски модификованим бубама?
  • Ко ће регулисати пуштање и ко ће бити одговоран у случају компликација – било ког степена?

Иако храна која садржи генетски модификоване организме треба да буде испитана и обележена, тренутно не постоје закони који штите потрошаче од ГМ црва. Језива времена, заиста.

 

Аутор: Кристина Сарич
Извор: Therebel
Превео: Александар Јовановић

 

Да ли је ваш производ чист или је генетски модификован ? Покажите купцу ознаком
ekopokret-bez-gmo

Представник акције “Без ГМО” Еколошког покрета Новог Сада за Западну Србију, Мирослав Драмићанин
Е-пошта: miroslav.miro.dramicanin@gmail.com
Телефон: 062 854 13 28