ДЕШАВА СЕ...

Зоран Влашковић: Српство у Неродимљу трајало миленијум, угашено за дан


Може се рећи да од 1999. године до сада ретко ко је писао о значају царског села Неродимља у средњовековној Србији, места великог историјског значаја, које је поред Старог Раса било друго важно седиште владара из династије Немањића. Неродимље се налази на обалама реке Неродимке, подно високе Шар планине, у подножју Неродимке планине. Својом природном околином и идеалном климом инспирисало је тадашње српске владаре да граде монументална здања као што су манастир Грачаница, Дечани, Бањска, Богородица Љевишка и др.; пишу и потписују важна документа (повеље и уговоре) и стварају моћну средњовековну државу Србију у тадашњој Европи.
Доласком међународних мировних снага 1999. године извршен је највећи етноцид у српском Неродимљу, на Косову и Метохији. Неки западни ментори познавајући српску историју и значај српског Неродимља успели су за кратко вереме да едукују албанске екстремисте да за један дан прогоне сав српски живаљ Горњег и Доњег Неродимља и засеока Стојковић и тотално избришу са лица земље сва културна, природна и материјална добра Срба која су се налазила у селу… – КОМЕНТАР на текст који је Зоран Влашковић, новинар приштинског ЈЕДИНСТВА написао о „укидању свега србског“ са тог простора…
У Горњем Неродимљу било 160, а у Доњем 120 српских домова. Од 1999. године тамо нема ни српске живе душе, ни српског белега. Уништени српски двори, споменик српским средњовековним владарима, разорене и са лица земље збрисане све цркве, посечен бор Цара Душана. О српству сведочи  још само прва основна школа на Косову и Метохији из 1863. године.

26.06.2014. Фонд Слободан Јовановић, за ФБР приредила Биљана Диковић

Бор Цара Душана у Неродимљу Албанци су посекли 1999. године.

Бор Цара Душана у Неродимљу Албанци су посекли 1999. године.

На петом километару западно од Урошевца, поред реке Неродимке налазе се села Доње и Горње Неродимље. Нажалост од 1999. године овде нема више Срба – сви до једног су протерани са вековних огњишта. На највишој коти у кањону Неродимке, све доскора, налазили су се и остаци српског средњовековног града Неродимља – некадашњег седишта истоимене жупе и престонице Немањића. Овде се српство  рађало, цветало и трајало миленијум, али је за пар дана, јуна 1999. године, услед погрома Албанаца над Србима све српско умрло и затрто. У Горњем Неродимљу је било 160, а у Доњем Неродимљу 120 богатих српских домаћинстава са близу 2.000 житеља. Данас су скоро све куће у власништву Албанаца.

Цветало српство

Краљ Милутин је у Неродимљу написао и донео Грачаничку повељу 1321. године, а овде је 1330. написана и Дечанска хрисовуља. На брду  изнад села, сведочи историја, у другој половини XIII века саграђен је велики и добро утврђен град, а нешто касније и дворац, у коме је дуго времена столовао краљ Милутин који је ту, у Неродимљу, 1321. године и умро. У историјским изворима овај средњовековни град помиње се и као Породим или Породимље. У њему је једно време боравио краљ Стефан Дечански. У двору у Неродимљу 1371. године умро је  и цар Урош, последњи велики Немањић, који се на челу српске државе налазио од 1355. године.

Данас, у два некада велика српска села Неродимља нема ниједног видљивог српског обележја. Све је разорено и буквално избрисано са лица земље. Тако у Горњем Неродимљу, ако дођете на место манастира и цркве Светих Арханђела, можете једва приметно да уочите темеље који су урасли у коров, лозу и друго растиње. Конаци, звоник, гробље поред цркве – све је у потпуности уништено и однето. Овде су Албанци  јуна 1999. године посекли  и бор Цара Душана кога је он својом руком засадио 1336. године. Није остало ништа  ни од манастира посвећеног Светом Урошу који је овде сахрањен 1371. године.  У Доњем Неродимљу  са лица земље  избрисане су црква Светог Стефана (XIV век), цркве Светог Николе и Свете Богородице (XV век).

Нема повратка

О некада великим српским селима Доњем и Горњем Неродимљу сведочи још само прва сеоска основна школа на Косову и Метохији која је почела са радом 1863. године.  Са ње је уклоњена мермерна спомен плоча која је сведочила о овом значајном историјском споменику. У њој је данас једна албанска породица.

Цркву Успења Пресвете Богородице подигла је царица Јелена крајем 14.века, горње Неродимље у засеоку Шареник. Манастиру је 1964-1947. године патријарх Пајсије приложио рукопис житија цара Уроша.

Цркву Успења Пресвете Богородице подигла је царица Јелена крајем 14.века, горње Неродимље у засеоку Шареник. Манастиру је 1964-1947. године патријарх Пајсије приложио рукопис житија цара Уроша.

У Доњем Неродимљу, како пише и у Грачаничкој повељи, налази се бифуркација реке Неродимке – један од два случаја у свету кад се река рачва и тече у два различита морска слива.

Мало наде има за повратак Срба у два села Неродимља. До сада и није било покушаја да се српство врати у места где су Немањићи имали свој град, своје дворе, где се одлучивало о држави Србији у периоду кад се простирала до три мора, где је писменост и у средњем веку и 1863. године била велики симбол моћне српске државе –  земље напретка, демократије и цивилизације.